Vasiona
su odmah posle toga i radili su oko 6 1/2 minuta kada je uključen motor trećeg stepena pomoću koga su komandni mođul i Mesečev modul übačeni u putanju na 191,4 km. Sa ukupnom težinom ođ oko 150 t ovo je bio najveći veštački satelit koji je putovao tako daleko po potanji oko Zemlje. Prva glavna operacija u toku zadatka odigrala se na 1 čas i 43 minuta posle lansiranja. Ona se sastojala u odvajanju kombinacije komandno-servisnog modula od trećeg stepena (koji još uvek drži Mesečev modul). Komandna kapsula se potom okrenula za 180° i povezala (zabravila) sa Mesečevim modulom. Najzađ su se unutrašnji pritisak u komandnoj kapsuli i Mesečevom modulu izjednačili, pa se treći stepen odvojio od njih. Motor trećeg stepena se ponovo aktivira i odnosi ovaj stepen na stalnu putanju oko Sunca. Najzad astronauti aktiviraju kratko raketni motor servisnog modula, koji postavlja ovaj modul na orbitu od 243—290 km. Potom se izvodi niz manevara oko ose propinjanja vaIjanja i skretanja. 4. marta u 14.12 h Mekdivit aktivira glavni motor servisnog modula po drugi put, pa to kasnije ponavlja još dva puta u toku dana. Ova paljenja raketnog motora uvode vasionski ansambl u Zemljinu putanju na oko 400 km visine. 5. marta, tj. treéeg dana leta, prvo Svajkart a potom Mekdivit provlače se puzanjem kroz tunel koji povezuje komandni modul sa Mesečevim modulom. Ovo je prvi put da jedan astronaut prelazi direktno iz jednog vasionskog broda na orbiti u drugi „bez izlaženja i šetnje kroz prostor“. Prelaz je bio, međutim, nešto zakasnio u odnosu na planirano vreme iz tehničkih razloga. U novom mestu boravka, Mesečevom modulu astronauti Svajkart i Mekdivit provode oko 7 časova i to vreme koriste za proveravanje raznih sistema teleskopa promenljive S-band antene, motora za silazak, sistema za upravljanje koji sačinjavaju četiri mlaznika smeštena oko tela Mesečevog modula. TV emisija iz unutrašnjosti Mesečevog modula dala je dobru sliku dok je reprodukcija zvuka bila nešto izobličena. Četvrti dan astronautičke aktivnosti bio je manje vise po programu mada je Švajkartova planirana šetnja u trajanju od 2 casa izostala. Ova vanbrodska vasionska delatnost uključivala je Švajkartovu šetnju držanjem za ogradu na rastojanju od Mesečevog do komandnog modula i delimitino spuštanje u njega - ali prolazna „morska holest“ koju je astronaut osetio izmenila je prvobitni plan. Pa ipak, astronaut Svajkart je napustio Mesečev modul na izlazna pomoćna vrata i stajao je oko 37 min na tzv. tremu. Za ovu aktivnost, on je bio obučen prvi put u vasionsko odelo specijalno konstruisano za ispitivanja na Mesecu. Ovo odelo ima težinu od 25 kp i koštalo je oko 300.000 dolara. Takode je prvi put korišćen autonomni sistem za održavanje života astronauta van broda. Poznato je da su do sada astronauti bili vezani tzv. „pupčanom vrpcom“ za matični brod. Za vreme stajanja na tzv. tremu astronaut Svajkart je imao specijalne papuče. On je snimao foto-aparatom i kino-kamerom, sto je kasnije prenošeno TV-putem. Dva vasionska broda, kombinovani komandno-servisni modul i Mesečev modul, ostali su zajedno 54 casa 47 min. što pretstavlja najduži period u kome su dva posebna vasionska broda sa posadom leteli spojeni u jednu celinu kroz vasionska prostranstva. Sedmog marta posada je izvela najvažniji i najriskantniji manevar odvajanje i ponovno spajanje dveju letelica simulirajuéi tako onaj manevar koji posada treba da izvede u letu na Mesec („Apolo-11“). Da bi ovo izveli Mekdivit i Svajkart su ponovo prošli kroz tunel i vratili se u Mesečev modul. U 12.38 časova za vreme 59-tog obilaska oko naše planete razdvajanje je izvedeno. U toj fazi došlo je do kraćeg prekida u radu kada se jedna od 12 reza za spajanje kasnije Divorila ali je ovo bilo brzo popravljeno. Na relativno kratkom rastojanju moduli su leteli oko 45 minuta. Za to vreme Skot je pregledao i fotografisao Mesečev modul, dok je Svajkart izvodio različita proveravanja i manevre koji ée se javiti pri letu na Mesec kada pilot Mesečevog modula bude pokušavao da se ponovo spoji sa brodom-maticom. U 13.50 cas. aktiviran je raketni motor Mesečevog modula za silazak u trajanju od oko 25 sek. Proizvedeni potisak iznosio je od 476 —4.544 kp i to je uslovilo postavljanje Mesečevog modula na putanju oko 22 km udaljenu od komandno-servisnog modula. U takvoj formaciji nastavljen je dalji let dveju letilica. U 14.41 raketni motor Mesečevog modula za silazak ponovo je aktiviran i rastojanje izmedu dvaju modula poveéano je na 170 km. Svajkart je tada odvojio deo za spuštanje simulirajuéi tako buduée poletanje sa Mesečeve površine puštajući ga u skoro kružnu orbitu oko Zemlje na oko 160 km visine. U daljoj simuladji poduhvata za let na Mesec astronaut se ponovo primakao komandno-servisnom modulu i spajanje je obavljeno u 18.59 časova (si.) Ovo spajanje je vrlo efikasno izvedeno bez ikakvih mehaničkih poteškoća.
30
ВАСИОНА XVII. 1969.2