Večernje novosti

Бр. 51. Субота, 15. Дспембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 4 сата по подне. Цена 20 п. ди т. или 4С хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописа и претплату треба слати: Урецништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Зар и Вугари могу да говоре?! „Ко аа туђом *уном пође, Сам остри^ен кући дсђз.“ ИАР. пословица.

У софијском в Миру“ од 25. пр. месеца наиђосмо ка уводни чланак Ил. С. Бобчева под назнвом „Шта да радимо?* Нисмо одавна имали у рукама бугарске листове, па :мо, признајемо с зеликом радозналошћу прочитали овај напис Ил. С. Бопчева, чији нас је и сам наслов већ морао заинтересовати, јер смо имали разлога претпоставити, да ћемо у њему наћи зебњу од заслужене будућности и казне, која чека злочинца, свесна свих недела, која је починио у зверској махнитости. Преварили смо се. Бопчев је остао — Бопчев Бугарин се не мења. У чланку се прича, како су „симпатије огромне већине бугар:ког нарпда биле увек за западне велике државе"; како су „ради нашег народног уједиљења привремеко уздрмане сикнатије Споразума према бугарскои народу*. Како на Бугаре сат њиховм „мали суседи набацују клеветничке оптужб.°“,; како им сад ваља лутаги по Евро пи и Америци, хватати „разнс чувене људе“, конферисати, писати „књиге и брошире на разним језицима о свима питањима, о којима ће се решавати као о дотицајима са нашим правом и Н;.шим народним жељама"; како сад треба да се чује реч „бугарске интелигенције*, а највише [:еч „маћедонских Бугара('); како В све то треба најопсежније искористити, као што смо до сада искористили топове и куршуме, шрапнеле и грана те“, и најзад, како В ваља да верујемо, да ће ова борба донети ослобођење свих потлачених Бугара, уједињење свих бугарских земаља". . Бопчев као да је сишао с Марса или замишља да је цео остали свет преспавао ове погледње три године, кад се ос* елио да са овеким изјавама изађе пред јавност. До пре 1913. године па чак и до октобра 1915. године, могла су још овака бугарска пренемагања и ченгијања и да пале код наивних и нездравој болећивости склоних људи. Ачи је 1915. година отворила очи и најзаслепљенијпм пријатељима њиховим. Зашто се Бопчев није раније, пре уласка Бугарске у рат, нашаопобуђен да прича о „симј патијама огромне већике народа бугарског за спо{азум“, него је заједно с том огромном већином ринуо нож у грудц ослободиоцима и пријатељима Бугарске? Зашто су сви они

приређивали оне манифестације и славопојке победама своји? савезника над Споразумом ? Зашто су онако одушевљено дочекивали и поздрављали немр.чке разбојничке авијатичаре, који су им долазили са свог крвавог похода на мирне и незаштићене градове у дубокоЈ позадини њихових „малнх су седа“! Депласирано је сад све пренемагање Бугарске, после свега онога што је за цео свет отворена књиге. Заистасусад престали и топови и куршуми, и шрапнели и гринате, али није престала пушити се крв о.чог вгромног неброја жртава бугарског свирепства по Србији Бугарска интелигенција, тек се сад буди мз нрволочног закоса и хоће да се чује њихова реч. Заборавља и она и г. Боп чев, да много јаче и страшније грми, да се до Бога чује, реч оних костурница у Арапском потоку код Лесковца и у потоку код Сурдулице; реч целог краја од Алексинца до Врања, који је остао без иједно;свсштеника; реч оних 14 српскнх свештеника са Крк^емпце ксд Зајечара, које Бугари поређаше у једном јарку и ту до појаса закопаше па их онда из машинске п>шке побишв; реч оних жртава под мостом на Млави у Петровцу и из крваве јаруге код Ражња; реч оних 148 свештеника српских, за које је тачно и несумњиво утврђено ко ихје и по чијој наредби побио; реч оних неброја Срба, побивених по разним логорима у Бугарској и т. д. и т. д. Г1ита се Бопчев „Штадарадимо ?“ Ми мислимо, да јс једини одговор на то: „Покрити се уши ма па ћутати и чекати последњу реч конференције мира, која ће и Бугарима досуди ги по заслузи. м. Ратне и по литичке вести Лут војводе Бојовића. Војвода Бојовић отпутонао је у Банат, да обиђе важнија места у којима гарнизонира српска војска. На путу га прате од стране Н&роднс Управе заменик повереника за унутгрње послове д-р Свстислав Михаиловић, који ће прегледаш досадањи административни рад > оним краЈевима, а специално прилике у Тамишу. Рујиуни црв/иа ДОађарској. Мађарско ратно мичистарство јавља да су Румуни заузели Велики Ењед, СамошУјвар и Торду-.Осим тога између 10—11 сати пре подне требале су Румунске чете ући у Колошвар. Румунска влада

у споразучу са Велико Сибињском владом одредила је, да се заузму Петрочењски угљени мајдани а уједно а једини мађарски петролеумски извор у Петрочењу. Оставка /иађарског министра. Мађарски минисгар просвее Мартин Ловаси одступио је јер налази, да је инс страни положај Мађарске Републи.се очаЈан, а и унутрашњих политичких ржзлога има овој оставци, јер не одобрава крајни радикални правац министра предсвАНика Карољија. Фдлучено је, да се из делокруга министарства просвете излуче књижевности иуметности и да се образује зассбно министарство за уметност. /1ибкнехт за бод»шевиза/л Како из Берлина вечерњи ли • стовр јављају, око 11 часова ноћу кренула се коигресном дому једна поворка борбеких радника, с Либкнехтом и Розом Луксенбург на чслу, са црвеним заставама. Вест, да Је конгрес одбио захтев депутације демонстраната да и Либкнехт и Луксенбург у?му учсшћа на седницама, примљена је с гневним узвицима. Један говорник је нагласио, да ће се можда на конгресу решити питање о сазивању народне скупштине. Пролетаријат има дужност да се томе одупре. С кнежевима и потентатима већ је пречишћено, па ће се лако савладати и народна скупштина. После је говорио Либкнехт, који је, између осталог, тражио разоружање официра и гекерала, и организовање црсене гарде. Контрареволуција има своје гнездо у влади Ебер гШајдеман-Хазе. Нем чка је сад само капиталисгичка република. Народне скупштине не сме да буде, него само има да буде влада радничког и војничког савега. Конгрес мора пружити братску рук> рускоЈ браћи и позвати руске делегате. Најзад је Либкнехт тражио светску револуцију и уједињење пролетаријата свих земаља. Списак шпијона. Загребачки листови доносе, да ће Нар. 8еће објавити списак аустријских шпијона и повереника на Божић, Таквих шпијона има на 1200, међу њима има и „угледних* ли-ш сги, фрофесора универзитетд, адвоката ктд.

| СТЕВА СТ1ЈЈКОВИЋ новинар. Стева Стојковић, умроје26. децембра 1917. гддине као и терниран у једној болници у Будимпештн. На глас о његовој смрти донеле су „Српске Новине”, које су гзлазиле на Крфу, у свом 22. броју од

20. фебруарн ове год> не некролог, који и ми доноснмо данас као на дан годншњег парастоса, који покојним Сгеви даје његова ојађена породица: „Тешко је наћи вечно лепе речи, да се м I и најкраће искаже цео живот једног од оних паћеника, свесних и убеђених да њихозе патње воде великоме циљу. И ако их ово дивље време баца у засенак и заборав, њихова нмена сјајна су и одређена за вечан помен. Треба их само изрећи и она ће сама одјекнути пуном аутографијом мученика. I акво је име: Стева Стојковић, новинар. Ма колико да нас је ово ра* тно доба удаљило «д драгих успомена ведрог београдског живота, вест о смрти Стеве Стојковића у часу нам повра* ћа сећање на све београдске лспе дане и бурненоћи. Весели и вредпиСгева биојеједан од нерава Београда. У њему су били два пријатна човека — неуморни раденик и духовити веоељак. Они су засебни, сваки је имао свој правгц и наизменце настављали су свој пуг. И док је један низао свеже хронике у „Политици", други је у београдским боемским друштвима просипао досетке и живе приче. Цео његов живот кевероватна је прнча... И дошао јс црни дан, када је разуздана себичносг наших непријатеља ликвидирала са свима обзирима човечанства и дивљачки притисла нашу лепу Огаџбину. — „Грабите што више !“ Тој аустро-германској девизи отв рен је триумфални улаз у срце Србије. И настао је грабеж плодова и блага земље, имовине људске н жизота! Гашена је свака светлост и стчорен мра :, Јер у тами најуспешније буја.ју смртни ударци. И Стева је постао р )б новинар. Он, један од оснивача жи&е хронике у новинарству, морао је да ућути. Једнога дана, кад су п екипела осећа, ња, дирнуо је усијану садашњост, коЈа, тамо под туђиномпржи и сажиже све што је дотакне. Интерниоали су га и пустипи гд пред смрт. Умро је у Пешти, у путу за Београд. Бескрајна иразнина удише животе; нестаје многих и многих, који су нам би и нужни, од којих је наша обновљена земља имала да очекује срећу и напредак. Али нека су блажени и у вечној успомени сви они, који својим животима зап чатише повељу наше љубвви и налсра на наду наше велњ е будућности. Мир пепелу њихо шм и вечан покој напаћеноме Стеви Стојковићу. Б.

ЛОВЦИ ЛАВОВА — драма у 2 дела из афричког живота и остали одличан програм.