Večernje novosti

Претплата за Срби]у : На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромессчно 4-50 динара месечно 1 50 динар. За иностранстао: На годину 36 дин., за пола године 18 дин., троме сечно 9 дин., месечно — — 3 динара 3»рој 5 пара —1"

Огласи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на прво] страни 3 динара, на трећој 2 дин. Руколиси се не враћају. Пеплаћена писма не ===== примају се. " Број 5 пара I

БРОЈ 502.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ •

-ниш, НЕДЕЉА 30, АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

Искрцавање у ДОерсини

нов, као министлр војни, бити наименован и за председника министарства, чиме ће се још више зајемчити владини здрави погледи на руске државне и националне интересе и дужности

Букурешт, 28 августа „Журнал де Балкан" добија телеграм из Атине : Из диаломатског извора јављају да ће Италија ускоро искрцати један експедициони корпус у Мерсини, где пониње железничка аруга Мерсина—Адана Конија — Смирна. Задр?кана „Крајова“ Букурешт, 28 августа ,,Дрептатеа“ саопштлва вест да је руска флота задржала румунску лаћу ,,Крајова“ кад се враћала из Цариграда куда је однела петролеум. Скори пад Дарданеда Рим, 27 августа „ Месађеро “ вели да се информације о очајној војно/ и политичкој ситуацији Турске потврђују и да је пад Дарданела близу. Савезници ће ускоро добиги помоћ Италије и онда ће се учинити нови напори да се прекрате покушаји Немачке да пређе преко Балкана. УхапШени атентатори Лондон, 27 августа Телеграфишу из Њујорка да је тамо ухапшено 6 немачких агената, који су намеравали да бацеув^здух шест енглеских пароброда. У два пароброда били су већ мегнули бомбе.

ЦДР КОНАНШТ

Једним царским нотезом Никола Други променио је досадашњи војни изглед Русије. Телеграми из Петрограда јавилн су да је цар одузео врховну команду војском великом кнезу Николају Николајевићу и да је сам узео врховну команду над свим руским сувоземним и поморским трупама; да је сменио или испремештао главне генерале команданте, да је новим снагама поверио важне команде и да је и цар већ ушао у функцију врховног команданта. У тренутку кад је о томе објављен царев манифест, брујала су звона са много хиљада руских цркава, поздрављајући овај значајан историски чин, о коме је Никола Други телеграфски известио Краља Петра, Краља Николу и поглаваре савезних држава. Више је него извесно да је царево фактично ступање на чело руске војне силе поздрављено из дубнне душе не само у свима српским и словенским земљама, него иусвима државама, које, може се слободно рећи, уз Русију ратују иротив Аустроугарске и Немачке, јер сви ти народи, и под оружјем и у капуту, инстиктивно осећају сву озбиљност тих царевих одлука и сад су им душе озарене још поузданијом надом на ко начну победу. * * * Царева одлука да сам непосредно командује милијонима својих војника извесно је резултаг дубоког осећања патриотске дужности да и* »ојске уклони све оно што јој сметчла њенсм путу слави, а што ук.'9Ј*ЧТИ нису могли, или нису у:*е-

ли, његови млађи и потчињени. У личном аодиру са најбољим елементима у официрској униформи, што их Русија има, и на догледу својих армија, цар ће сад бити кадар, више и боље него ико у његовој земљи, да лнчним прегнућем унесе у војску свеж дах воље за нове сјајне подвиге и крајње пожртвовање, да припреми онај силни покрет, којим ће оне шуме бајонета и оне хиљаде топовских ждрела, под његовом властитом командом, једним гигантским махом шчистити јаког непрнјатеља са руске земље, а оном народу, који стоји иза војске, цар ће да ти највишег подстака у свима оним многостручним пословнма, на које милијони војника морају да се ослањају. Нови руски министар вој ни, генерал Поливанов, носледник генерала Сухомлинова, сматра се у Русији као официр ванредне даровитости и спреме, коме лично непријагељство Сухомлиново није до сад давало нигде прилике да истакне своје способности. Руски официрски кор гаји према њему највеће поверење. Он ће сад, на свакн начин, бити први помоћник царев, и како сматрају да његов широк поглед обухвата све задатке руске војске, има разлога нади, да ће он, као најоштрији критичар Сухомлиновљева рада и у трупама и у војној администрацији, свакога поставити на своје место, имајући на уму, да је данас Русији први, највећи и најважнији циљ: победа. Због тога се треба радоват;и гласу, да ће Полива-

* * * Нови обрт у Русији изазива веру да ће цар командант и у областима спољашње и унутрашње политике отворити нове изгледе за руске напретке, уносити много више одлучности и јасноће у гледишта, којих су се до сад држали извесни његови чиновници, далеко од царевих државничких погледа и далеко од царевих жеља. Готово са сигурношћу може се претпоставити, да ће се на руске државне интересе од сад гледати очима незамагље ним излишним и штетним севапима, и да Русија неће у раскошу своје простосрдачности ићи и даље тако далеко да родитељском руком милује и своје мучке непријатеље Изменом министара, ко:а се већ наглашава, цар ће доћи у ближи и интимнији однос према народу, који у њему гледа светињу, и кад се та два извора снаге сједине, Русија ће синути новом величином. Само цдр Иикол а Друга, наслоњвн овако нн вијску и на народ, може , као оно његов дед Александар Други, да одлучно и са аравом аолитичком увиђавношћу зааоведнички аружи арст на најкраћи и нз најсигурнији иут, који води аобеди Туро.е, и оа аролазом својих јуначких труаа на Цлриград кроз Бугарску, ослободи ту болесну земљу од госиодарства аустро-маџарског и немичког, које ја њу гурнуло у редовв неаријатеља Русијв, као шго јв њвгов дед ослободио Бугарв од Турака и створио држ&ву Бугарску. * * * За руске истините народне и државне интересе везани су данас, више него икад, интереси Сј. бије. Због тога и ваља сматрати, да је велики војни обрг у Русији, снажно царево дело, у исти мах и ново јемство за осигурање наших националних и државних интереса. Војни и политички царев успех подићи ће и снагу наше земље и помоћи ће јој да коначно и без сметња дође до оне будућности, ко ју је она тако дивно заслужила. Цар је данас застава руског народа. Освећена и овенчана победама у свима столећима, кад год се зале пршала над верним и јуначким армијама, она је част искреиог и убеђеног Словенства, и он! мора и сад извојевати нове ореоле. На њу су данас са правом побожношћу упрте очи свих Срба, свих Руса, свих Словена. Њу ће на новим крвавим бојиштима пратити искрене и топле молитве српског народа и стара рускајуначка срећа! Сввт. М. ЈакшиЂ.

— ЈУЧЕ — ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАШЕГ ДАНА С руског бојишта. Петроград, 25. авг. Званични комунике. — Из предела Риге не јављају ни за какву промену. Јужно од Фрид рихштата непријатељ је предузео ноћу између 23. и 24. августа енергичне нападе у близини реке Лауце; те смо нападе одбили. Са правца Двинска и Свијенчани нема ништа да се јави. Између Свезте, Вилије и Њемена ситуација је непромењена. Непријатељски напади у току дана 24. августа, управљених на Орани, и на доњем току Меречанке, одбијени су. На фсонту средњег тока Њемена непријатељ је продужио 23. и 24. августа развијање операција југоисточпо од Гродна. Јужније наше аријергарде имале су упорну борбу у пределу Волковиска, и даље јужније на целом фронту до друма, који иде из Ружани за Слонин. Између Јасјолде и Пине продужили смо борбе на линији Хомс-Дрогичина, ту смо задржали непријатељеву офанзиву, кош држи горе означену линији. У пределу железничке линију која иде од Ковела за Сарни, наша коњица извршила је успешне нападе противу непријатеља, нарочито су имали срећног успеха јуриши извр шени близу Волошија у пределу Ковела, и у близини Кол ке на Стиру, том приликом заробили смо три офнцира и .150 војника. На десној обали горњега Стира у јутру 24. августа отпочеле су упорие борбе у ирелелу Радзивилона између река Слоневка и Икве. Под снажном пресијом огромних непријатељских снага наше трупе повукле су се и заузеле повољније позиције на рекама Горинија, на Стубли и на Икви. На Серету непријатељ, хотећи да предузме офанзиву у правцу Тарнопоља, извршио је 24. августа нападе, које смо потпуно одбили. С италијднскзг војкштз. Рим. 26. августа. Званичан коминике из Трентина. — Наша артилерија истерала је непријатеља из заклона Мгндрона на горњем делу Вал ди Ђенова. Непријатељска артилерија узалудно је трошила муницију пуцајући на наше позиције на Монте Марониа, које и даље држимо. У долини Авизијо збег. који се зове Нирнбергерхите, као и многе бзраке у непосредној близини југозападних падина масива Мармолате, потпуно су уништени од наше артилерије. У Кадоре продужили смо нашу офанзиву, која се развија у целокупиој зоии Кол ди Мпнтекроће ди Комелико, заузели смо неколико непријатељ ске позиције. Међутим наша офанзива морала је застати пред јаким дефанзивним утврђењима на необично снажним висовима положаја.

Б Р А Н И Н И РАТНИ ЕПИГРАМИ Загонетна оојгва Нек мн кажу, који ирапду љубе, Јер ја сам се с тци к'о пил* упл'о, Шт* у рагу, кад сви редми губе, Да тргоаци мрађују дуплоТ 6/иашно откриће Хаубица Доказује, не из вица, Да је сваки тоц убица. Иде редом, као штцца : Пољски тои је А—убица; Брдски топ је БЕ— убица; Брзометви ЦЕ—убица; Дебанжовац ДЕ— убица; Мерзер дође Е—убица; Опсадни је ЕФ—убица;Нов гермаиски ГЕ—убицаХаубпца ХА—убица.... Још се труде стручна лица Да с’ допуни цела втица.

.Новости" примају огласе по умереној цени.

Пшпх руеке м|тш — Нуцнуо је жељени час Букурешг, 27, авг. „Дрвптатеа" добија оваЈ телеграм из Петрограда: План о великој руској о®анзиви двФинитивно Је израђвн. На Јужном Фронту (Бесарабија) иоманда Јв поверена старом генералу Иванову; генерал Алексије командује на центру^Фронт а велики руски коиандант, генерал Руски, добио је команду на северном Фронту да задржи ОФанзиву генерала Хинденбурга. Почетак руске ооанзивв очекуЈз се за неколико дана. Сви радници из белгијских Фабрика »униције. који се боре на Француском фронту. послати су у Русију Огромна количина мунициЈе стигла је из Јапана. Цар је на-Фронту и лично врши инспенцију тока опврација.

Чудпн победишш — Немачка тражи интервенцију аа мир —■ Женева, 27. авг. Овдашњи диаломлтски кругови слзнају да јв Немпч ка, ва/едно са нотом којн јл пред&та Сједињлним Државама односно ивтааљ&ња нвутралних бродова, мо лила председнина Вилвона да интервениша за мир. Ову вест, вели се у том телегрлму, аотврђују и немачли диаломатски кругови.

РумуниЈп И Бппкпн Аувтро-немачки план — Балкан позорница ввликог рата. — Шта ће учинити Четворни Споразум ? — Ситуација Румунијв

РЕГИСТАР Ако јо математика тачна наука... Чим је сазнао да је Бугарска потписала споразум с Турском, један професор математикеупутио ми је ово писмо: „Ако Четворни Споразум жели решити бугар ски проблем, т. /., уз кога је Бугарска, онда нека се послужи математичком методом. Треба применинити ону математичку аксиому: „кад су две количине, свака посебице, равне трећој, онда су оне једнаке и између себе и . У формулама изражено: а = с ћ = с а = ћ Замените сад овако: а = Бугарска; ћ = Дво/ ни Савез ; с = Турска и онда добијете : Бугарска = Турској. Дв, Саваз = Турској. Бугавска = Двојном Савезу. „ Проблем је, дакле, решен и не треба више губити ни речи, ни времена око бугарског пријатељства. “ Хомс.

№! ЕепМв ИзолирсЊа Румуније ОукурсшЈ-, 28. аш. АусшриЈанци шиљу труие, ко/е су биле концентрисаце на румунско/ и сраској граници, на границу Бесараби/е. План о нападу на Срби/у поеучен је, јер Је одлучена акција протие БесарабиЈе да би се на тај начин изершила аресија на Румунију. На граници Бесарабије почеле су већ жестоке борбе између Руса и Аустријанаца. 0 шим борбама „Димињаца" добија оеај извеистај из Јаша: „Аустријске трупе журно се шиљу у БесарабиЈу. Циљ је изолирање Румуније од Русије. Отаочеле су огорчене борбе. Пред изн надним нападом великог броја аустријских труаа, Руси су се нешто повукли '. бехбе у бушвој — Тронвдвљна ввжба МаквдоноЈвдренаца Софија, 29. авг. У прилог мирољубивости Бугарске забележите ову вест: Данас је пресшоничка општинска управа издала наредбу којом се позивајм „на обученије в редовише на армија" „Македонци" и Једренци. Према тој наредби позивају се: 1.) Сви „Македоно — Одринци “ од '20 —40 година старости, осим оних који су ослобођени војне обавезе или војничари позивају се на 45-дневну вежбу; 2.Ј Сви Македоно-Једренци оо 20—40 година, коЈи су учесшвовали у рату као добровољци и ополченци, позивају се на тронедељну вежбу; 3) Сви „Македоно — Одринци ", који су у време раша учествовали у серескоЈ и драмској бригади на тронедељну всжбу. Сви ови „Македоно—Одринци“ треба да се 4. септембра у 8. часова изјутра пријаве 1 и 6. гишачкој ауков. команди, где ће добити ио Једну летњу одећу и по један пар цокула или апанака. Дпс.

„Адеверул* доноси на уводном месту оза врло карзктеристична разматрања: Аустро-немачка офанзива у Русији није аосгпигла циљ којвм је тежчла — то /<? спд извгсно Немачка ниЈе имала за циљ наарсдовање у Русију, већ је тежила да уништи руску воЈску заробљаеињем, гоњењем и разбиЈањем. Али је није ни поробила ни раз ила Тако огромне жртве, ко/е је аустро немачка војскп аодне ла на руском фронту, нису постигле други резултат до продужење раша, а то Је само на штету Немачке Аустро - немачка офанзг еа против Р\’са, да је потпено усиела, могла би имати велики аолитички ушицоЈ на из весне држове на Ор јенту, I детерминисала би вероватно Бугарску да уђе одмах у акцију на страни централних сила. План Немачке, кад Је почела офанзиву против Руса, био је да однах друга аустро немачка војска нападне Србију са две стране, и то Ауст^ијанци да је нападну са Дрине а Аустро-Немци са Цунава, код Оршаве, да би преко ви дчна ушли у Бугарску, те да преко ње оду у Турску и саасу Дарданеле и Цариград. Разуме се да је за извођење овог илана Бугарска узимана у рачун као савезник централних сила и у тренутку кад би отпочела борба на Д уназу, Бугари би имали задатак да ударе Србима у бок. Овај тевтонски план израђен !е под једном Једином жељом која и сад предоминира у генералшшабу цара Виљема: да се не штеди ништа за спас Дарданела и Цариграда. Пад Дарданела сматрао би се у немачким сферама као права кашасшрофа. Пад Дар• данела значио би брзо опорав љање руске војске и увлачење балканских држава у сферу акције Четворног Споразума. И врло је вероватно да, иако аустро-немачка офанзива уРусиЈу није испала као што је било прорачунато. да су Немци иаак решени да изерше напад на Србију. • Оно што се данас догађа на нашоЈ граници, аустриЈска грозничавост, покрет оних трупа, коЈе су ]|ш остал* у Трансивалији, на границе Баната и Рј муниЈв, довлачењ* нових нем .чких трупа на српскугра-ицу, обЈавАивање на велики добош да са Бугарска споразумела са

Турском, свв су ово озбилни знац« да св Немачка није оканула свога плана да нападне и прегази Србију, да би могла, прено Бугарске, отићи уТурску и онемогућити пад Дарданела И тина јв ово: аио Ои се ненако немачни план остварио, ано би се они спор вумели са Бугарском и посдалм на Дзрданеле и у Цари рзд Једну армију од пола милиона л>уди, са ризиком дз изгуби на Дунаву, између Орипвв и Видина, 50.000 луди па чак и вишз, ако би овај покушај успео. онда биНе мачка имала дз се бори Још Сомо на западном Фронту. Али да 6и овај немачки плгн успео треба претпоставити да би Четворни Споразум потпуно напулгио ситуацију на Балкану, да би осТгвио штпуна одрешене руке Дустро-Немц .ма, да са Румунија не бн умешала и да би Грчна о тала пасивна. Али, ако је Немцимастало да не падну Дарданели, Четворном Спорззуму је стало да у овом трену 1 ку по хитају са • длучнот акцијом да би се заузели торсузи и Цариград. Саа је најкритичнији тренутак на Балкану Врло брзо Б-лкан м>же постати позорни ца р>та, ко|и мо же завршити европски конфликт. Бугаргка се налази у положа|у у какав |е била довеаена политиком г Д.нев. Једаи погрешан ког>ак и он а може изгубити све м оже чак да сгави на коцку свој опстанак. Ко верује да ће Четворни споразум о.-тати пасиван и да ће оетавити Балкан Немцима , та) |е врло наи ван Ако се Немачка доиста н и;с оканула гвог плана и ако дои ста пок.ша да поеко^уГарг ке оде у Ту р ку. арми|е Четворног Споразума по|авиће се тога часа на Балкану. Бугарска је до сад гурана и с^десн^^Ј^^^ва^да^Ј^лапи^и^ ку]е ситуаци|у. Но она је ипак успела да одржи баланс Ати 'пр>ГТрно>ГТокре ту м >^у^ СТро Пемаца нр.пи« Срба, и б^рскогТ^анјТћеТе^ти^^ 11-ема томе Бугнрска данас пролази кроз вслмко искушење.