Večernje novosti

Бр. 44. Суботз, 8. Дсдембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописз и претплату треба сг.'ати: Урепништву 8КЧКРЊИХ НОВ0СТИ ЕЕОГРАД, Косма;ска ул. 6р. 28.

Наивна номбинација. Један београдски лист изнео је као кандидата за председника Мннистарсгва д-ра [ована Цвиј ћа, професора географије београдскога универзигега. О тој кандидацији као јаг-но гласило дужни смо дати своју р ч. На првоме месгу г. Цвијић није никако згодан кандидаг, јер није политичка лич 'остј Он је човек од науке, н у н.ој је доспсо до извесног гласа и на страни и то је све. Незгодно би било код толиких наших странака и професионалних П'литичгра истица ти за шефа владе једног човека скроз неполитпчара. То се противи и политичком злравом разуму и парламентарнсм оби чају, и вишо подсећа на аустријске бирократске методе, кад су разни Хусг реци, Есгер хази, Шпицмилери и т. д. заузимали места кој припадају шефовима партија и у општс људимаЧш политике. У политици г. Цвијић не само да не представља никаквв правац, већ је једна скроз тимидна природа, која се сгмо поводи за струјама и која нема спо обности да води. Жалосно би бнло за Србију, и комо ли за Југославију, да у оваким моментнма нема једну готову и израђену индивидуалност, него да се спомаже политички безначајним лнчностима. Напослетку, г. Цвијић нма 'вдан грех на души који му српски народ, а нарочито српска војска кису могли ни опростити ни заборавити. То је позната његова брошура о Мсћедонији, за време бапканскога рата, коју је он, по своме политичком опортуниаму написао, али која је изазвала силно негодовање у целом народу, да је уорала бити по вучена. Ако јс до тсга, да људи ван партија заузму положај председника министарства и сложе све странке кд заједнички рад, Србија има љ) г ди, који су својом екергијом и делима, која припадају најславнијим странама каше нсгоријс, потпуно заслужили то месго. Ратне и политичке вести Ннтернирање Бјанкинија Из Спљета јављају: Заступнику Јурију Бјанкини у, старцу од 72 год не, болесном човеку, у којега се чак ни Аустрија није усудил? да дира када је у бечком парламенту најенергичније говорио прогиву аустријског система у најкритичније доба г аг5 » који Је у своме органу „Народном Ј1:сту“ исказивао очито пристајање уз Антанту, саопштпо је један официр талијанске војске, савезнице антантине, виши на-

лог, да га мора } клонити из Задра к депортпрати у Италију. Под пратњом талијанских војника морао је спрем лти свој пртљаг и преноћи - . п у хотелу из кога је у јутру требао пп буде деаортиран у Италију. Растанак пред х^тслом и паробподом Југослозенског грађан:тва Зедрг са својим заступником био јелирљив. Међутим је дошла противна мареаба подадмирала Мила, којом се опозива депортација, алисеод^еђује кућни затвор. Талијански грађани пајпростиј .м увредама обасипали су овога неустрашивог борцв, пролазећи поред његовог стана. Ради насиља, терора и нечовечног поступања Талијана, овде влада силна потиштеност и очај. Уступање Шдезвига. Према једној депеши из Амстердама, Немачка је већ уступида Данској један део северног Шлезвига. Зенизелос у раризу. У Пгриз је приспео председник грчког минис арства Венизелос, да учествује у прег ворима за мир. Сч њиме је допутовао и ГГ.-литис НзборЈ у Енглеској, Општи избори у Енглеској били су прекјуче. То је први случај, да се у Енглеској избори изврше једног дана, већ је био обичај, да трају 14 дана. Учињене су све мере да се војпицима са фронта и морнарима омогући учествовање на изборима. Резултати избора неће бити познати пре 8, а можда ни пре 14. Децембра. Пошто ће и жене гласати, то се број бир&ча повисио на осам милијонв. Ниви Парламенат имаћс 707 чланова. Од прилкке се цени, да ће коалиција имаги 390, либерали 100, радници 140, Ирци 80 посланика. Ратна одштета од ДОаиарске. Један маџарски лист доноси разговор свога дописника Макса Бродија са уредником лнста „Ј1а Серби* Марковићем, у којоме је овај изјовио, да ће Србија тражити ратну одштету од Угврске. Србшја је вољна, да Млџарима да слободан издвз на морс, али им се Ријека не може пуститн као слободно пристаниште. Заклетва добровољаца у Сарајеву. У прошлу уботу заклети су југославенски дсбров љци који су ступили у јединице сарајевског гарнизона. Заклетва се извршмла на прзстору између штаба II армије и касарне Краља Петра. На место заклетве дошли су око десег сати, застава 15. пука са почасним водом, официри, војна

музика, сви добровољци, по дче чете из 14. и 15 пешачког пука, 4. и 5. тимочка пољска батерија (пешке), тре ћа тимочка брдска батерија и један вод тимочког коњичког ескадрона. Од тих јединица сбразована је кара, у средини јс био сто на којем јс био суд со водом, зелена гранг лаворике, воштане свеће и крст. Код стола је био прота Тодор Јунгић са још два свештеника За тим је дошао г. А. Шола са чллновима Народне Владе, председништво општиие и сарајевско среско веће и заузсли место у средини каре. Велике масе нарсда прекрилили су простор око месга заклетве Тачно у 10 сати дошао је војвода Степа Степановић у пратњи свога ађутанта потпуковника Томића, а поздравио га је пуковник Станковић. •атим настаје свечан и дирљнз моменат заклетве. Пошто су војници положили заклетву држдо је подужи говор прота Јунгић, а за њим војни муфтије Хафис Абдулах ефендија Курбеговић во ннцика мухамеданске вере. На послетку одржао је вој»ода Степановић кратак, али јасан и леп говор. За време свечаности испаљен је са табнје 101 ч оповс ки метак. Војска је после заклетве дефилирала и отишла у Алекс ндрову касарну. н. Ј. Ввспи^ев говор. Посланик Србије у Паризу г. Миленко Веснић држао је у руској цркви у Паризу на благодарењу за улазак у Београд и уј=дпнењс Југословена, овај говор: Драга ''раћо и миле сестре, позвао с-м вас данас да се у овом светок храху заједно помолимо Богу за душу јунацима, који су животе својс положили за спас отаџбине наше и народа нашег, и да у исто време упутимо молитве наше Преблагоме за срећну будућност пле^ена нашег. Као Хрпсгос Спаситељ, који је на крсгу разапет за ерећу човечанетва, гако }е н род наш прошао кроз м ке и искушење, каквих ни један други народ видео ни зап&мтио није. Захвалимо Ссем гућноме, што је он нз њих изашло чист и светао. У овој за наше племе тако свечаној прилици, незаборавнмо, међутим, да за свој спас и за нашу бсљу будућнест не дугу;емо захвалност једино беспримерном јунашгву наш -.х витезова, већ дз је наш дуг толики, а:.о не и већи према синовима племечигих савезника наших, који су на први поклич опасности на.ше, полетели нгм у помоћ. Смемо ли

ми заборавити у овоме часу на готовост са којом је братска Руеија у жел»и да нас одбрани, бацила тако рећи, на коцку с у своју с;:аг’у и све тековине своје славне десетовековне повеснипе ? Можели бити Србина и Југосд ' вена који ће икача и смети заборавити племениту усрдност са којом је цар Мирољубац, цар Мученик, лаложио себе и народ свој ?а одбрану мале, гли њему тако драге Србије? Јелипотребно да вам у овоме тренугку исгичем великодушно^т са којом су Вслгка Британија, њена влада, њено јавно мнсње, жене њене, нарочито оне из Шкогеке, похитале у помоћ земљи нашој н народу нашем у најкритичнијим тренутцима живота нашег. Незнамо ли сви врло добро, висок' 1 ценити идеално пожртвовг њо са којим су грађани најслободније демократије, са којим су Американци полетали преко широког мора у помоћ једва знаним муч^ницима нашим ? Можели бити и једног Србинд који са највећом захвалношћу немисли и дању и ноћу на усрдност, чеднос т са коЈима на: је прнхватио овај племечити народ, са којим нас је у несрећи нашоЈ свесрдно обгрлила Француска као да смо крви њене, као да смо њена рођена браћа, Француска, која је и сама тако много патила, али која није могла подносити да ми патимо више од ње ? Смемо ли заборавити на дуг који дугуЈсмо по физичкфј снази малсј, али по душевним играђанским врлинама великој Белгији и осталим нашим (.авезницима ? Нс, бр&ћо и сестре моје, ми тај авој дуг заборавити нећемо. Зтветујмо се, међутим, у овом свечаном нсторчском часу да ћемо пл»менити осећај захвалности пренети на будућа поколења наша, те да ни она кроз векове нездбораве: како је стрлц&н и критичан био положа] наш, како гу дивовске борбе биле неопх-адне да се племе наше одржи, како су бујице крви морале бити проливене да би оним што за нама дођу, могли жизети срећније и задовољчије. Учећи их тако, ми ћемо их најбоље припремати да се достојним покажу жртава за нас и кроз нас за њих поднесени, и припр ;мити их да сх с своје снаге уложе, како би не само сачували углед који смо им ми и претци нашнсгекли, него како би у исто времс заузели светло и чесно место у друштву уљуђених народа. Сголетне жргве наше биле су огромне. Посвећене правди и слободи оне су морале на крају уродитн жељеним плодом. Наша је зора пукла и нама је настао дан. Покажгмо

Представе сваког дана од 4 сата по подне. Понедеоником и Четвртком нов програм. —