Vasiona

ПОДВИГ СТОЛЕЋА: ЉУДИ НА МЕСЕЦУ

Тешко je данас, када je све ово већ стварност и иза нас, наћи погодне речи које би трајно забележиле, y овом часопису, највећи подвиг столећа. Говорити о томе како су вековки снови Сирана де Бержерака, Жила Верна, Константина Циолковског и других најзад остварени, употребити за све то речп дивно, величанствено, невероватно, фабулозно, сензационално, фантастично ипак то све звучи стереотипно h те речи немају довољно снаге да објаве почетак једне нове ере која je управо почела y оном тренутку када je командант васионског брода „Аполо-П“ Неил Армстронг први ступио на тле нашег вечитог и некад тако далеког суседа Месеца. Ипак, ту су чшвенице, датуми, бројке, које нас потсећају да je 16 јула 1969. године y 14.32 (no нашем времену) кренула из Кејп Кенедија, уз огромну буку, хростепена, џиновска ракета „Сатурн-5“ која je на своме врху носила васионски брод „Аполо-ll“, са тројидом америчких космонаута Армстронгом, Колинсом и Олдрином (Neil Armstrong, Michael Collins, Edwin Aldrin), на најфантастичнију мисију коју су људи на овој нашој планети досада предузели. Двојица из ове храбре посаде, Армстронг и Олдрин, после успешно изведеног лета спустили су ce на тле Месеца 21 јула 1969. године y 03h56m. За το време, трећи космонаут Колинс, кружио je око Месеца да би ce касније поново састао са Армстронгом и Олдрином и сви заједно спустили на Земљу, или тачније речено y таласе Пацифика, 24 јула 1969. године y 17h51m (no нашем времену). У овом најкраћем резимеу дати су основни подаци о једном догађају који ће свакако ући y историју као лет који je предузет од стране људи са наше планете, са задатком да храбри космонаути после пређених 365.196 km стану на Месечево тле. Први корак Нила Армстронга био je мали корак за човека, велики за човечанство. Он je означио историјски тренутак људи су освојили Месец.

Сл. I. Сшрми зид Месечевог крашера снимак Нила Армсшронга

ВАСИОНА

ЧАСОПИС 3 A АСТРОНОМИЈУ И АСТРОНАУТИКУ

Г О ДИНА XVII 19 69 БРОЈ 3 —4 БЕΟГ Р A Д