Večernje novosti

Врој 5 пара

Власник и дипектор Милаи П. Савчић

НИШ, ЧЕТВРТАК 13. НОВЕМБРА 1914.

ГОДИНА II

БРОЈ 215

НИШКЕ НЕЗГОДЕ

II. Долазак у Ниш Главна одлика једногОрнјенталца је: лењост! Што се више силази на југо* исток, та се мана све више примећава. Лењост се и овде у Нишу манифестује у таквим облицима, који су апсолутно непојмљиви једном Европејцу. 'А нарочнго се одликују лењошћу и немарношћу сложени организми, институције, јер је у њима још лакше бити лењ, пошто никакве одговорности нема за лења човека и што се увек може један на другога да изговори. Сад је ту лењост још појачала ова изванредна прплика: Рат! Данас рат, — све извињава. И ако се може имати и стана и постеље и хране и одела — сваки ће вам рећи, чим му ие пожалите на оскудицу: „Море рат је! Па шта сад изволеваш!? а Раг није никаква извина за лењост, нерад и харање оних, који никакве везе с ратом немају и који бор бе нису нн видели, ни чули. Какав ]е то разлог: зато што је рат, да се врши нужда по улицама и око станице, па да то још нико не чисти?! Зашто би лење жене бацале ђубре на улицу, зато што се тамо на Дрини бију? Зашто да мене по трговинама деру и да је д е м по гостионицама сплачине, само због тога што се наша војска бије с Аустријанцима? Ваљда ће нашим сиротим војницима од свију ових ствари бити боље и лакше? Кад би то од нас и наших пагњи зависило, онда би се ми сви драговољно на те патње ставили, алн то не зависи ни од нас ни од Ниша, него тај рат само служи као изговор за рђа ње грабљивих и пољуди. г — да се вратимо почели — леЈ нарочито показаовом питању дочека .наца и бегунаца. НиЈе ■р имао само ову приу да види да је његова ница недовољна за ово..ики саобраћаЈ. То је истерало очи још у прошлим раговима свакоме кога Је зла судба дотерала у ову неуређену варош, коЈа се, не знамо због чега, прозвала „Горди ГрадП“ Ово-

га пута је тај недосгатак на станици довео до многих катастрофа. Многи су рањеници и болесницн платили главом, јер су избачени на станицу, где се ни]е могло остати, а одакле се није могао пренети. На рочиго је јад и чемер са добеглицама! Општина а она је требала издејствовати сарадњу и државне власги — је била дужна да сагради неколико барака крај станице, где би се добеглице, које немају стана, могле бар за прзу ноћ склонпти, док не нађу дру го сместиште или не оду у друго место. Тако исто је општина била дужна организовати један одбор, који би — опет уз сарадњу полиц. власти — дочекивао таЈ силан свег или упућивао даље, обавештавајући приспеле, даје у Нишу препуно, или стараЈући се да им се тренутно помогне. Ми додајемо и то: да је општина била дужна организовати службу са ово фијакера што је још остало, па их и набавити из Скопља и Солуна, а нарочито оправити пут и калдрму до станице, јер се и у фијакеру по оваквој Јжасној калдрми и здрав здравцит човек разбије и поремети, а иоле болестан или рањен, дође у много погоршаном стању до ста на нли болнице, ако му још узпут душа на нос не изађе. Ниш су растеглн као баба цицвару, те би по европским поЈ.мовима могло становати у њему преко 200.000 душа, али је тако несрећно скројен, да сад човек треба пола дана да страћи, ако има какав посао на другоме крају. На саму станицу пак иде се само у случају крајње нужде, кад је за главу или за путовање' Све је то општина — не само ова сад но и пређашње — пропустила учинити. 8. ССутра чланак: .Станови")

Старо црно воно

ОДЛИЧНОГ КВАЛИТЕТА са острва Крфа, продаје на веће и мање количине са умереном ценом 6—20 Бакалско - Стакларска Трговина

Милана Т. Стојанови^а ! на Тргу Краља Милана бр. 27

регисшар За ручком.

— Ах ! Дачас је среда. Имаћемо пасуљ. — Ја волим пасуљ. — И ја. Прчметио сам да је сад, за време рата, врло добар тсуљ. — Па, рђсвог и не може бити. — Зашто ? — Зато ито су лиферанти лиферовали вОЈвци сав стари, рђав пасуљ .. — ...И кафеџији не требају комисије за пријем иасуља, већ га сам купује. Хомс.

Народни покрет у Румунији — Детаљи о митингу „Народне Акције* у Букурвшту —

Кад је избио европски рат Румунија је изјавила, да ће остати неутрална.' Још тада било је много румунских националиста, који су били противни политици неутралности и тражили, да Румунија активно коперише са Русијом и Србијом и оствари национални сан Румуна: присаједињење Ердеља и Буковине У току рата народ ру.мунски све је више желео !акцију и, одговарајући жеЕЈ Г ј. љама народним, образована Н080СТС ОЗсОфОЈб Је национална организација . , г 1 *Национална акција," која Јармвнски добровољци. Џа- ј р ^ ппипм прг^ ставила

мију у вазд/х — Авантура .,Франца Јиси®а“. Софија, П.нозембра. Из Русе јављају, да је тамо стигао руски пароброд личности а „Рус", који је примио ве-

Је, у првом реду, себи у задатак: пропаганду у народу рата с Аустријом. На челу ове органиаације су најугледније политичке

као вође њене који Је примио ве- важе; Истрати, председлики бројјдобровољаца Јер- ник Академије Наука и мена из Бу.арске. Филипеску, бивши министар

Калуђери из манастира Рилског, револтнрани уништењем сан-стефанског споменика у Цариграцу, те руско-бугарске светиње, решили су да дођу у Софију и баце у ваздух џаммју, која се налази у центру Софије. Они су у томе смислу телеграфисалибугарским листовима. Власти су предузеле мере предострожности. «• * * Синоћ је сгигао из Вкдина телефонски извештај, да је потопљен један аустријски пароброд од румунске артиљерије. Министарство унутрашњих дела дало је овај званичан извештај: Синоћ је стигао у Калафат аустријски пароброд »Франц Јосиф“. Чим је аустријски пароброд пристао уз обалу, дошао је један румунски официр и саоп штио капетану „ФранцаЈосифа", да не напушта пристаниште док не прођу руски пароброди, који су пловили уз Дунав. Капетан брода саслушао је наредбу и погасио лампе на броду. Али, мало затим, кад се румунски официр удалио, пароброд је подигао котву и пуном паром почео да бега. Кад је то приметило једно оделење румунских војника, које се налазило у пристаништу, отворило је паљбу на пароброд, који је брзо ишчезао. Сутрадан „Франц Јосиф" је .приспео у Видин. Аас.

војни, врло популарне личности у Румунији. Аустријски извештаји о ситуацији на нашем ратишту, које говоре о некаквим сјајним победама над Србима, забринуле су румунске патриоте, а изазвале узбуђење у народу. Врло угледни људи, као Дисеско, бивши министар и члан Конференције Мира у Букурешту, гледају у поразу Србије опасност за Румунију. Излажући те опасности Дисеско, на једном месту у своме чланку у „Романи“ вели: „Ми имамо да испунимо лве дужностн: да остваримо свој национални илеал и да останемо верни пријатељству српскомЗ „Народна Акција" је због тога прибегла крајњим мерама, да натера владу на акцију, која ће одговарати жељама румунског народа. У томе циљу приређен је у прошлу недељу великн митинг у Букурешту, о којем смо донели кратак извештај. У ре*олуцији, донесеној н ? томе митингу поздрављају се »из дубине душе борци Јројнога Сноразума, који се жрмву/у за нравду и за победу начела народности и изражава се дивљење нрема храброме српском народу с ко/им румунски народ мора бнти соидаран " и на/зад, тражи се остварење народног иде ала и .

оналне Акције" Истрати, који је у своме говору нарочито подвукао, да се и Румунији може једног дана десити оно што се десило Србији и тражио да Румунија буде на страни Тројног Споразума и да ступи у акцију противу Аустрије, За њим је говорио Мандреску, професор немачког /езика и литературе на Универзитету, народнн носланик и члан влалине партпје. Он је доказивао да Румунија има много моралних, поред националних интереса, да буде данас уз Француску, која је Румунију задужила при ослобођењу румунског народа. После говора Ксенопола, бившег минисхра; Мил-а, директора „Адеверула« и народног посланика, Делавранче, бившег министра * пајвећег књижевника, и Филипеска, који се резервисао да говори на народном митингу у идућу недељу, на којем ће учествовати делегати из целе земље, донета је резолуција, коју смо јуче донели и коју је прочитао сам Филипеску. Митинг је са највећпм одушевљењем поздравио резолуцију. На митингу је ворио председр

ппво

гои- _ * * По свршетку митинга маса се кренула кроз букурешке улице под засташом ердељске лиге у Букурешту, на којој су биле "слике вођа револуције Ердељаца из 1848. године против Мађара, певајући песму: „ На оружје “/и с узвицима: „Рат угњетачима‘4, „Живела војска* 1 Манифестанти су пред руским посланством клицали: „Живела Русија! “ „Живели савезници!« Аустриско и немачко посланство били су опседнути војском, услед чега манифестанти нису хтели ни демонстрирати пред њима. Пред зградом клуба либералне, владајуће, партије манифестанти су звиждала и викала: „ Долесанеутра листима /* Манифестанти су се тада упутили краљевом двору и у улици »Викторија“ сусрели се са жандармеријом, која нм је препречила пут к двору. Масу су опоменули да се врати префект полиције, командант места и државни тужилац, који је тражио од вођа манифестаната да се разиђу. Маса