Večernje novosti

БРОЈ 5 ПАРА

БРОЈ 483.

- - — . — — ^1л*ш*љ**ан*±- ■,1Ш1И111т1Ш1 — I " ' - ■ ■ ’ДВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ || (НИШ, СРЕДА 12. АВГУСТА 1015. ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

Бпокирана војска Митилена, 8. августа. Операције савезничиих армија на Галипољсном Полуострву иду стално боље. Целонупна турска војска је блокирана. Очекује се одсудан удар. Турска Флота Рим, 8. августа. Турска флота може се рећи више не постоји. Немци су почели демонтирати све неупотребљиве ратне л ађе и од гвоздених делова праве муницију.

ГДЗДЕ И КИРАЈЦИЈЕ

Питање о решењу односа између газда и кирајџија, који су постали услед рата, особито у северо-западном делу старих граница, нс само да је зрело за решавање, већ је и презрело, те прети да пређе у трулеж. Скупштина се опет састала и ред је да она ово питање покрене, ако то не учини влада. Ако то не ураде ни једна ни друга, показаће не само да немају појма о значају уређења унутрашњих односа у овом бурном времену, већ да на мерно иду на то да у унутрашњости ствзрају и подржавају што хаотичније стање: да желе неки између њихових чланова у мутној води рибу да лове. Код нас је дух моратојПЦјкш г.хкаће.н ужзгио ;еаностпано. И место да окриау, поју дуготрајно ратовање изазивз, он је појачава н ствара услове да њене послелице буду далеко горе и теже, но што би биле без њега. Колико се далеко отишло у једностраном његовом тумачењу показује решење Првостепеног Суда за варош Београд, по коме нема места забрани г - ради обезбеђења кирије нн- у случајевима који сс односе на лица изван војне обавезе. На тај начин се дотерало дотле да је право на кирнју постало' илузорним. Да оволико олабављање приватно-правних обавеза штетно утиче на морал, приватан и јаван, да се тиме даје маха несавесном и привредно небрижљивом елементу, било « је јасно у свмма зараћеним државама само је Србија у томе учинила изузетак и прешла потребне границе. Штетно дејство сувише широког мораторијума примећено је код нас : поједини иосланици и јавно мнење указивали су на потребу но вог уређења свих привредних односа, а на првом на питање које смо горе по■ставили; изгледало је једног момента као да би и влада хтела нешто по њему да

учини, али и застала ]е на једном ненотпуном пројекту. Сви досадањи предлози за решење овога питања, полазили су у главноме са гледишта да је у северозападном делу старих граница привредни поремећај најгори, услед непосредног утицаја ратних догађаја, и да је услед тога највећа криза у њима, коју треба уклонити и садејством државе. Довде се постигла једнодушност.*) Али у пипитању о границама и на-

*) Једини Државни Савет чини ивузетак, налазећн да се и у ово ратно вреие односи привредни развијају редовним током, те је досадање правно стање савршено довољно за решавање свих питања која су се појавила у приватноправним односима. По њему држава у тим питањима нема никакав нвв задатак.

чину државног садејства, настаје размимоилажење. . Докле Министар Правде стоји на застарелом гледишту природно - правне школе осамнаестога века: да је једина дужностдржа ве да одржава правнн (формални) поредак, не обзирући се на то каква садржина друштвеннх односа треба да буде, дотле предлог Љуб. Ђорђевића и другова стоји на модерном становишту солидарности и жели да сву шгету прими на себе држава, али чиме залази у толико крајње со цијалистичке тежње, да постоји оправдана сумња према могућности његовог остварења. Напослетку трећи предлог, Д. Пећића и другова, према својим основним начелима, на којима изгледа да }е заснован, држи 4 1-'*>СГТ»ГГ .♦».Ј.Ич.Џу прпа ДОП. ' има и сувише велнких мана у појединостима и полази од неких предпос г авака о стварном стању за ко:е би било тешко утврдити да му и одговарају. Задатак, пак, ових чланака биће : 1) да се баве поглавито о горе истакнутом питању о уређењу односа између газда и кирајџија, и то на основи државие интервенције у приватно-правне односе у колико би приватна иницијатива остављена самој себи била недовољна или штетна за повољно друштвено-привредно стање; 2) да изнесу значај пи тања којим се бави; 3) да изпесу у кратким потезима стварно стање ки рајџија и газда и њихових односа, правпо стање и тежње у коме правцу да они уреде, и 4) дз изађу са предлогом у општим цртама: како питање треба решити. Пре свега једну напомену: требало би истатисжчким подацнма утврдити обим ових однос 1 и према томе значај овога питања. Али, на жалост и ту видимо недостатак и слабо сведочанство оних, који су годинама проповедали принцип самоуправе, па на самом проповедању и остали. Наша самоуправна тела најмање знају и могу да нам кажу штогод о себи и своме стању. Статистика о појавама њихова живота не постоји ни у највећим варошким општинама. Зато, поред осталога, ми незнамо ни колики је број газда у варошком елементу, колике је величине и вредности њихово имање, колики је број кирајџија, како су се кретале цене становима и т. д, Све то знамо само у колико је и како схватило опажање појединаца. Једини званичан извор који нам може дати каквутакву слику о односима газда и кираја јесте величина порезе на принос од

зграда. Буџетом за 1914. год. предвиђена је за целу област старих граница пореза од киријџија, а без приреза, у величини од 800.000 д. што представља годишњу кирију од 23—25,000.000 д. (рачунајући да се пореска стопа креће између 3% за станове и 4°/« за дућане, и узнмајући да је кирија од станова, укупно узевши, већа од кирије од дућана). Ако се сада узме у обзир: П ди је V ту суму урачуната п кирија од станова у којима Ссде сами сопственици, којудакле стварно не плаћају, а 2) да је код нас прикривање приноса од згра да зиатно развијено услед врло рђаве пореске администрације, онда суму од 25.000.000 дин. можемо са великом веровагноћом узети да код нас представља укуину годишњу кирију која се и илаћа. (Нека се даље гузме да^с&.ова сума само три до четири пута обрне у години, онда долазимо до резултата да је закон о мораторијуму укочио наш привредни годишњп обрт за 75 до 100.000.000 динара. Сума, чији значај може ко лико толико да схвати и лајик, када узме у обзир још недовољну развијеност нашег новчано-привредног ЖИВОТ.1. Ако се сада узме у обзир да је северозападна Србија, са својим градовима Београдом, Шапцем и Ваљевом у првом и Смедеревом и Лозницом у другом реду, главни представник нашег варошког живља, то ће значиги да је само у тим м а гтимп моратппиЈун у«гочио обрт сума од кирије за неких 50—60.000.000 милијона динара. А то су крајеви, који су иначе најгоре страдали од ратних догађаја. Да су позвани хтели о овом питању мало више да промисле они би увидели благодетно дејство, које би благовремено и солидно решење овог питања донело*. Они би видели ; 1) 'колико би спасли од невоља оне сиротиње, што се назива поноситнм и завидним именом ,газде“, а која живи само од своје кирије, која често пута не даје већи доходак (чисј принос) од 80 - 100 дпГгара, а у мањем броју случајева у Србији прелази 200 динара месечно; 2) колико би се непотребних спорова избегло и за колико би се смањио потребан посао нашег судског и полициског особља, које ни у редовном стању није донољно; 3) у коликој би се мери смањила могућност за онај несанесни део привредног и кирајџиског елемента, који једва чека да искористи поремећеност саобраћаја; 4) у колнкој би се мери мање тражило општинске и државне помоћи, од стране оних који гу поред своје имовине без стварне потребе остали без издржавања, чије су старешине отишле у бојне редове; 5) у коликој би се мери спречили зеленашки зајмови, којима се данас у већој мери баве не сзмо појединци но чак и по неки „солидни“ заводи; 6) у коликој би се мери појединим газдама омогућили да одговоре својим обавезама и пре истека мо раторијума, ге да се не гомила и за појединца и за народну привреду штетни интерес на интерес; као што

*) А тојерешеље требало донети одмах по иајезди Аустријанаца, јаш у децембру месецу прошле године.

бн се избегли сви сукобн услед немогућности овога; 7) колико би било мање п ропа лих киријауслед тога што многи — који би је плаћали и данас, када би знали да ће је морати платити — данас не плаћају и услед слабијег свог привредног стања и услед лакомисленог јачег трошења на другој страни; 8) у коликој би се мери — услед бар делимично одржаног редовног новчаног промета — мање осећале унутарње ратне тегобе, и коликој би се мањој стрепњи очекивали и даљи тешки положаји у најбижој будућносги. Све ово тражи хитно, врло хитно и правилно решење овога питања, које прети да пређе из стања презрелосги у стање грулежи, у колико то до сада није наступило. (Следује II, чланак) ЈТ =— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА На Галипољу, Лондон, 6. августа. Званично.— Недавне операције на Галипољском Полуострву састојале су се у нападима на непријатељеве положаје дуж јужног фронта и на сектору Анзак. Искрцали смо знатне снаге у залив Сувле. Прсма исказима заробљеника, Турци су добили јака појачања за велики напад на наше положаје. Према томе наша акција је изведена 24 часа пре намераване непријатељеве акције. Губитци су били врло велиси иа обемл гтрлнама - Искрцавање у Сувли било јс ло добро организовано и из нршено помоНу флоте. Положаје, које смо освојили у т< ку недеље. утврдили смо. Морал савезничких трупа је одличан.

РЕГИСТАР Погрвшка Позорпшна. иредст ава у башги. Човек би се иријатније осећао у зимској но у овој летњој башти. Хладно иа се зебе с ногу. Реших се дв. замолим јвдног глумца да ме услужи за време иредстлвв својим врскаиутом. — III..., иозајми ми твој врскаиуг. — Пемам — одговори он кр-зтко. — Види <)а нема који од колега. Ш..оде, иа се брзо врати. — Па, ми то немамо ни у октобру, а ка мо ли у јулу\—одговара Ш .. Увидех да сам иогрешио и наставим да дрхтим. Хо/ис

Б Р А Н И Н И РАТНИ ЕПИГРАНИ Нов сарадник. Листови сте видели зацело Са ступцпма празни ‘мање, више? Упамтите: у листу све «бело" То цензура војна Сама пише. /1ао језик. Мисао ми ова не да мира, За то ћу је записати часои: На бугарскои читати Шекспира, Јел’ те да је ужас иад ужасом! ЉЈе уегзипскепе 01оске“ Вест одавна кружн: ГТавле „Звоно" креће I Он је с пушком суСт'о,с пером није клон’о Ал’ иотоп ед вина нови наслов меће: „Утопл>ено звоно“.

0Ш1ШЕ V НОВОСТИМА

Итолијонско-турски РОТ Објава рата. Берлин, 8. августа. (Хутно.) ВолФОва Агенција јавља из Цариграда оод 7. авгуС10м да је Италија објавила рат Турској Опозван турсии пооланим Цариград, 8. августа. Отоиансиа алада опозвала је свога амбасадора у Рииу. Заштита италијанских поданика поверена је Америчким Државама. Један секретар и два драгомана италиЈанске амГагаде остали су у Цариграду.

КЦНТНЧВН 0 Ћ Кшпу После колентибног норака Четворног Споразума. Министарска седница

СИТУАШШ

Блада и Народна Скупштина. Јучеиире подне од 9 —10 и по сахата одржана је тајна седница Народне Скупштине. На седници су све политичке странке дале дакларапије после чега се приступило гласању о поверењу влади. Чим је завршена тајнаседница, председник је претворио седнину у јавну на којој је секретар г. Пера Јовановић прочитао прелаз на дневни ред, који је. иа тајној седници изгласан са 103 гласова против 24 гласа што је председник на јавној седници саопштио. Прелаз на дневни ред, којим се изгласава влади поверење, гласи: „Пошшо је саслуишла изјаае аладине и обавештења дата у тајној седници, Народна Скупшшина, одајући пошту палим /унацима и понављаЈући сеоју решеносш да борбу за ослобођење и уЈвдинење српско—хрватско ~сповеначког на • рода продужи уз своје саеезнике по цену жртава неопходних за обезбеђење живошних антереса нашег народа, одобрава владину политину и прелази на дневни ред.‘ Значај резодуције Ова резолуција је резултат опширне днскусије о створеној ситуацији. Ма да се чине влади извесне концесије у погледу „Жршава неопходних за обезбеђење животних инШереса наигег народа “ ипак је од интереса понављање „решсности да борбу за ослобођење и уједињење српско ■хрзатско-словенанког народа продужауз своге савезнике', Влвда, према томе, овог пута није дс била потпуно одрешене руке у одлучивању. Инцидент За време говора председника владе г. Пашића дошло је до једног инцидента, којем свакако корен треба потражити у тајној седници. Г. Пашић је рекао, да је влада, у раду на остварењу својег програма, наилазила на сметње. Народњаци су то разумели као алузију на њиховодржање и тражили су од г. Пашића да се о томе нзјасни, — Да ли се то односи на нас — питали су народњаци. — Коме шунка, томе шушка! — добацио је г. М.Мостић. Народњаци су се на ту примедбу разјарили и дошло је до оштрих речи. Ред је повраћен када је г. Пашић објаснио да он ни једном речи није рекао да су влади народњаци сметали. ! Одлоткене седнице На предлог председника Скупштине г. Андре Николвћа већином гласова решено је, да се седнице Народне Скупштине, због важних догађаја, одложе за 21 септембар, с тим, да он може и раније сазвати седницу ако то каква хитна потреба захте. Рлада у Крагујевцу Влада ће можда још вечерас, а најдаље у току сутраШЊС1 ЛЛ.ЈП, СмНјГОИЈ.И ) КрдГ ујсиац ћс СС, 11» 11>Ој ,-»р,ј лици, утврдити одговор на ноту Четворног Споразума.

Пеицн 001111 ј Бугаре

У БУГАРСК0Ј

Оставиа глинистра Апостолова Софија, 9. августа. Тврђење „Воље“ да г. Апостолов неће изаћи из кабинета ннје тачно. Напротив тврди се д;< његова оставка предстоји Генадијевљева странка бави се сгд тим питањем и већ је одређен начин и дан кад г. Апистолов треба да изненади Владу својом оставком. Карактеристично је због чега Алостолов напушта министарску столицу. На име тврди се д.; г. Апостолов подржааа гледчште Генадијевљево да Влада треба да прими предлоге Счоразума. Влада зна за саветовања Ге надијева да и мирно .чека остгвку Апостолова, који је приврженик сасвим другаче сталне политике но остали чланови владе. Његовим одласком из владе бм изашао још један приврженик Споразума. Немачки к' рс све се више наглашава у бугарској политици. Апс. !1а»(за у ЕЛоДН к нснк изб?г" Софија, 9. августа. Ако би г. Ааостолов изашао из кабинета настуиила би неминовна криза целог кабинета, јер АпосШолов води 20 посланика, те његовим одласном влада би осгпала без ве ћине. Влзда се сад бави тим питањем. Како се не може обрашити на на коју другу опозициону групу, јер све заступају другсјачу политику но Рцдославов, шо остаје само да падне цео кабинет. Владини кругови су уверени да би састав новог кабннета опег био поверен Радославову. Говори се чак да би у том случају Собрање било растурено и наређени нови избори. Радослзвов држи да је својом политиком неутралности стекао популарност у народу, те да би на изборима добио већину. Ако би до овог дошло, онда је јасно да Бугари хоће да одуговлаче до—у бесконачност. Апс Апостолов или Пвтков. Један члан Генадијевљеве странке изјавио је да ће се тражвти од Генадијева да избаци из кабинета г. Петкова који води са собом свега десетак људи. Генадијев је тражио да разговара са .Радославовом и да му каже да има да има да бира између Петкова и Апостолова. Опозиција тражи сазив собрања. „Балкански Сговор“ јавља да је опозиција послала влади депутате да траже сазив собрања због изванредних прнлика у којима се земља налази. Мишљвњв опозицијв. Опозиција пак мисли д« ће до министарске кризе доћи после одговора Србије и Грчке. Истога дана Апостолов ће дати оставку да изазове кризу. Оставка гвнерала Финева, Нема више сумње да је осЈпавка генерала Фичева политичка махинацаја. Чекају се ових дана факта која се бацити пуну светлост на ову ствар. Сараднику „ Мира“ генерал је изјавио да ће се повући из војске из истпх разлога из којих се аовукао и са полишике — „због болестч. , ‘ Радославов нод краља-

Соф <ја, 9. авг. Одмах после аудијенције код краља, Радославов је сазвао министарску седницу која је држана до у ноћ. „Трибуна" тим поводом вели: „Налазимо се пред ванредно ванцшм и судбоносним тренутцима“. Тарновски код Радославова Софија, 9. авг. Јуче је густрнјски посланик граф Тарновски посетпо Радославова. Нов аташв у Берлину Софија, 9. авг. Пс што се бугарски војни аташе у Берлину, мајор Дочсв, разболео у Варшави, упућен је да га замени генералштабни п.пуковник Ганчев, пређашњи војни аташе. Ганчев је досад био начелник штаба 1. пешачке софијске дивизије. Немци кроз Софију Софија, 9. авг. „Балканска Трибуна* доноси ову карактеристичну вест: .Јучеје у Софију стигла једна велика група немачкихрадника, који путују за Турску. Они су целог дана разгледали знаменитосши у пресшоници". Још увек дакле исти метод! Вугарска штзмпа Препорец, поводом доласка Венизелоса на власт вели да ће Бугарска бити изгубл>ена ако не поведе отворену политику, политику без магле и каприса, Нов Век, орган Д. Петкова, припрема Бугарску на рат против Срба, Грка и Румуна. Он вели: „Долазак Венизелоса на власт ништа не мења ситуацију. Ми ћемо бити принуђени да војуЈемо с Грчком, да бисмо узели што је наше Тако исто је и са Србијом и Румунијом. У ГРЧН0Ј Взшелос сагласан са Нраљем. Букурешг, 8. августа. „Дрептатеа" доноси: Пре но што се примио састава нове Владе, Венизелос је имао дугу аудиенцију код Краљз. Том приликом изнео је своје гледиште Краљу. Он мисли да и Грчкој треба да загарантују дата обећања исто као што се гарантују Бугарској. Силе треба да се обавежу Грчкој као што су се обавезале Бугарској. Поред тога, треба да се реши спорно питање. Али, пре свега, он држи да атинска влаца треба да поведе разговор са нишком владом, да би се сагласно прецизирала права и гаранције који изискују њихови легитимни интереси. Осим тога Венизелос је изјавио да свака влада треба да има за основицу одговор Гунарисове владе, у коме се протестује против покушаја да се уступи један део грчке територије пре но што се претходно са грчком владом простудира могућност такве ствари. Забрањвн увоз Петроград. Телеграф. Агенција јавља, да је енглески адмиралитет известио грчку владу да је у будуће забрањен увоз у Грчку оних товара који долазе из ратујућих држава.

УТВРМ1Е ШРИРШ — Новв немачкв подводницв Из Атине телеграфишу „Руском Слову“, из поузданог из-

— Немаш штамоа ј бугарвмо пријаТ8ЈМТВ0. Букурешт, 8. авг. „Дрептатеа“ доноси: у Берлину се маниФвстује велнко поверење у бугарско пријателство. Један телеграм из Беча јавља шта више да ће се турсио-бугарсии преговори наставити са много изгледа на успех Берлински листови и дање поназуЈу врло велико поверење у држање Бугарска, иоЈа је све од почетиа рата гаЈила пријатељство за Немачку. У Берлину се нарочито полаже вера у Радослааова. Мих.

Дшрија чш шш — РумуниЈи се отежава извоз У АустриЈу Букурешт, 1 авг. „Димнњаца* саопштава да аустро-мађарске власти не шиљу више вагоне за утовар румунског жита. У Бурдуџени аустриске власти су бар на неко-

лико дана раније јавиле да је одлучено да се више не утоварује. Међутим у Поманци и Предеалу Мађари су то учинили последњег дана, по свом ' ч обичном бруталном начину. „Димињаца* вели да је ова забрана извоза учињена поред осталог и стога да се утиче на смањивање цена. Министарство је предузело мере. Званични комунике о овој обустави гласи: „Министарство јавних послова обраћа пажњу агрикулторима да цереалије прел&зе границу са врло велнким тешкоћама јер аустријске железнице не шиљу довољно вагона за утовар. С тога, да се храна ие би излагала дугом лежању и кварењу саветује се извозницима да на границу шиљу само продату храну.“ Мих. У ЛесковцуцЉр' говца има две удобне куће за издавање одмах под кирију. 759, 1—3.

Софија, 9. августа. Јуче од 3 до 5 Радославов је био у аудиенцији код краља

вора, да су завршени радови на утврђењима око Цариграда. Завршено је и наоружање пет нових немачких подводница.

Крољ - соцнјолшо — Бугарсни мрал> о партијама. Софија, 9. августа. Лист "Народ“, орган бугарских социјал-демократа доносд ово занимљиво саопштење; Краљ Фердинанд је приликом излета у бању код Вершца сусрео социјал-демократског посланика д-р Сакарова и у разговору с њим исказао своје мишљење о бугарским партијама. — Цар је напао буржоаске ааршије, саопштааа др. Са ■ каров, јер гледају само своје котеријске интересе, свој егоизам, нису мислили за народно благо, нису изучавали народне потребе, музли га — („аизришреп" додаје Сакаров, веровашно да је разговор и текао на бугарском дворском језику ар. У) а нису разумели своЈу кулшуртрегерску улогу. Веома грубо се изразио за Гешова и цанковисте, за којима данас иде 6 милиона Бугара. Демонстрашивно је изразио своје симаашије према зааадноЈ култури и изјавао да нас јако притискују са Исшока. Вуржоаске аартије га мрзе, јер је тражио да се подиже народно добро и тражио сатруднишшво социјалиста чија ]е будућност. И сам 1е вели, био социЈалиста. Само муЈе било криво шшо Је наша (социјал-демократска) странка и Јанко Сакузов -русофилска. * Извлачимо ова факта. Бугарски краљ мрзи све странке у Бугарској, ег§о мрзи бугарски народ, нарочито му је криво на оне партије које су русофилске и био је социјалиста, што му нншта није сметало да метне туђу круну на своју главу. I