Večernje novosti

Бр. 43. Четвртак, б. Децембра 1918. БЕОГРЛД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п, дин. или 40 хелера.

ГОЛИНА XXI. Рукопмсо и претплату тр-(5а слати: Урецииштву 8ЕЧЕРЊНХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма^ска ул. бр 28.

Крлљ Петар рођен је 29. Јуна 1844. у Београдз^, као скн твдбњег кнеза српског Александј-а Кар&ђорђев ,ћа. Кадт је династија Корађорђевића 1858. годкне кзгубила српски престо, он је с родитељима отишао на страну. Свршло је у Паризу војну СенСирску школу. Као доброво-

љац учествовао је у француско немачком рату 1870—1 на страни френцуској, где се одликовао храброшћу. Год 1875 учествовао је у босанско-херцеговачком устанку против Турака под икеном Петра Мрконића, водећи својучет}. Пзабрат је за краља Србије 2. Јуна 1903. г.

Г О В О Р* д-ра Вој. С, Вељнови1за Господо, Ми, Срби, Хрвати и Словенаци нисмо још до садс, ни у политичкој историји света ни у културној истерији човечансгва, имали ону улогу која би нам, и по бројно) снази и по моралним и интелектуалним особиндма нашега народа, припадпла. Ргзбијени у две незазисне али мале државе, или живећи под госаодарством туђих народа, ми нисмо бмли у могућности да својс моћи скупимо и да, у сложном и заједнНчком напору и замаху, дамо пуну мсру своје иолитичке скеге и својих културних споо. бности Наша делалнвст на оба

* Овај је говор држ н Н 1 банкету, који су граТани бгоградски приредилп члановима Нар. В Јећа.

поља могла је бити само повремена и целимична. У Аустро-Угарској монлрхији, птд једним систсмом који је свега два народа, Кемце и Мађаре, цризнавао за „лојалне" и „верне“, а сзе остале држао под присмотром или об 'лежавао за сумЈвиве — свака иоле истакнутија акција, било на национапном, би :о чак и на културном пољу са јачим националвим обележјем, ризиковала је да будс ог. ашена за велеиз ; дајничку. Иод токвим околноС 1 им» за дивчо је чудо да су Срби, Хрвати и Словенци у националном поглсду могли и ОНОЛИКО П 'СТићи колико су постигли. Па и ми, Срби у независној Србији, и ако смо у принципу имали потпуну слободу акције, могли смо безброј пута, видеш и осетити, како је једна

мала држаза спутана у свом раду и како је често принуђепа да отрпи и најтеже увреде и попижења само зато, шгоје слаба и немоћна, те нем же неправди, властитом снагом, да се одупре. Ваља се само сетити болне 1908 године ксда је после аиексије Босне и Херцеговине, Србија лустила од себе један крик пвева и протеста, који је одјекнуо шпром целе Евроие па ипак, на крају крајева, би.ча принуђена да, по диктату Аустро - Угар ке, даде поннжавајућу изјаву, ла свршеним чином љени интереси нису оштсћенч и њена на ционал>'а права нису повређена. Сада, Господо, ми добијамо прилику ла то раније стање изменимо. Уједињујући сеу једну државу, ми ћемо створити моћну заједннцу која ће уздигнуте главе и висока чела моћи да сгупи у колс слободних народа; која ће бити у стању сваку увреду и сваки покушај понижења достојно да дочека и снажном руком да одбије и која ће и на политичком, као и на културном пољу, моћи слободно да развије сву своју снагу и све способнссти. Зато смо дужни да наше уједињење у потпуности изведемо. Ми смо то дужни учинити у првом реду ради нас самих и ради будућности нашега нарсда. Ми то дугујемо, даље, и сенима оних јунака, који оста више своје кости по пољима и дубравама Србије, Албаније и осталим поприштима овога исполинскога рата Ми го дугујемо најзад и сенима оних мученика из Далмације, Босне и Херцеговине, Хрватске и Слс-ј| воније, Словеначкр, Баната, Бачке и Бар&ње, који су за идеЈУ југословенстве умира ч и по аустријским тамница.)а и издвсали на мађарским вешалима и чијс је пачње онако речито описао у свом сјајном говору у ''ечком рајхсрату г. ТресићПавичић. Господо, наше уједкњење још немауставне подлоге. Многа и многа важна и најважнија питања имаће тек дл се расправе пред надлежним форумом конституанте. Исто тако, нама јгш недосчаје и међународно признЈње, које ћемо добити тек на будућем конгресу за мир Алн, и ако нам све те формалнс под;.оге још фале, ја мислим да могу слоб јдно и без устезања рећи, а је у нашим душама и нашич срцима уједињење всћ изведено да је

оно и у тој мери свршено, и дозршен \ да нас нико и ништа више раздво.јити неће и не коже. Господо, овај до сада у истори;и најчећи рат донео је као резу.тгат : победу дсмократије над разним аутократијама, победу идеје самоопредељења народа, идеје слободе, права и равноправности. Сгаре државе, које нису почивале на тим и таким Јемељима морају *се сада преуређчвати и своје устанчве удешаваги према новем духу времена. У толик.о се пре морамо новом духу и новим идејама саобразити ми, којн нашу заједничку државу тек имамо да оскујемо. Наша нова отаџбина мора бити пемлкратска и слободна држава. У њо) не сме бити иикакве хегемоније ни за једно племе, несме бити никаквога привилегискога истицања или фаворизирања једке вере или једне класе или групе грађана. Сви ми морамо бити једнаки и једни како у погледу па племе, тако и на веру и на политичка и грађанска права. Тих се демократских начела морамо држати чврсто и неодступно. Јер ако бисмо, не дај Боже, пошли путем привилегисања било је ,нога племена, било једне вере или групе или класе људи, онда бисмо, мало по мало, алн фатално морали склизнути у онај систем управе, који је владао у Аустрији и који је ту државу довео дотле да је пред свој крај, више од половине својих народа била огласила за велеиздајнике и хиљад&ма људи слала у томруке и на вешала зато што су за себе и своје народе, тражили слободу и равноправност. Така држава била би поруга за идеје демократије и слободе и ја вам кажсм отворено и искрено: ја бихсе стидео да нос 1 анем чланом такве једне заједнице Наше узоре и угледе ми морамо тражити у установама културних и слободиих народа: у слободној Француској, Ечглеској, Америци и Швајцарској. ‘Пвајиарска је помоћу својих слободних установа успела да три народа разннх раса, разних језика, ц разних вера удружи, всже и споји тако, да данес ни један швајцарски, ни Француз, ни Немац, ни Италијан и не помишља да се од ПЈвајцарске одваја и прикључује држави онога племева комс припада. Сви они поЈЈехнако в. ^ле своју отаџбину Швајцарску, за њу живе и мру. Америка је тако исто,

Представе сваког дана од 4 сата по нодне. Понедеони.чом и Четвртком нов програм. —