Večernje novosti

Број 487.

н о в о г ; т и«

Ограна 3.******

које је штитила хашка конвенција. Најзад он може бити неутралан као шведски брод „Ханах“, 13 марта, норвешки „Белриџ", 19 фебруара и „Регина” 23 фебруара, или холандски „Нудерик“ 2 марта. Све једно! Наредбе адмирала фон Тирпица тако су јасне да т у не може бити сумње. Командант У— 16 Ханзен укорен је што није хтео да торпедује један брод, на коме је видео децу и жене јер, „То може бити гест каваљерства, узвикнуо је Ото фон Готберг, али Немци се неће подичити командантима својих сумарена, ако ови не могу да савладају добротусвојих душа“. Злонин јв извршен Командант У-икса неће до'живети сличан укор, јер је пу но». брзином гонио свој брод у сусрет великом поштанском броду, кога је видео и кога *је осудио. Он изда заповест мрнарима торпедистима да напуне бацаче. Немачки сумарени имају три бацача, два напред један позади. На знак командантов торпед новог модела од 530 милиметара, тежак 150килограма стављен је у бацач. С руком на механизму морнар торпедиста чека наредбу. Он не види

ништа, командант гледа за њега. У огледалу два перископа брод расте, вишља... сад је на 1 километру, 500 метара... 300 метара. На крову се види послуга, путници корачају сасвим мирно, нико није видео плочицу перископа велику као новац од нет динара. „Две стотине метара... сто педесет метара... Сто метара говори командант У-икса не скидајући погледа са огледала — Машине спремно! осамдесет метара... Торпед, пали! Машнна натраг!“ Машинаје заустављена. Торпед је бачен, иде право к циљу. Сумарен устукну натраг, јер на 75 метара опасно је и за њега због потреса. Тишина, и тад страховита експлозија, торпед је нашао машине, велики брод је буквално преполовљен и вода нагли у њ, страховит врисак допире с брода који тоне и немачка марина броји један подвиг више. У-икс задовољан сврјим иутем, враћа се полако у своју јазбину код Зебриџа. Он може бити горд, јер је додао још један лист историји разбојништва, један лист кога ће цивилизован свет сматрати као најодвратнији међ свим сличним злочинима. С франдуског.

Београд ншк и т — Бранина писма —

Али и без те водоземске забаве забавно се живи у Београду. После полицијскс наредбе да сваки очупа траву пред својом кућом, улице су изгледале као олињали сеоски џукац. Пред иеким кућама забелнла се стара калдрма, док је пред другима трава и коров, од пола метра висине. И као некад што је певао песник: ,1'де се гусле у кући не чују, Ту је мртпа и кућа и људи.* тако се сад може рећи: 11ред којом је кућом бујна трава Из ље ти је све жнво кнднуло! И ето, и то нас је забављало, да пребројавамо те утрављен? .куће. Многе улице, на пример" ломина и друге, изгледају као запуштена башта, ограђена кућама. Читав хербаријум никао је из београдске прашине и калдрме. Каквог ти ту биља нема?! Па зар то није забавно? У почетку је било и много паса, које су газде напустиле и они изгладнели јурили улицама. Тадасе појави „шинтер". И та јурњава шинтера са псима, по празним улицама била је занимљива. Јер то нису они стари извежбани шинтери, него све неки почетници. Стари су у рову и гађају мађарске псе. Тада се десила једна лепа сцена. Шинтер је ухватио неко псето, али и шинтера је ухватио комшилук, па није да га бију него нисте у стању да одредите ко више урличе, пас или шинтер? Наравно да се брзо умешала власт, да расправи ствар. — Пустите човека! виче жандарм. — Нека пусти псето! —виче светина. — Ама, он мора да ги фата! — То је, бре, обвезничко псето! Зар се његов газда крви за ову земљу, а он да му фата псето!... И кад је жандарм чуо тако јаке разлоге, наредио је шинтеру да пусти псето, а свету, да пусти шннтера. И све се лепо свршило. Само од тога доба, шинтери не хватају више псе; јер прво би требало да ухвате рачун: које је псето обвезничко. а које ниЈе. Морате признати, да Београђани збиља имају лепе забаве и без позоришта, биоскопа и концентра. Из л\оЈе Па/шлуле Нвјтипичнији крај Београда, без сумње је Палилула. Ја је назвах »моја Палилула“, јер рачунам да сам стекао права на то, пошто сам палилулац од како знам за себе. Ви који сте радознали да сазнате од када ја то знам за себе, стрпите се до моје посмртне листе, а ту ће већ бити печатано »умро у тој и тој години". А ја вам дајем реч, да ћу све до те листе остати Палилулац. Палилула је данас интере сантнија, јер су прирођеници побегли из ње а остали старос едиоци. Она је као најстарији а лбум Београда. Фотографије,

све једна до друге, у старинскоме оделу. Истина, та је ношња данас излизана као швапски сексер, али тек се очувала и поред страшне навале сваковрсне светске моде. О тој Палилули треба увек пријатно писати. И ја се чудим сваком новинарском испаду, против овог села у вароши. А веруЈте, није велика новинарска заслуга, ако се измишљотинама допусти, да брбљају трице и кучине, само да се постигне оно, што се зове сензација. А такво брбљање било је скоро у једном овдашњем листићу. Тај |е листић изнео за газда Васу: „да мрњауче у по ноћи, а његова жена трупка ногама сву ноћ по тавану, како би расплашили кирајџи!е, који им већ годину дана не плаћају кирију, да се иселе“. Санћим, они ће да уобразе да је кућа нечастива! И газда Васу нису толико наједиле новине, колико његов комшилук, непрестано га дирајући ,да мрњауче!" Најзад је газда Васа смислио да оде у дотично уредништво и распита за писца. Али у уредништву објасне му да је то „дошао допис" и да писца не знају. Али редакција ће „учинити своју дужност и послати једнога сарадника, да учини увиђајН И збиља сутрадан је дозврјао један фијакер и стао пред газда Васину кућу. Из фијакера је искочио тај сарадник. Простодушии газда Васа клања му се, баш као да је дошла иадлежна власт за увиђај. А сарадник се заједечио и направио се здраво важан. Испитао је и газда Васу и газдарицу и кирајџије и комшилук и сви су утврдили да газда Васа не мрњауче, нити је икад мрњаукао. — Онда смо готови. Дајте четири динара за фијакер, вели сарадник. Грешни газда Васа плаћа, као да је то прописана такса за увиђај. Новинар одлази, а прилази газда-Исаило и пита Васу; — Зашто му плати? — Не знам. — Па, ем те изгрди, ем му плати ? — Што ниси ћутао? Нек шкраба што оће. Ти видиш саг, како је време... Ни с мрњаукање, ни с батину, не мож’ да истераш кирајџије! Ово је бре, година за кирајџије !... Ако се продужи и друга ја ћу да урличем... Видиш ли, читаоче, да су то дивни типови. Поштени и наивни, кад код њих чак и сарадници нозина празе „увиђаје.“ И кад сам сасвим случајно поменуо ова два типа, остаћу при њима. Јер то је сасвим свеједно. Сви стари палилулци личе један на другога, као да су близнаци. Уђитеукафану „код Зуљана*, гледајте их, слушајте им разговоре и вами ће изгледати, као да су сви једнаки. А њихови су разговори веома занимљиви. Ја то и мислим да изнесем из моје Палилуле. (ваставиће се)

Читаоцима. Од сада ће »Новости“ редовно, сваке недеље излазити на целом табаку. 1.6 СоиггЈег (1е$ Ва1каи$. У четвртак 20 о. м. почеће два пут недељно излазити на француском језику нов лист под горњим насловом под власништвом и уредни штвом нашег директора г. М. П. Савчића. Дкпломатске вести. Јуче по подне посетили су г. Јоцу Јовановића француски, енглески и бугарски посланик. Кретање дипломата. Јучерашњим возом допутовао је из Београда Г. Сукин, секретар руског посланства. Г Маринкови^ у Крагујевцу. Наш посланик у Букурешту, г. Павле Маринковић отпутовао је јуче у Крагујевац где ће бити примљен код Нх Кр. В. Престолонаследника. Грчки војни аташе. Лахаполос, грчки војни аташе, ко ји се бавио дуже времена у Нишу, вратио се јуче за Атину. Допутовао, Колби Радос, инжињер из ГБујорка, допутовао је јуче из Београда у Ниш. Јучерање колепствије. На јучерањем молепствију у Саборној Цркви, за победу српског и савезног оружја. осим наших Министара били су и пуномоћни министри Италије, Бугарске, Русије, са свим особљем, Белгије, Франпуске и Енглеске. Лекарн Американци. Четири Американца, лекара, примљени су у нашу службу. Шекер ИЗ Русије, Како сазнајемо у септембру месецу стићи ће повећа партија шећера из Русије. Поклон музеју. Г. Витор Крстић, начелник среза ђевђелијског, предао је скопском музеју два врло добро очувана лонца из трачког доба, нађена у једном старом гробу у Ђевђелији. Скопска подофицирска школа. Пријем питомаца у скопску пешадијску подофицирску школу биће 31. овог месеца, тако да преглед буде извршен 1. септембра. Рад Истражног Одброра Главни Истражни Одбор за процену штете, причињене упадом Аустријанаца, на свршетку је свога рада. Цена шеЂвру. Од како је Управа Монопола објавила слободну продају шећеру и другим намирницама шећер је достигао цену од 3 дин. килограм. Земаљска конференција опанчара- Да би се отклониле појављене сметње око испоруке опанака и овај и по државу и по домаће опанчаре тако важан посао уредио како треба, Занатска комора позвала је Земаљску конференцију опанчара, на којој ће учествовати представници опанчарских организација из целе земље, а раду конференције биће присутни представник Ми нистарства Војног и држзв ни комесар Министарства Народне Привреде. Конференција ће отпочети свој рад данас у 9 часова пре подне у сали хотел ,,Касина“. Помен. Породица пок. Д-р Димитрија О. Мицића бив. физикуса окр. нишког, даваће му полугодишњи помен на овдашњем гробљу у уторак 18 ов месеца у 10 сати пре подне.

Са једног помена Успомена пон. Љубицв Луковић Поводом дирљнвог и свечаног полугодишњег помена пок Љубици Луковићки, председници Кола С. С., на коме је уз чинодејствовање епископа и 12 свештеника узело учешћа и све што је најбоље и најугледније у нашем друштву, поменућемо једну анегдоту која ‘живо карактерише племениту и управо херојску пожртвованост велике покОЈнице. Та анегдота је управо и предигра њене смрти и зато је у толико карактеристичнија. Кад су два енглеска филантропа чувши за јад и беду избеглица из ваљевског округг, изјавили да би дали помоћ од 10.000 динара ако би г-ђа Луковићка отишла на лице места и реферисала шта би било потребно учинити, онда су је њени пријатељи одвраћали од тог пута, јер се зна да је тад Ваљево било легло заразе. Али она није слушала севете пријатеља. Оишге добро било јој је прече, пужност светија, невоља оних који пате важнија од живота. Унаточ свим саветима отишла је. Отишла и на светој дужности нашла смрт. * * * Поипа, која јој је одата присуством многобројног најугледнијег света на полугодишњем помену, заслужена је. Слава јој! Мил. Нишка хроникл Крађе у Нишу. Доласком владе и Београђана у Ниш, он добија све више изглед велике вароши. Је ли онда чудно што се и у погледу крзђа Ниш изједначно са аеликим варошима. Од неког времена нема дана ни ноћи, а да се по што год не украде. Само постоји бојазан да Ниш и у овом правцу не престигне велике вароши као што их је престигао у скупоћи. Пре неколико дана одиграла се у Нишавском врбљаку једна апашка сцена достојна париских улица. Један господин, чиновник министарства финансија шетао је нишзвским бедемом са својом вереницом. Кад су стигли до врбакз, пред млади пар истрчаше тројица нишлијских апаша у сељачком оделу са оружјем у руци. Господин је био без оружја, те је морао задовољити захтеве апаша: дати им 400 динара новца и накит. Апаши су се удаљили, а младом пару није остало ништа но да покуша да тражи заштите код нишке полиције. Није нам познато да ли се нишка полиција показала дорасла — париској полицију. Б. Ужичка хроника Једна немнла појава Ужице, 14. августа. Смаграм за дужност да вас известим о једном немилом сукобу између Господина Митрополита и свек.тенства округа ужичког, који је изазвао један егзархијскн распис. Не мислим за сада, због деликатности предмета, о томе опширно писати, али сматрамза патриотску дужиост да укажем, да се требало добро распитати пре но што се удари на образ српских свештеника, који су у ратовима знатне користи земљи допринели. Распис, о којем је реч, могао је потећи на подлози какве денунцијације, која се није смела узети за готово. О овој ствари писаћу вам када то буду прилике допустиле, јер данас сви од реда има1 цр преча посла. — Н. У Лесновцвт; говца има две удобне куће за издавање одмах под кирију. 759, 3—3.

МАЛИ ФЕЉТОН

Важнон лекара ј рагу — Из писма једнв болничарке Лепосава се решила да помогне отаџбини у рату и ступила је у једну нишку резервну болницу као болничарка. Кад је Београду запретила опасност, она оде „да га чува“, те тамо посети и брата на Торлаку и с официрима овако резонује: „У логор м пита један командант баталијона и један пуковник и један потпуковник који вије био управник болнице ја њима кажем мајор К. они веле а знамо ми њега ја кажем то је наш управник рекја дабогда наког свака мајка да роди још реко да наки имамо десет у Србији добри и памстни досад би Србија давно била царевнна и добар је капетан прве класе К-ица они се сви тројица насмејаше и ко мандант баталијона и пуковник и потпуковник па веле онда смо ми нншта пасе смеју а ја њима ја сам дошла да смо зајно да чувамо иаш Бејоград кажу госпојице тоје многолепо од вас и поздравите нашег доброг капетана и поздравите нашег благајника и појново смо разговарали за тебе и јопет ја кажем десет такви досад би Србија била царевина.“ Лепосава је написала писмо како је умела; али оно пока зује врлину и патриотизам једне просте жене. Нико од ње није тражио признање својих заслуга али она их цени по својој памети и налази да су десет добрих лекара довољна сила да обнове српску царевину, па сматра за дужност да то мајору К. и писмом саопшти. А као патриоткиња она хоће „зајно с јофицирима* да гине за отаџбину. Колико је ово Лепосавино писмо далеко од „жип-килота" и чорапа „а жур“!

ПОЗОРИШТЕ Гостоважв г. Љ. СтанојевиБа. Синоћ је почело у овдашњем озоришту гостовање г. Љ. Станојевића, сталног члана Краљ. Нар, Позоришта. Г. Станојевић је изабрао улоге према {епертоару позоришта „Трифковић“ и дао нам је овог пута Квазимода у »Богородичиној Цркви“. Г. Станојевићје наш стари познаник, ми га знамо до најситних детаља и говорили смо о њему и њему толико исто пута, колико је пута и он говорио нама о нама и о себи. И било нам је пријатно да о. пет слушамо његов глас и да чујемо оног Квазимода, кога већ читавих двадесет година слушамо, како говори о својим Звонима и својој Марији са оним истим младићским одушевљењем, убеђењем и вољом као онда кад је стару испосницу приказивала г-ђа Гргурова, Есмаралду покојна Нигринова, а Клода г, Гавриловић. Ми овде у Нишу духовно живимо само од успомена, и ма колико да је романтички Квазимодо одавно * престао бити наша литерарна симпатија, ми смо захвалниг. Станојевићу што нам је пробудио једну драгу успомену. Г. Станојевић је цочекан лепо и симпатично од стране публике као што и заслужује. Синоћ је г, Станојевић играо Рајсора у Сардуовој „Отаџбини“. О V.

за компрес слог, могу одмах ступити на рад у штампарију Мунца њ Карића у Нишу. 2 словослагача за компрес — француски слог, — могу такође одмах ступити. Плате добре. Радници из Београда, могу се одмах обратити нашој београдској радњи, где ће примити путни трошак. Фабрииа кеса Душана II. штерића у Београду Сарајеаска ул. бр. 68. Отпочела ]е свој рад и има на свом стоваришту све сорте кеса. У Нишу је стоваришхе у Обреновићевој улици бр. 122. 772, 2—5

ИДЈШШ ШТ 1 (ИЗВЕШТАЈИ КРАЉ- СРП. ПРЕСБИРО А)

А) ПОЛИТИЧКЕ Око „^рабика“ . Бгрлин, 12. августа. „Локаланцајгер" јавља да је амерички амбасадор добио из министарства иностраних дела одговор, да министарство царске марине нема никаквог извештаја о тобожњем торпедовању „Арабика" и да је немогуће рећи да ли се то торпедовање може довести у везу са каквим немачким подморским бродом пошто обавештења узета на лицу места тобожњих торпедовања нису јасна* А) СА СТРАНИХ БОЈИШТА На ита/шјанском фронту • Рим, 12. августа. Службени извештај од 10. августа. — По подне 9- августа непријатељ је покушао препад на нашу линију, која брани вис који од Лаке силази на Салези; и ако је овом иападу претходила јака аргнљериска ватра, која је трајала и за време његовог извоћења, и ако се непријатељ служио и бомбама, ипак је потпуно одбијен. На сектору Толмина, опкољавање места развија се методскн и са сталним напредовањем. На Красу су моћном акцмјом наше трупе заузеле неколико врло јаких непријатељских ровова, који су спречавали наше лево крило да наступа. Одбили смо на лак начин слабе непријатељеве нападе у зони Сеј Бузи. француско војиште Париз, 15. августа. Службени извештај од 14. августа — Наша артилерија је управила изванредно успешну канонаду на великом броју тачака фронта против непријатељевих положаја. Северно од Араса испреметали Шо немачке ровове и разорили један магацин за муницију. Између Соме и Оазе бомбардовали смо непријатељеве логоре. Непријатељ је из велике даљине избацио на варош Компјењ седам граната, које су изазвале нешто материјалне штете; једна болничарка је убијена а једна тешко рањена. Немци су управили јаку артиљеријску ватру на села Бремвел, Понтамусон и Тан, као и Вие Тан, У области Домерцвилера наша ватра је изазвала на више места пожаре.

Одговор срлске владе.

И1 ввијш шора шгаи мо ла виада још вије тшша оиаво; ва ноту Четворног [оорлума. нота (е битн утврђена ош дана и биђе тигурно орввата нашам у тоиу ово недеље. Нема кризе У стању смо известити своје читаоие да су гла сови о кризи неосновани. Кризе нема. Потопљен турсни транспорт Петроград, 14. августа. Из Севастопоља телеграфишу да је један руски контраторпиљер потопио један велини турски транспорт натоварен трупама. Евакуација галипољсног полуострва ? Митилена, 15. августа. Турци се спремају да евакуишу галипољско полуострво бојвћи се да их не опколе Франко-енглеске трупв којв су ових дана искрцане код Булаира. Савезници, добивши многобројна појачања, нападају енергично Турке, ноји се очајно бране Бомбардовање Бриџа Лондои, 14. августа. Немачки званични коминике јавља да јв једна јака внглеска ескадра силно бомбардовала немачке батерије у Бриџу ( Белгија ). Енглеска штампа сазнаје, да јг бачено ваше од 70 тешких граната на немачке логоре и башерије, проузрокујући огромне губитке.

ПИЈТЕ! ППЈТЕ! САМО СТАРИ И УКУСАН АНТИХОЛЕРИЧАИ

КОЊАК

Н. Бзрбарето ш једино пиће

Пнреја. Грчка дизинфекцију

за

Јер стомака, Главни заступници за Нову и Стару Србију БРАЂА Д. МИЉУ - Солун заступници за Ниш И ОКОЛННУ БРАЋА П. МУЛАЏИКИС ФАБРИКАНТИ РАТЛУКА Обреновићева ул, бр. 107. — Ниш који имају на стоваришту у бурадмма и флашама. ПРОДАЈА НА ВИШЕ И МАЊЕ 15 30