Večernje novosti

Страна 2.

,Н О В О С Т И'

БроГ 485

нети и локатау победу на бојном пољу. Мих. ИТАЛИЈА

Прегозори о миру. Лист $1атра саопштава , да су вођени вижни преговори међу италиЈанском владом и посланицима балкансних држава, иосле чега је италијан ,ски министарски савет донео неколико важних одлука. Од мах после седнице минисгаар ског савета Саландра је. одпутовао у главни стан да одлуке поднесе на одобрење краљу Виктору Емануилу. .Ово је произве.го велико узне 'мчрење у Берлину.

1118 -

- У тренутку обнављања Бал канског Блока Софија, 11 авг. После пораза Бугара у 1913,

години, компонован је марш: .Савезници—разбојници.* Овај марш постао је популаран и он је имао циљ, да вазда потсећа Бугаре на реванш Србима и Грцима. Јуче се на Тргу Цара Ослободиоца одиграла једна симптоматична демонстрација. Једна чета војника, на челу са војном музиком, која је ишла да смени дворску стражу наишла је на Трг Цара Ослободиоца. Света је било пуно на корзоу, кад музика засвира марш: „Савезници—разбојници. а Свет је приредио бурне овације војсци. Врло је симптоматично, да дворска војна музика свира на улици овај марш у тренутку када треба обиовити Балкаиски Савез са тим истим — савезницима—разбојницима. Треба и то забележити. Апс

Београд 1811 и ш

— Бранина писма —

■ ддравље у Београду Ми смо сада, хвала Богу, здрави. Али у почетку године беснела је зараза. „Пегавац* је и овде био у цвету свога живота и покосио многе грађанске животе. Он је, учинио да се грађанство смањи, а гробље повећа. И сад иза Новога Гробља, тамо у брду, где су биле њиве и расли кукурузи, порасли су крстови. Читава њива нових белих крстова. Имена су исписана обичном оловком. То најновије гробље, могло би се звати „Пегавац* али га зову „Ђокинац*, по имену председника општине. И сасвим је право. Кад се Ново Гробље, по своме творцу др. Владану, ондашњем председнику општине, зове и данас „Владановац", зашто, за исте заслуге, да данашњи председник буде лишен тога права, Здоазаје беснила. Али савезнички санитетски општи напад, сузбно је тога опасног непријатеља здравља. Санитеске мисије: скотска, руска, француска, са српским санитетом отворише црвено-крсташку војну и „Пегавац* је у брзо опседнут и утучен. И нека је хвала Црвеноме Крсту, јер после његове победе, престадоше да ничу бели крстови по најновијем гробљу. Свет је тек тада пс]мио праву кориГт и важћосТ Црвенога Крста. Мени је то у толико милије, што сам и ја из те колоне црвених крсташа. А зар вама не изгледа да је и Бошко Југовић био коњичка санитетска колона? Он је носио заставу црвенога крстг. — на беломе пољу црвени крст. Па зар то није санитет? Сад, можда то и није тако, ко зна? Прва српска милосрдна сестра .Косовка девојка, није нам оставила податке из чије је санитетске мисијс И тако нам остаје да о свему нагађамо, као лекари о узроку појаве пегавца. ■мшми1ИИМИ1ДШПМ1ИШ

Дакле, здравље је у Београду, убрзо окренуло на боље. Сад је већ реткост видети пратњу. Али једну од последњ х пратњи, а прву „праву пратњу" у ослобођеноме Београду морам поменути. То је био погреб племенитога Ћир-Мијаила. То је био први спровод који је потсетио Београд на старе дане. Напред ђаци с рипидама и чирацима, маса венаца, па свештеника с митрополитом, па онда „гала погребна кола“ са више коња и око три стотине поштовалаца покојникових, кре ћу се од Вазнесенске цркве улицом Милошевом и краљ-Милановом И та свечана тужна поворка, разгаљивала је поглед сваког пролазника, јер му се чинило да види оиај стари Београд. Судбина је хтела, Да ЋирМијаило и остатцима свога земнога живота, пробуди Београђанима заспалу слику старога Београда и окрепи их надом на скоре боље дане. Нека ме извине читаоци, што ћу их набавити једном епизодом из живота овога племенитог човека. Она баш може да добије место у овоме одељку о здрављу Београда, јер се односи на једну класу људи. која би здравствено врло рђаво сго јала, да није имала за покровигсЈ&Ј псжојнспа Ћир ААнјамла. Реч је о носачкоме удру жењу. Ту класу људи, који 4 својом :рбачом и у зноју свога лица зарађује хлеб, Ћир-Мијајло је помагао рбилно. То је удружење и постало само његовом помоћи. Удружење, као свако удружење, имало је и свога благајника. И десило се да тај благзјник буде познати Божа, звани „Децембар*. А „Децембар* га зову само за то, што он као Ножа, сматра да му је имен дан Божић и пошто му се чинило мало славити имен дан само

три дана и то тако рећи поледња, У години, то је он славио имен-дан целога децембра. То јест: пио је целога децембра. Не знам тачно, да ли се то баш десило у Децембр.у, али при „пола: ању рачуна благајне“, Божи се јавио дефицит од три сготине и неколико динара, а то је велики износ и за носачко удружење. Скуп се узруја због толикога мањка, дигне се граја и ко зна да благајник не би био затрпан самарима, да се неко не сети: да зовну Ћир-Мијајла да пресуди ствар. — Је ли ти, је л’ фали преко триста динара? — иита ЋирМијајло Божу „Децембра*. А „Децембар" се охладио, баш као да је пун децембарске студи; прилази руцн ЋирМијаила, љуби је и признаје. — Јесам. — Јеси! А Зашто?., Хм!.. Фали преко три сготине, а ево и ј( ш пет стотина с моје стране. Све ће то ући у друшгвену касу Али ти Божо нећеш више бити благајник него — ја! И проломи се одушевљено: „Живео! Ћир-Мијаило!“ — јер су сви чланови осећали, да им је сад благајна и сигурна и неисцрпна. Божа „Децембар“ опет приђе руци и осети како му се срце одкравило, као да га је огрејало мајско сунце. Није ни шала. Без великога ислеђења, један је човек решио целу ствар. Спасао њега од апса, а друштво од штете. ј Такав је био Ћир-Мијајло. јУвек и свачији добротвор, и ј никад то иије износио на вејлико звоно. I Мир пепелу његовоме. I Да се вратимо на наше здравI ље. Што је данас Београд цот! пуно здрава варош, заслуга је свију страних и наших лекара Они су неуморно радили на сузбијању заразе и спречавали, да се не појави нова болест. Не могу да не поменем нашег лекара, бактеролога др. Морица Були. Колико је тај сиромах, имао муке, док је дотерао у ред наше мурдар-касапе. Али данасје свака касапница чиста као апотека,а месо је увијено у тил. Поред тога сви морају имати довољно леда у апаратима за месо. — За овог ледјасзм се знојио из сваки дан у дан, док је морало да набавиш сваки касапин!.. вели доктор Були. Обраћена је велика пажња и на чистоту дворишта варошких и свет је увидио, да од чистоте све зависи. И тако сад царује здравље у Београду. А вала и срамота је бити болестан, кад ти на услузи стоЈе енглегки, француски, руски и српски лекари. Имаш читав бесплатап козили јум од свих светских лекара. Па ако ту не будеш здрав, ја где ћеш бити. (наставиће се!

Дглматинци у бојним рвдоВИМ ?, Из Лондона јављају: Одговарајући на апел југословенског извршног одбора у Лондону, извесан број Далматинаца, који станују у Новом Зеланду, решио је да сгупи у војску и да се боре у Србији. Дипломатске вести. У току јучерањег дана посетили су г. Николу Пашића: кнез Трубецкој и Француски посланик г. Боп Бугарски посланик г. Чапрашиков посетио је јуче румунског и белгијског посланика. ОдПУТОВЗО- Др- Јосиф Вилмен, енглески лекар, отпутовао је са свДом супругом за Енглеску. Из Средишног Одбора. На својој јучерањој седници, Сред. Одбор народних посланика је одобрио кредит од 5000 дин. алексиначком месном одбору за помоћ тамошњој сиротињи. Предмет је послан г. мин. ун. дела на решавање. Изасланици Средишног Одбора. Г. г, Светозар Ђорђевнћ и Драгић Муцпћ, на роднп посланици, чланови Средишног Одбора за иомоћ иевољнима у рату, вра'тгли су се из инспекције по врањском и подринском округу. Ратнв цене- Упозналл смо читаоце са спуштеним ценама у швајцарским хотелима за време док траје рат. Читамо и у француским листовима објаве многих хотела првога реда да су спустили цене собама и’ јелу све док траје рат. А у нас? Цена швћвру- У поједшшм продавницама скочила је цена шећеру на дин. 2 60 по килограму — дупло од цене док је Месни Одбор издавао купоне. Или је прва сувише велика или је друга сувише малл. ЦЈТа јс у стоарп? Верени. Госпођица Милица Миланка Зорићева и др, мед. Жан Нусбаум верени су.

бајиновац дувана, и украли дувана за 40 димара. Лопови су спроведени Начелству. Ратна хроника Колера у Угарској Према извештајима из Букурешта колера све више бесни по Аустро-Угарској. од 26 јула до 1 августа констатовано је 600 нових случајева колере, од којих су 292 смртни. Губнтци у аеропланима Према званичној статистицн Савезници су изгуби.пи до 11 јула 93 аероплана док су Аустро-Немци до истог дана изгубили 136. Аустријски сумарени До сада је потопљено у Ја-

дранском мору 5 аустријских подводних лађа од 11, колико их свега Аустрија има. Дакле Аустријанци имају још свега 6 сумарена у Јадрану.

-РЕПЕРТОАР ПозориШте „ТРИФКОВИЋ" Четвртак 13. Морал г-ђе Дулске филистарска игра — комедија уЗ чина од Габријеле Запољске. Субота 15. „Прибислав и Божана“ народни комад с певањем у 5 чинова од Драг. Ј. Илића, Недеља 16. Саћурица и шубар 1 комад с певањем у 5 чинова од Илије Округита-Сремца.

НШШЈЕ ВЕСТЛ (ЛЗВЕШТАЈИ КРАЉ СРП. ПРЕСБИРО-А)

А) СА СТРАНИХ БОЈИШТА (Тотоп/ћ?н недоачки детроајер Париз, 10. авг. Службени извештај министарства марине. Два француска торпиљерн срела су прошле ноћи на широком мору према Остенди један немачки детроајер и пото пила га после борбе. Наши торпнљери су само незнатно оштећени. На француско/д бојиШту Рариз, 13. авг. Службени француски извештај од 11. августа, Знатна активност обостране артилерије у Белгији у области Бесинге. У Артоа су наше батерије ућуткале непријатељеве после неколико избачених метака на Мондидије. На фронту Перт—Босежур, као и у Аргони, води се готово непрествно борба гранатама и бомбама уз артилеријску ватру топова разних калибара. На осталом фронту није се догодило ништа значајније. Једна ескадрила од седам аероплана бомбардовала је ноћу између 1Г и 12. августа железничке станице Таргнеи Нојон. Авијатичари су бацили преко 80 пројектила и примећено је нише пожара на станици Тергне. Сви су се аероплани вратили.

!> Малишани, лопови Јуче су у Монополу ухватили три малишана, који су радили у слагалишту готовог дувана. Они су обили једзн сандук у коме је било сто килограма

У Букурешту ће он бити поздрављсн и поштовањем и дивљењем. У Нишу је учињен први и најтежи корак за балкански споразум. Сад ]е ред на Софију и Атину. Ултиматум Румуиији Софија, 11. августа. Из Букурешта саопштавају да је Немачка упутила Руму нији ултиматум односно транзита муниције. Први знаци Букурешт, .11. августа. Телеграфишу из Синаје : Од ванас идминистратиа не и војне вЈч сти аочеле су да наауштају аогранична месга и да иреносе све архиве у Брашово. Немачиа војсиа на граници Букурешт, 11. авгуота. Путници који су стигли из Мађарске тврде да се према румунској граници нонцеитрише немачка армија од 100.000 војнина који су посели карпатске превоје. При долази и аустријска војсна. Прва војиа станица Букурешт,11. августа, Прва угарска станица према Румунији — Тимисул претворена је у војну станицу. Прекид транзита за Бугарску Софија, 12. августа. „Ако де Билгари 1 ‘ јавља: Дирекција сриских држаених жвлезница доставила је дирехцији буг&рских жвлезница да до новог саоаштвња арекид а транзит бугарске робе збоз закрчења Солунске станице. '■ Ч

Влада у Крагујевцу !уче по подне одржана је министарска седница. Синоћ је цела влада отпутовала у Крагујевац. Саветованае у ВДрагујевцу У Крагујевцу ће се одржати седница под председкиштвом Њ. Кр В Престолонаследника Аленсандра. На седници *е се утврдити текст ноте коГа ће се одговорити на ноту Четворног Споразума, Трубецној нод г. Пашића Одмах ао свршетку министарске седнице, ире иоласка владе у Крагујевац, аосетио је аредседника владе г. Пашића. руски аосланик кнез Трубецксј. Српс 1и одговор у Букурешту Букурешт, 12. августа. Говорећи о вотуму српске скупштине. „Адеверул и вели:

ПИЈТЕ! ПИЈТЕ! САМО СТАРИ И УКУСАЦ АНТИХОЛЕРИЧАИ КОЊАК Браће М. Барћаресо ш Пнраја, Грчна Јер је једино пиће за дизинфекцију стомака. Главни заступници за Нову и Стару Србију БРАЋА Д. МИЛ>У - Солун заступници за Ниш И ОКОЛИНУ БРАЋА П. МУЛАЏИКИС ФАБРИКАНТИ РАТЛУКА ТЗбреновићева ул. бр. 107. — Ниш који имају на стсваришту у бурадмма и флашама. ПРОДАЈА НА ВИШЕ И МАЊЕ 14 30

Тек данас извештени сМо, да је наш мили, драги и никад непрежаљени Т Драгољуб М. Ђермановиђ обпопик в. чстс 1. Оат. VII. пука умро као ратни заробљеник 18. фебруара о. г., у Болдогасоњу у Угарској, гдеје и сахрањен у засебној гробници. Са неизмерним болом у души, о овој овако трагичној смрти нашег милог покојника, извештавамо све наше рођаке, пријатеље и познанике, молећи их за саучешће у овој превеликој жалости. Параћин -Београд - Крушевац- Скопље. 7. августа, 1915. год. Ожалошћени: мати Јелена удова Милоша Ђермановића бив. коњичког ппуковника; супруга Наталија; кћи Јелена ; сестра Милица ; браћа: Миливоје, Радослав и Божидар ; снаје Катарина и Персида; синовице: Наталијз и Добрила; синсвци : Милош иГрадимир; зет Никола Ж. Тадић и остала родбина. 755. 2—3.

НАЈНОВИЈЕ Ј. МИОДРАГОВИЋ ТРАГИЧНИ ДАНИ БЕОГРАДА белешке нз тринаестодневне владавине Аустријанаца у Београду. ЦЕНА 1 80

АПАТОЛ ФрАНС КОМИЧНА ИСТОРИЈА Р О М А Н ЦЕИА 2 . 5 О

МАТИЛДА СЕРАО ЗБОГОМ ЉУБАВИ.

Р о м д н

ЦЕНА 3 ,-

ОСКАР ВАЈЛД БЕ РРОР1Ш015 ЦЕИА 2.—

КНУТ ХАМСУН П А Н Из заииса капетаиа ТомаСа Глааа. р о м а и Др уго издан»е. ЦЕНА 2.

: ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ : С. 6. ЦВНЈЛНОВВЋД У БЕОГРДДУ ^ 757, 3—3

Кошер кујна Јављам поштованој господи пошто сам рада издавати кост приватнил кућама то < е ставља до знања е молбом јавитп се Добрачниа улица бр. 7. — до електр^ чне столарске фабрике. 762, 3—3. ТРГОВИНА

- н и ш Купује празне тегле од помаде Нарцис и Љубичица Крем, и плаћа по 0 20 дин. комад. 760 3—5

Ћеоамиду и цреп прве врсте до 150 000 комада продајем. Ко раније поручи и подигне исту са станицс добиће са 10 дин. јевтиније од хиљаде. Пвтар 3, Поповић, механција код „Ћеле Куле“ — Стамбол Капи]а. 763. 2—10.

За нашу мануфактурну радњу потребујемо одмах 2—3 трг. цод 1 оћника спремних за детаљан посао. Обратити се нами подписатим Јагодина. Браћа М. Марксвић 471. 1—3

КРАЉЕВСКО ПОВЛАШЋЕПА СРПСКА ФАБРИКА СТАКДА У ПАРАЋИНУ ^ Има на своме стоваришту оростог (све врсте шоковног стакла — чаша. флаша и т. д., цилиндера за лампе) као и бод>зг стакда (гиложираног, гравираног, маланог) и т. д. Испорука робе Франко Фабрика, постављене у вагону. Фабрика нрима и мање поруџбине, али не испод дин. 500. 10—50

шп

РОДИТЕЉИМА и СТАРА0ЦИМ1 се на знање ставља дг своју децу која су код мене прошле 1914-15 шк. год. свршила I. II и 111 разред основне школс а желе да им леца у моме Заводу школовање продуже нека их пријаве упису у ста рије разреде закључно до 25. августа о. г. јер после тог рока њина ће места друга деца попунити. 722, 5-6 Ј. НЕТ0ВИБКА

Вг. {1 У |Б 0 ОРДИПИРА 3 А Б0ЛЕСТИ ЗУБА И ВИЛИЦА од 7—9, и 2 — 3 сата. Шуматовачка ул бр. 4. 765, 2—5 Београд-мала ЈШШШШШ

Тражи се локал у Нишу ЗА ООШТУ ПРИВРЕДНУ БАНКУ — Ебратити се уредништву „Новвсти" 2-10 ФАБРИКА БОНБОНА и

Мнх Стојановића

из

ЧОКОЛАДА Београда

пресељена је у Ниш у Занатлиску улицу (ка занџиска чаршија) и отпочела сталан рад Ца стовзришту ид^а ведике » ртиЈе бонбона и чокодада ’у сорти. Цене су умерене Продаја садио ангро. 753, 2—5

хмх#«к*к«ккк*««к«к*хх«*к

Власник и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ

т*иих*ишиииш***иммпшшишк

ш ш ш ш п ш ш ш ш ш ш

Изашла је из штампе књига : ГИГА ГЕРШИТ. АКДДЂМИК ЦАРМНСКИСАВЕЗИ У ТЕ0РИЈИ И ПРАКТИЦИ Н.ЧХОПА ЗНАЧКН.А ЗА ТРГОВ. ПОЛИТИКу САДАШМ.ОСТИ II БУДГБНОСТИ, СА ПОСКГ.НИМ ПОГЛКДОМ IIА Г.АЛКАНСКН ЦАРИНСКИ САВКЗ 110 НАЈНОВНЈИМ СТРУЧПНМ РАДОПИМА. У овој академској расправи г. Гша ГершиН. наш најбољн нознавалац Међунцродног Права, опшнрно излаже неумесност царинског савеза са Аустро-Угарском и препоручује економско зближеље Налканских Нгргода. Ки.нга има м штампаних табака велике осмине. ЦЕИА 2.50 ДПН. КЊНЖАРИМА 30% РАБАТА. Црепроданпима 20 % или свакн шестн примерак безплатно. Ко нам нонец у напред пошаље добија о нашем трошку. Може се добити у свнма књпжарама или иепосредно код

3—4

ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ГЕЦЕ К0НА - БЕ0ГРАД.

ФРДНЦУСКО-СРПСКА БАНКА н и ЦЈ : Извештава трговачки свет да продаје чекове на Париз у сваком износу по курсу 120 динара сребра за 100 франака. Она продаје чекове и на друга места као: Лондон, Петроград, НБујорк, Милано, Женева, Атина, Солун и т. д, по одговарајућем иаритету. 1 7-10 Ј

Јављгм свима мојим продавцима п потрошачима да ;а и даље радим, чега ради нека се као и досад обрате на мене. Уједно јављам, да сам снабдевена флашама и саобраћајним средствима и да ће сваки на време бити задовољен. Свака је флаша снабдевена на запушачима жигом „ПЕТРОВИЋА—ЛОМНИЦА.

74°. 4-

Милана лон. П. Петровића сопств. Ломн. минер. воде.

Црепа

Из Алексинш! прве врсте донео сам и продајем по умереној цени. Обрати=-■ ти се дашчарској радњи : фНаума Ђермилаф 751, 4—5

У четвртак 13-ог ов. мес. у 10. часова пре подне даваћемо полугодишњи помен у овд. Саборној Цркви нашем милом супругу и оцу Ј- РАНЂЕЛУ ПЕТР0ВИЋУ бившем бакалину овдашњем а трогодишњи помен нашој милој и непрежаљеној кћери и сестрн *|* Настасији Петровиђевој Молимо рођаке и пријатеље наших покојника да нзволе прнсуствовати овом тужном помену. Ниш, 11. августа 1915. год. Ожалошћени : супруга и мати Јованка; брат Васко Петровић; синови: Божидар Петровић, хемичар, Јовз, Светозар и Димитрије; кћи и сесгра: Лепссава; снаја: Будимка; зет: Љуба Аранђеловић, пешад. капетан; унук и унука: Миодраг и Верица и остала многобројна фамилија. 764,2—2

Едш/ш]« Ст. Шукића, јавља рођацима и иријатељима да ће своме драгом добром мужу

Ј* Стојадину Шуниђу

трговцу давати полугодишњи парастос у недељу 16. августа 10 час. пре подне у цркви „Цара Лазара*. Крушев. ц 8. августа 1915. г. 468,1—2 " Ј Денка и Ј сна^С. П^тровић комесар у са синовима и ћерком извештавају да ће своме брату I ! Владети (Миши) давати годишњи помен 13. августа у 10 часова на бу његовом у Нишу.

730, 2—2.

•. 1

Штампарија Ђ. Мунца и М. Карићо. — Е