Večernje novosti

Наши спеиајални извештаји Краљ на бојмшту Рпм, 12. маја Краг<> са ђе^ерадштабом отоутовао је иа војоште При оддаску огоомна /лас а саета поздрааљала 1е кЈ>аг»а. Во«бардован>е Анконо к Венеције Рнм, 11. маја Аустри|ска фдота бомбардовала је Лккоау и $енецију. Дустријски хидроолани бацили су бомбе на арсенале у Зенецији и војне зграде у Цнкони. „Југ“ Бомбардозање Порто-Куза Рнм, 12. маја Један италијански контр-тороил»ер ушавши у аустријско пристаниште Порто-Кузо оорушио (е зграде у пристаништу, же/везничку станицу, касарне, уништио 3 блиндирана аутомобида и оотооио је неколико /лалих бензин-мотора. Контр-тороилаер није оретроео никакве штетеУбијена су двл Дустријанца. ,Југ“ Италија за Дарданеле 'Рим, 12. маја Према споразуму Итали/а ће послати на Дар дааем 200000 во/ника и /едну ескадру. Турци су на Галппољу концентриса.ш 300.000 војника. „ Југ “ Одлазак Германа из Рима Лугано, 12. маја Амбасадорн Немачке, Аустрије н баварски послаикгк на Ватикану стигли су у Лугано (Швајцарска). »Југ“ бурјанова оставна Лондон, 12. маја Потвр1)ује се вест, из поузданог извора, да је аустро-угарски министар иностраннх дела Бурјан поднео оставку.

3 А СЕ/ТО

И онда, кад је голема сумња, брнга очајна, обузела све, и оида кад су непријатељи Србнје ликовали над њеним предстојећим сломом, у Србији је био један, који није очајавао за опстанак, за будућност Србије, који је схватио да је то што се збива, само један моменат, можда ружан, али тек моменат у рађању нсве, Велике Србије. То је био српски земљорадник Ни једнога тренутка није он вољно поклекнуо под теретом оног бремена које му је усуд доделио, ниједном није он уздахнуо због мучних и гешких бораба, кроз које је пролазио, ннје се никад покајао за проливену крв, за гробове којих се нико не сећа, који су незнано постали као што су се и ти незнани хероји незнано и родили. Са вером у Бога, са љубављу према Домовини, земљорадник је јурио из борбе у борбу, токривао својим лешевима горе и дубраве, заливао својом крвљу темеље нове Србије. Па покрај свег тог самопрегоревања, поред свега тсга пожртвован>а, на изболаном челу наших ратника могла се видети нека сета, иогледи су давали брижан изглед. Његово срце, одушевљено и смело пред негтријатељем, очајавало је и јаукало сећајућн се свога дсма, својих њива и ливада, своје стоке Херој у бс.рби, витез без страха, он је био готов да бризне у плзч, кад се сети своје куће. За своју отаџбину он је лио, он лије своју крв, али та Отаџбина је њега за боравила. Ма да је он тај врави пијемонт Српства, ма да се на његовим грудима, кеговим мишицама диже *ова зградабудуће Србије, ппак је он заборављен не <амо у рову, већ и на дому. Село је, није никаддовољно понавл>ати, извор наше економске, фнзичке па и

: I

;мора/ше плиИи, иа жшк »о |је село остављено себи, ! њему је Отаџбина, тако брижна за градове, трговце и лиферанте доделила стојички живот. стојичку смрт. Ни пџе рата стање села није било сјајно Рат је то стање ногоршао Данас су села постала гњезда зараза и болести, места невоља и мука. Села остављена старцима, женама инејакој деци, треба де остану и даље из вор наше економске снаге, потребне нама и будућој Србнјн исто толико, колико и снажна војска. А та села десеткује зараза без или са врло малом помоћу лекара. Са једним неразумљнвим егоизмом н себнчношћу, вароши задржавају сву бригу државе и јавних корпорација за себе. Заводничком гласу вароши, где је несрећа и беда очигледнија но у селу, следовала је и наша јавност, која се по некад и то врло ретко сети села. Читави окрузи су данас без лекара, и свет умире не само непрегледан од лекара већ и неопојан од свештеника. У неким селима жене иису у стању да савладају огроман посао сврањивања, већ морају да остављају мртваце да леже по неколико дана. Огромне просторнје леже необрађене. Тек је један мали део обрађен и то врло рђаво, што је неизбежно када га обрађује женска снага. Стоке је за рад мало. И то мало сатрвено је разним кулуцима. Село је показало своју солидариост, управо боље јсвоје пожртвовање за градове. Оно од вароши не тражи ништа друго до саучешћа за оне страшне муке и патње кроз које пролази. Ви који имате милосрђа према једном просјаку, који вам изврнутом руком или искривљеним уснама мами новац, имајте милосрђа за српског шумадијског сељака, који данас

ако не умире гладан не живн бар снт. У једном срезу само, рађевском, на 8000 душа живн од државне иомоћи, која је недовољна и рђаво органпзована. Сетите се села! Не заборавите да ту н данас живе очеви, деца и жене оних хероја, који су под {Карађорђем н Милошем створили слободну Србију, који су под Карађорђевим унуком однели слободу и Марковом Прнлепу и Ориду, који ће под праунуком његовим, однети међе Србије на Триглав и плаву Адрнју. Збрнните се за његове. Не дајте да му се на челу јави бора н сета. Не допустите да каже, као што је мени један сељак коме су жена и деца умрли од болести, кад је видео своје последње дете рекао сузних очију: „Био сам у окршајима ћутао сам ;Био сам рањен гранатом, ћутао сам. Данас кад вндим згариште своје куће плачем. Али је срамота државе што ја плачем! 1 * И К.

Ј У Ч Е — Најважнији доии/а/и јучграњп дана. Париз, 12. маја. За време последњег обиласка трупа председник републике упутио је овај телеграм краљу Италије: Н>8 г озом взличанству Краљу Итадије. У свечаном тренутку, кадз Италија одлучно ступа на славни пут, који јој обвлежава њена судбина, цела Француска се радује прн помислн да ће се два братска народа још једном заједио борнти за одбрану своје ла|едип- 1 Кс цииллизацн!е н за ослобођење потлачених на рода. Већ раннје блиске сроднигптвом својих традиција и бесмртном снагом латинског геннја, Италнја н Француска сада се за увек сједнњују на новом путу братства оруж]а н смишљшог освећења сзојихј природннх односа. Изјазљујем Вагпем Величанству моје на|ватреније жгл>е за победу његових хоабрих трупа, са којима ће савезничке војске поносито се до краја борити са непрнјатељем правде и слободе. Желим племенитој Италији срећно остварење наролних гежњи и молим Ваше Велнчанство да верује у осећаје мога оданог пријатељсгва. Потпис: Поенкаре. Регисшар Неће човек бакшиш Један познати београаски фотограф добио место у једном аутомобилч. Возио се до Раковице. Уз

У неутралним државама — 0д!вци удасиа Италијв у рвт —

ј Ма да се знало за журне прегозоре сн.па Тројног ,Споразума са Италијом; ма да се са снгурношћу ра! чунало да ће се они пој вољно завршиги — ипак ; се у нсутралним лржавама није рачунало, ла ће тако брзо олјекнутн топовски ј пуцањ на нталијанско-ау[стријској граннцн. Због !тог« су се н преговори ојсгалих н:’утралннх држава развлачнли. Алн, брже ној шго се очекивало, Италија 1 је заиочела рат. Н>ен ула-, зак у рат не само што изазива счлно узбуђење у Бечу и Еерлнну, већ снлно одјекује у пресгонниама неутралних држана. Чнтаоце ће, без сумње, ингересирати како је одлука Италије одјекнула у неутралним државама, с тога ћемо им дати слику тога одјека. Ево шта се дешава у неу; ралним државама: У БУГАРСКОЈ Саветовање у двору Софија, 13. маја Синоћ су аредседник владе г. Радославов и мпнисшар иросвеше г. Пешев, либерали, били аримљени у аудијенцију код Краља Фердинанда. Двојица министара су се савешовали с Краљем о новој аолишинкој си! шуацији створеној ириласком I Ишалије Тројном Саоразуму. ! Минисшар иросвеше н.ааусшио \је арви двор, а иредседник вла ј де осшао је дуг' у ноћ у двору. Нјјјпцп.ч Счш; I СофиЈа, 13. маЈа После весши о уласку Ишалије у акцију, у прссшоничким аолишинким круговима говори се о аошреби сазивања Крунског Савеша. Тврди се, да је и сам аредседник владе г. Радославов мишљења, да је аошребна ревизија досадашње владине аолишике и да је на синоћњем савешовању у двору, аредложио краљу сазивање Крунског Савеша, на којем би се узео у оиену нов аоложај Бугарске и аишањв о давању новог аравца државној аолишици. Министарски савет Софија, 13. маја Данас је одржана дуга министарска седница иа којој Јс дискутовано о новом међународном положају, створеном уласком Италнје у акцчју. После седнице су се подуже саветовали председник владе и министар војни ђенерал Фичев. Румунија и Бугарска

гарскв владе и Тро/ног Споразума, а нарочито с Италијом и ЕнгМском. С натра се да је Гешок у та мисија иоверена од стране даора а са иристанком владе. Промена у дипломацијм Софнја, 13. маја Краљеви.м указом бугарски посланнк у Риму г. Ризов лремештсн је у Берлнн, париски посланик Станчов премештен је у Рнм. Берлинскн посланнк Марков дсбиће други положај. (Пресбиро) У РУМУНИЈИ Преговари с Италијом Букурегагт, 11. маја Из Рима телеграфишу, да је јединн тамошњи странн дипломатски представннк, која свакодневно посећује талијанског мннистра спољних послова Соннна, румунски посланик Принц Гнка. Очигледно је да се воде живи преговорн, којн ће се успешно завршити. Преговори са Русијом Букурешг, 11. маја Један еладн блискн дипломата изјавио је, да је он, н поред све неса г ласности нзмеђу Русије и Румуније односно Черновица, убеђен, да ћс се у наЈкраћем року постићи потпун споразум, о чему има већ доста предзнакова. Припреме за рат Рушчук, 11. маЈа Угледни бугарскн трговии, који су допутова \и из Предеала (гранична варош према Аустри/и) тврде да Румуни/а гомила велику СИЈ јсп- у п4 ** у сТПрНс ку суиницу . Теретни еозови из међу Аустрије и Румуни/е обустављени су. У ГРЧКОЈ Гунарис у Солуну Атнна, 13. маја Председник втаде Гунарис огпутоваће у Солун, где ће на једчој конференцнји обЈаснити владнну по* литику. Изгледи за, нзборе Атина, 13. маја Онде се верује, да ће, нарочито сад после уласка јИгалије у акцн)у, влада Јрђаво проћи на изборима. Цео народ је уверен да политика Гунарисова неће донети користи земљи. Опште 1 е мишљење да је победа Венизелосова сигурна.

пут докона да није право\ да се џабе вози и одлучиЛ да одвоји шоферу 6анку\ бакшиша од три банке ко-\ /е /е имао. Стижу у Раковицу. Прилази шоферу и у пози чо-\ века који галантно да/е бакгииш. Очекујући ефекат ко/и ће банка учинити на шофера, пружа му новац. Шофер одбија учтиво бакшиш говорећи француски. — Море, узми. шта се нећкаш! Знам /а шта /е то банка за војника. Шофер до кра/а упорно одби/а бакшиш, Фотограф изненарен. Враћа банку у новчаник нолази. Пресргће 'га /едан при/атељ, који ]в, сме/ући се посматрао сцену између фотографа и шофера. — Чудан шофер! Неће ла прими банку бакшиша\ — поче фотограф. — Знаш ди ко је то? — запитаће познаник. — Не! — То је милиочар! Ротшилдов син! , Табло! Хомс

СофнЈа, 13. маја Једна висока политичка личност, која ]е врло добро обавештена о политичким догађајима последњих дана, из/авила /е /уче: Румунија ће се најдаље за иетнаест дана определити, иосле чега ће доћи на ред Бугарска. Мишљење опознције Софија, 14. маја Једаа лнчност из владиних кругова изјавила Је, да Бугарс/а не треба да жури са одлуком. Доброобавештени опозицио* нари сматрају, да Је положај, створен уласком Италије у акциЈу, тако компликован, да Бугарска не сме одређнвати своје држање према одлучивању Румуније. У даном моменту, Бугарска мора нмати инициЈативу у рукама а не да је пусти Румунији у којем би случа|у Бугарска изгубила и последњу позицију. Преговорн с Тројнии Споразуиом Софија, 14. маЈа Од лица, блиског председнику владе, сазна/е се, да бпвши министар предидник Ив. Гешов чини озбиљне кораке радн ночи • нан,а преговора између бу -

Крунски савет Букурепхт, 12. маја Из Атине телеграфишу: Озде Је одржан Крун-, ски Савет на којем је одлучено, да Грчка џри ђ? Тројном Сооразу/иу. Оаа изненадна одлука донета [е због тога, што се сазнало, да Ке Италија искрцати војску на грчку територију ради дал>их ооерација оре/иа Аустрији.

Нова војска ј Францусној — Енглези св и даљв исирца■ају Будимпешта, 12. маја „Пестер Лојд“ дозна|е из Лондона да се у северној ФранцускоЈ искрцала друга Ирска дивизнЈа. Та је војска из новообразованих трупа Лорда Кнчинера. Нова војска ће бнти за најкраће време нспраћена на фронт.

ЛРИРОДНОГ ЦВЕЋА Ко нма иа продају нека јави адресу у цвећарској радњи Антоиија Ровмаиићв 4 —5,490 Обреиовмћа улица

Из заробљене Југоспзвије Путовање у Босиу и Хврцвговину Сазнајемо из „Обзора“ да Је чувеној земаљској влади за Босну и Херц.говину пало у очи да многи путннци путују у ове две несрећне покрајине, с тога је наредила да они који хоће да уђу у земљу плача мораЈу имати потврду војних власти и легитимације, које искључују сваку сумн>у „о истовјетности дотвчне особе * Требало би да се још ставе таблице иа границама Босне са познатим: Остав те сваку наду ви којн улазите Јер је усгажњљеи *

Првии суд у Босни и Хврцвговини Надвојвода Фридрих нздао Је обЈаву којом се наређује прски суд у Босни и Херцеговиии за сва грађанска лица. за све врсте злочина као за увреду Величанства, свих врста злочина против државе, даље пљачке, убисгво, палеж, крађу, (ако величина крађе прелазн 1.000 круна) и т. д. ако је то све уперено против војних лица нла ствари који припадају војски. За сза та злочинства казна је смрт, и то за веће кривчце смрт аешањем, а за мањ^стрељањем. (VI П Е Ц И — Варош која је украс Европе —

„ Невесша сЈајна мора зеленог . . Ђура Јакгаић (,Јелисав«та“)

Први удар, који је Аустроугарска у рату са Италијом, хтела дазадаи италијанском народу и свем културном свету, то је напад аустро угарске флоте на спо.љна утврђења, која браие Млетке, да би се дочепала Млетака. Не могне ли их се дочепатн, потрудиће се да их бомбардује и разори, знајући да ће прва граната, коЈа палне у ову древну варош лепоте и уметности, погодити у срце Италијане. Даиас сва Европа гледа на Млетке, кшо су изложене варварству аустро мађарском, и злто ми хоћемо да нашим читаоцнма дамо један кратак преглед вароши и њеие историје. * Млеци су подигнути на северо-западном делу млетачког залива. 'Гамо су. у далекој прошлости, становали Венети, који' су, по своЈ прилнци, били дошли са Балканског ГТолуострва. По њнма је и цео тај кра| назват Венецијом. Пошто је Атила покорно Аквилеју н друге вароши у то[ ооласги, становништво је отуда избегло са коктинснта на мала острва у лагуне, н ту је, одво;ено од | света, почело подизати стани- ј шта на шиповима, побијеним у ј води. Осигурани од дивљака, ј Венети су се прихватали трго- 1 вине и морепловства и развијали своје блзгостање и своју моћ. Млеци (ВенецнЈа) подигнути су на 117 малих острва, поизраздвајаних и просечених са неких 150 каналз, а свиЈдслови вароши везаии су са 378 мостова. Површина свих тих острва износн 7,5 каадрзтних километара. Године 1845 подигнут је желсзнички мост, који Млетке везује са континентом. ТаЈ мост има 222 велика камена свода а дугачак је 3,6 километара. Од канала је највећи Канал Гранде, који је дугачак 3700 а широк 45 до 72 метра. Он пролази взрош у виду једне несастављене осмице, и на њему су. с обе стране, најчувениЈе мраморне палате н дворовн, коЈи сведоче о негдашњем ве ликом богаству и сили Млетака. Све те палате сазидане су, такође, на шипрвима, коЈн су испод дка морског дубоко у земљи 3 до 9 метара. Шипови с> од растовине и они су се, ду гим временом абоносали и сачињавају наЈтврђи тсмељ какав се може замислити. * Већ у Осмом Веку венетска острва су се ујединила и помињу се као угледна поморска и трговачка снла. коЈом су у- ј прављалк поглавари, које је ста- 1 новништво бирало и којн су се звали. .дуке*, дуждеви. Први дужд био је Паулици|ус, а варош је била вазална Византијн. Међутим у Једанаестом Веку Млеци су већ били независна | република, коју су, као такву! признала била и Источно и За-1 падно Римско Царство. Дужд Петар Другн, из чувене куће Орзеоло, први је ударио на Далмаци|у (владао је од 991 до 1009 год ) и називао се „воЈвода од Далмације.” Млеци су својом флотом утврђивали своју силу над далеким провинцијама. водећи светску трговину у великдм стилу по свом Балканском Полуострву, МалоЈ Азији и земљзма Средивсмног Мора Један од најсилнијих дуждева био Је, по реду четрдесет први дужд, Енрико Дандоло, који је, помоћу Крсташа освојио Цариград 1203 и 1204 год., помогао да се васлостави да-

ткнско царство и учнкио да Млеци постану господари Истока, освоЈивши, уз то, и Крит и многа острза у Јегејском и у Јенскб)! Мору. Због тога је Ђенова у два маха ратовала са Млецнма, и пошто је код далматвнског острва Корчуле 1298 године разбила млетачку флоту, потписан је мир у Милану. Борбе између племићских породица, које су хтел; да владзју преко своЈих рођака дуждева без учешћа народног, изазивале су многе завере, од којих је чувена завера дужда Марнна Фалнјерија, 1355 год., коЈи је тада и убијен. завршиле су се тнме што је Савеш Десешорице, у стварч право миннстарство, добио наЈшнрн делокруг, очувао устав и сасвим сузио власт дужлева. Ратом са Маџарима 1358 год., Млеци су нзгубилн онај узан по;ас, који су држали на дзлматинској обали, алн су после 130-годишње борбе са Ђеновом победнлч ову републику, уништивши њену флоту и узевши кљф * После тих ратова Млеци су под своје господарство добили и мнсге провинцвје и вароиш у Италнјн, острва Занту и КафалиниЈу, а удовица последњег китајског крал>а, Катарина Карнаро, предаде Кипар Мдецима. Млеци су трговнном и миогн.м провинци|ама и варошима посталн необично богати, и уметности и- науке развили су се до необичне висине. Али доласком Турске у Европу и развијањем њихове снаге, Млеци почеше губнти своје провинције, острва и углед. Ратови с Турцича били су несрећне за Млетк-е, и поред неколиких сјајно добијених битака на мору, и прво Карловачкнм Миром а затнм ПожаревачкомМиром(1718г.) нзгубнлн су Млеци све сво’е провинције и острва. осим Крфа н неколико вароши на далмагинскоЈ обали. 12 маја 1797 год. Бонапарта је објавио рат Млецима, а трн дана касније последњи млетачки дужд дао је остазку и предао власт једној прнвременоЈ влади, али већ сутра дан ушло је у Млетке 3000 францускнх воЈника. Од постанка Млетака то е било први пут да су непрнјатељи ушли у Млетке. Клмпоформиским уговором од 17 октобре 1797 год Млсци и {Далмација цела са Истром дати гу Аустрији. Године 1848 у Млецима је организована револуција и варош је проглашена као Реиублика Св. Марко а за председника. првог и последњег био је изабран Диннјеле Маннн. Пошто су Аустријанци понова тукли ПиЈемонтезе код Новзре (23 марта 1849), аустриски генерал Хајнау бомбардовао је Млетке, н варош се предала 22 Августа. После италијанеког рата мнром закљученим у Внлафранци остављени су Млеин и даље Аустрији. а после пораза на Кенигрецу Аустрнја Је Млетке уступила Наполеону Трећем 4 1ула 1865 г. а Наполеон Је Млетке поклонио Италији. ако становништво глаавњем на го пристане. Пошто су Аустријанци 8 октобоа изишли из Млетака становништво Је, општнм гласањем, са свнма гласовима против 69 гласова, изгласало прцсаЈедињење са ИталиЈом. Краљ Виктор Емануел ушао Је св^чано у Млеткс 7 новембра 1866 године. У сутрашњем броју даћемо кратак преглед знаменитости у Млецима.