Večernje novosti

Бр. 55. Петак, 21. Децембра 1918. БЕ01РАД.

Излазе сваког дана у 4 сата по подне. Цена 20 г.‘ дин. или 4С хелера.

ГОЛИНА XXI. Рукописз и претплату треЛа слати: Уредништау ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ ЕЕОГРАД, Космајска ул. бр. 23.

Ратне и политичне вести

Ђенерал МИЛОШ М. ВАСИЋ.

Ђенерал МИЛОШ М. ВАСИЋ Ђенерал Васић спада међу најдаровитије и кајинтедигенгније српске офнцире. Рођсн је у селу Неминикућама (срез космајски, округа београдск»г) 27. фебруара 1859. од оца Милоја и матере Милице. У Београду је учио гимназију н положио испит зрелостк. Као ђак шестога разреда гимназије учествовао је као добровољац коњаник у другом српско тур ском рату 1877—8 године. По положеној матури ступио је у филолошко - историјски одсек философског факултета Велике Школе, где је провео годину дана. Али жеља за војском била је код њега токо јака, да је ступио 1880. г. у Војну Академију. Ваеић припада XIII класи питомаца Војне Академијо, која је дала наше најбоље официре, Као потпоручник учествовао је1885. у српско-бугарском рату, и одлнковао се у борбама на Безлику и на Царевом Брду испред Дсшчаног Кладенца. После рата свршио је вишу школу Војне Академије и послат је био на готину дана у аустро-угарску вјјску ради проучавања. За тим је прешао у ђеиералштабну струку. Командовао је ескадроном, четом и пешадиским нуком. Као млад потпуковник био је министар војни у кабинету Алексе С. Јовановић 1900. године. На министарском положају Васић је раавио своје необичне организаторске сиособности. Садања организаци-

ја наше Народне Војске његово је дело, и заснована је нц принципу, да војска буде бројно што јача, што је донело одличне оезул гате у нашим ратовима. Васић је као министар устансвко чин војводе, као награду ђенералима за највеће успехе у рату. После министарског положаја Васић је био наш посланик на Цетињу, а 1904. услед тадањих политичких прилмка стављен у пензију. У пензији се Васић и даље бавио неуморно војничким студпјама и напксао велико иваљано дело : „Чисока војничка I исциплина*, а у исто доба бавио се и журналистиком. У балканском рату 1912. и 1913. годнне Васић је био српски изасланик у шгабу грчке Врховне Команде, и участвовао је у борбама код Јениџе Взрдара. У рату 1914. год. Васић је добио за команданта дунавскс дизнзије II позива и учествовао у борбама код Крупња, на Мачкозом Камену, на Маљену, Сувобору и код Милановца, а у офанзиви исте године у бојевима од Маљенадо Шапца. Приликом нашег одступања Васић је упорно бранио прелаз преко Западне Мораве на Јелици и код Чачка, за тим се борио у Ибарској клисури, кодРашке, Митровице, и на послетку је командовао заштитницом и К армијом код Б?зар-Шијака, и за своје иззрсно држање унапређен је тада за ђенерала. Године 1916. на солунском фронту са III. армијом зауста-

врпска војска у Бзнату. Будимпештански лист „Дајчвс Фолксблат" има под на словом И У окупирано'.' Банату“ допис из Тамишвара у коме се између осталог ово вели: Гроф Карољи, када се у Београду бавио ради преговора о закључењу гримирја, молио је генер ала Франшеа д’ Еспереа да се за окупацију Мађарске одреде енглеске и француске трупе Али се мнс го што шта друкчије догодило него што се счекивало, те су и у Бан.зт ушли Србн да га по наредби главног команданта антанте окупирају. Банатскн Срби дочекали су српске трупе са великим одушезљењем и славилн су их као ослободиоце. Други дес становништва налазио се у скрушеном расположењу, Јер се морало претпостављати, да ће српске окупационе трупе отпочети вршити своју самовољу. Али већ прва дани д. нели су у гом погледу пријатно разочарење. Срби су изјавили, да је њихова главна цељ да одрже мир и ред, и кз их у том послу буде потпомагао моћи ће бити уверен да ће уживати њихову заштиту. Сваки се могао уверити, да Срби са својом изјавом озбиљно мисле. Свуда сам слушао само похвалне речи о Србимо. Стање личне и имовне безбедности у Банату, где се год српска војска калази, такво је, да се не може боље пожелети. Дзгађаји у ^е/иаЧкој. „Франкфуртске Новине“ пишу да се може очекивати извесно стабилизовање у ситуацијн евентуалном променом држања захгева радничких и војничким савета, који треба да се састану 16. децембра. Неки немачки листови отворено оптужују Хазеа, члана садашње берлинске владе, да је примио више милијона рубаља од руске бољшевичке амбасаде : ради изазивања бољшевичког покрета у Немачкој. Дошлоје д 1 извеа ог неспоразума између Еберга шефа берлинске владе и његовог сарадиика Хазеа Хазе је мишљења да руски бољшевички делегати треба да присуствују генералном збору радничких и војничких савега у Немачкој; Еберт се томг противи. Берлииска влада, која држи да се може ослонити на војску, улогорену код Берлина, наредила је претрес главних ексгремистичких центара. Орга-

вио је Бугаре, и ■ чествопао је V освајању Кајмак - т 1ада!:а и Груништа. Наша увећана Отаџбинд очекује од високих способносги ђенерала Васића још велике услуге и користи.

ни екстремиста издолк су пак позив радиицима, у коме се вели : „Гадници, будите спремни, јер трупе, које ће ући у Берлвн, олређене су да помогну рсг кцију “ Извесно Ј‘е да силе Споразумз, налазећи се пред таквгм неизвесном унутр шњом ситуацијом Немачкс, не могу да прегсварај}', ниги да праве какве споразумо са садашњом берлинском владом. Оне ће чекати да сс та ситуација ра.зјасни. букоб између Бидсона и Соника Из Берна и Сукоб између Сонина и Вилсона", пише о париским догађајима увек добпо обавеатени Л1. ст „Демократ" ово: Одлагање Вилсонове посеге у Риму ниЈе извршено без узрока, јер састанак између Вилсона и Сонини изгледа да није донео ннкакво сближење према гледиштима Конз}'лте. Сасвим противмо. Захтеви Сонинови, које јс он нагозесгио односно јужне Далмације и Смирче, где је већине, грчког становништва, стварно се прошве Вилсоновом програму. Исто тако изгледа да је и одлагање Верзаљске конференције до фебруара потекло »бог запетости између Италије и савсзника. Империјалистичке тсжње Сонинове, као и сама његова личност, велике су сметње за споразум између Вилсона. и Италије. Корак у лево, Ових је дана одржана некаква конференција поштара и гелеграфиста и на првом кораку показала се стара слабост, неискреност и несолидност елемената у нашој п. т. струци. Сазивач је овом приликом играо улогу гаврана из Лафонтенове басне, а један уображсни господин, који је иза његових леђа ста;ао, и који је мислио да своме пропалом угледу створи нешто мало моралног капитала и свежс снаге за ново позирање, није се овом приликом увајдио ни колико чела на брусу. Али ко ће сложити роговс у врећи ? Поштари остају исти и у новоме добу. Буггрска недела у Маћедонији. У Маћедонију су почели најзад стизаги први спроводи грађанског становништва које су Бугари, приликом заузимања срцских области 1915 године, одвели из ра?них села, вароши и кнтернирали у Бугарској. Међу и.чтерниргнима пада у очи знатан број жена и деце. Само у једном спроводу од 140 лица забележено је 30 деце, и то испод десет година. Бугари се нису ограничили на интерпирање одраслих људи,

ПРЕДСТАВЕ сваког дана од 4 часа по подне, Понедеоннком и Четвртком нов програм. —