Vasiona
Из досадањег излагања можемо дати правило за прорачун стварне моћи разлагања једног целог телескопског инструмента: Да бисмо одредили моћ разлагања (Mr) целог телескопског визуелног инструмента требарачунатиграничниугаоразлагапа по обема формулама (2.3.) и (4.2.), па ће стварна моћ разлагања бити она која je мања ( слабија ) тј. при којој je гранични угао разлагања већи. Пример 1. Располажемо једним телескопом чији оквир објектива образује апертурну дијафрагму, па према хоме и улазну пупилу. Пречник објектива овога телескопа je Du = 100 mm, увећање D = 115 х. Претпоставимо да je гранични угао разлагања посматрачевог ока Ωγο = 120". Наћи стварни гранични угао разлагања овога телескопа и дати одговор, да ли je за моћ разлагања y датоме случају од пресудног значаја пречник улазне пупдле (оквнра објектива) или увећање телескопа. Решење: По формули 2.3. имамо да je граничвд угао разлагања y зависности од пречника улазне пупиле 138 Ω ιΚ = = 1,38" 100 По формули 4.2. гранични угао разлагања y функдији увећања je Ω ΓΟ 120 Ω„ - = = 1,05" 8 G 115 Видимо да je Ω > Ω ΓB тј . моћ разлагања y функцији пречника улазне пупиле мања од моћи разлагања y функцдји увећања телескопа. Према томе стварни гранични угао разлагања овога телескоца je S: 1,38". Односно овим телескопом ce могу видети две тачке (лцније, детаља, звезде и сл.) раздвојено ако ce налазе на угаоном растојању 1,38". У овом случају за моћ разлагања од пресудног значаја je велцчцна пречника објектива. Пример 2. Претпоставимо да смо променом окулара (са већом жижном даљином од жижне даллше окулара y првоме примеру) добили увећање G = 70 х. Да ввдимо који ће бити стварни гранични угао разлагања телескопа y овоме случају. Решење по формули 2.3. имамо 138 136 G rh =—- = = 1,38" D u 100 По формули 4.2. je 120 Ω„ = = 1,71" 8 70 У овоме случају стварни грандчни угао разлагања je 1,71". Дакле за ову варијанту окулара за моћ разлагања je меродавно увећање G. Пример 3. Располажемо телескопом чијИ je пречник објектива (апертурне дијафрагме односно улазне пупиле) Du = 60 cm, a увећање G = 500 х. Одредити мишдаалне величине пречндка кратера (Dk) на Месецу које ћемо моћи видети са оваквим телескопом узевши да je растојање осматрач Месец X = 400.000 км. и да je гранцчнд угао разлагања ока Ωγο = 60". Решење: гранични угао разлагања овога телескопа y зависности од величине улазне пупцле je 138 138 Ω Λ = = = 0,23" г D u 600 Гранични угао разлагања y зависности од увећања je
ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4
83