Velika Srbija
СОЛУИ, УТОРАГч 31. МА|А 1916.
БР. 50
ВЕЛНКА
СРБЕЈА
ГОД. 1.
ПРЕТЛЛА’! А ИЗНОСИ: Мсс-мН" 3 франк« тромесе.ни 9 франака. годитн.с 36 фрапака це:ја огласима Ситна 01.1аси 0 20 фран. од потитвиг реда, аеК« 1гдаси «о ногодбв. Нован се полажа државнжм коиесарваа к диплоаатскиа заступиишгциаа. ЛИСТ ИЗлАЗИ СВАКИ ДАН ЛО ИОДНК П«шту слаги нреко Кра.к Срп. Ген. Ковсулата у СолунЈ РУК01ШСИ СЕ НЕ ВРАТА.ЈУ Стан ! '• шкцнје Коломбо улнца бр. 33 ЗаЈопЈцов
БРОЈ 10 сант.
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
ГХоједжии бројввв се могу добити ▼ Оолуву код вгендвје г Друштва грчке штампе и ул. 1» ,лгаро 1 тон}г 6р. 5, блину г.лавне поште.
БРОЈ 10 сант.
Рупел п савезничке мере опрезности » »<НМ Док су се у Атини водпли н кри, како се то обично каже, и настављали иреговорн о прево- ништа ци.ч.}' не донриносе. Сем зу српске во.јске сувим, у Со- тога оне имају још ту рђаву фијн су размишљалп о томе страну да се у једном датом како да појачају сво.ј положај тренутку могу да претворе у прапрема савезннчкој војсци у Со- во зло- А то је баш оно што луну чи.је .је је8гро нз дана у се хте.чо да нредупреди. Не.ма дан постојало све веће и све бо.д.е ситуације од чпсте, нри аче. Од тачака на маЈледонском јатељске, отворене. Га ситуацифронту најважнија и најопас ја апсолутно мора осигурати ленпја јесте долина реке Струме во савезничко крило од нзненакоја директно води у Софију ђења сличних рулелском нли неиреко дупнпчке и радомирске кога другога које би бугарска висоравнн. Као што је ова.ј пут лукавост могла да смисли и оопасан ио Софнју у исто.ј мери ствари сама или у друштву са он је онасан и но Солун. Свест још којим нашим непријатељем. о рецппрочно.ј важности овога По изјавама које су до сада Јучињене Грчка нема другога нејпријатеља сем Бугарске. Како
оалканског канала учинила Је да Грчка одмах по заузећу Маћедонпје предузме фортифика- она ово.ј и њеним савезницима
ционе радове ради заштите од својих „наследних п вековних непрпјатеља«. Овај велпкн евронски рат нзокренуо је све по.јмове, све основе- Нико данас под ногама свога разлога, својпм не осећа више у прав- шан терет за но.м и дипломатском смислу, чврста терена. Ншсо се није надао да Те грчка војска и влада дати к-ључеве од Солуна Бугарнма без отпора. А ’то се
предаје своја најтврђа места без отпора да би само очувала споју неутралност, онда се показује да је њена мобилизација у данашњем тренутку, ако је раније и имала само један сувињене финансијеСтога иост и преданост кзкву иије никада пова за. 1 а прсма интересима властите земље. Вдруживши се иаједначивпш се несвеено са туцђинсаим иогледима. туђинсаи* интересима и и ту1,инским интересима и туђинским пла нонима, ова ее штамна еасвим удал.и од народног глсдишта, и под навалом страсти разузданог частољубља и злог пам1.ен.а постаде најопаепији вепријател. унутрашње и спољашње беабедности наше. Зар је у ова кким приликвма било могућно да очекујемо догаћаје друкчије од оних које нећ имамо пред очима ?« Иа »Фоса«; »Није с тнрђено потпуно шта управо Ан тавт трааш од грчке владе и какве захтеве хоће да паметне помоћу заиста сурове мере блокирања коју је прекјуче предуаела. Телеграфска жвца није нам још донела иа Атино поједипоети о овом питан.у нити се лна шта су падлеаши одлучили. Лли ако верујемо гласовима који су крушилн по вароши, Савезниди траже демоби-
лизацију Грчке а према другим обавештењн ма промену данашње владе. нршење нових нзбора и изјаву да ће грчка војска напаети Бугаре аа« би они покушали да даље продиру на грчко земљиште. Не видимо разлог због кога нлада не би примила »вај захтев Споразума. За шта ће требати даље држање грчке војске под оружјем? После упада бугарског на грчко земљиште и после заузимања јаких тврђава. хучно чада владино правдање да се мобилизација одржава због сузбијања бутрске опасвостн. и Споразум је с правом почео да сумња. Ако је шш истивита вест по којој Савеници траже удаљен.е давашње владе и нршење нових избора, постаје већ чудновато што старци управљачи не напуштају нласт и не износе своју политвку пред суд народни. Зар ве осећају већ да не предсиављаЈ 1 ју јавно мишљење. и зар до њихових мипистарских фотеља није још доиро потмули |јглАс народне узбуне? Пол-Луј
Одисеја руског консула у Бугарској Причања г-ђе Стребулајев
, наређена демобилизација, да би хтела да се саобрази са данашњим политичким моментомМеђутим наређена двмобилизација није стварно демобилизација,
( 3 ) Сутра даи указали су нам као на-ј|кво је. Мп заточеннци. којн иду под
рочиту милост, ]ер су нам допустили да излазимо из собе у ресгорацИју
стражом бугарскога шпиЈуна у ресторацији, па смо чак и ми успвли да по
на ручак и вечеру. Пратио нас је не ;|нешто сазнамо.
ипак десило, без увода, пзне- она је распуштање кућама са о-
какав прљави тајни иолпцауац, неки онскураи тии. Он се осећао господа-
Немци су се у Софији нонашали као у завојевачкој вароши. На гшјаци
нада, рекао ои човек смишљено н по иретходном договору. Услед овога десно крнло савезничко мора се још више појачатн. С бугарске тачке гледшнта изгледа да бн онн радије главне оиерације преместили у долину Иардара н на фронту битољском, нарочито овом иоследњем. Ако заиста посто.ји код Бугара ова намера, ми у њој не видимо другога разлога сем онога који би нас изненадио исто онако неочекпвано као и заузеће Рупела, Драготина и целога система утврђења ко.ја су ОД Бугара чувала источну Маћедонију ако иоле нма основа за ову евентуалност, игра ,је збнља врло фино комбинована и достојна најлукавијнх и најнескруполознијпх играча ба своје осмомесечно бављен.е У Мађедонији и Солуну Савезници су стекли, по свему судеЈхи, осеЈхај за оцену динломатског манира источне школе. Мере коЈе су предузели дају нам основа т ако да мислимо. Пзвесно је да се неће стати на пола пута; ул °ла решене ствари су најгоре ствари. Оне вређа.ју, стварају злу
јдређеним роком. Мера је, као што се види, половна; политичка ситуација остаје нејасна. 11пак постоји нада и решеност да се међусобно изађе у сусрет и пријатељски рашчисти једна ситуација која несме дуго трајати. Међу пријатељима све се ствари најлепше свршавају. I). Преглед грчке штампе (Солунске новине о блокади) Из »Македовије«; »Предаја Рупелк Германо Бугарина дошла је немииовно да уклони веК и нај мању суињу коју су можда Савезници имали о непријатељству Грчке. Објагањен.а која је о тој предаји дао у Скупштини г. Ску ј лудил пису могла учинити да ее првобитно [мишљење Савезника нромени. 11р*-д њима је јнеумољвко стајала гајна опште мобилизације. [ Грчка је влада била изјавила да се општа билизација одржава ради еузбијања бугарске опасности Али ево где није никадо употре бљева па то. мада еу Бугари већ закорачи ли једном ногом на грчко земљиште. С друге опет стране, нладипа штампи, ио ставши барјактаром једном дивљег крсташког похода против Автанте, показивала је према противвиковој зараћепоГ групп такву услуж
рсм ситуације, па и нашим џепом. :1 су куповали по свом сопственом цеон је први седао за сто, тражио нај-ј новнику и ако бн трговци протествоскупља јела и пно вино. За његн смо Јјвали, тешка немачка песница их Је нами наравио плаћали. Сваки нас је та Р ала Ла попусте. Видели смо, како дан кош гао неколико деГсетина динара. ј немачки лајтнати на улицама шамариОвај прљави тин са својим знојавим ма опомињу за„есе н е Бугаре да им се т * !уклоне с пута. Као у својнм колонишалама јнко нас јс нервнрао. Гребало ј: 3 3 3 Ј ' јамау Конгу и Камеруну; долазилоје до оружаног сукоба „савезничких вој-
|]е само да иогледамо на кога у реетораиији, а овај шиијун, који једе јнаш ручак п није наше вино, одмахјј јје чинио наномену. — Ви гледате у некога
сака.
Наши добри гласници Бугари јавише У ко 1 а?! нам новост: 'Го су ваши људи? Ви имате с њима : Вуски су копзулат у Скопљу покранеке уговорене знаке? Ја не трпимјј™ И ем Ч и - Од нашег иман.а није остатајне разговоре..: Ја ћу реферисати' л ° ништа. Сребро, посуђе, ствзри рубпрефекту ље — све '' е оило одпезено у овај или Долазило је дотле да смо ја и мој опа Ј гарнизон. I азбојници У немачким муж избегавали, да у прасус гву ово- мундирима разорили су до темеља наше га типа ногледамо једно на друго. : гнездо. Оц јбио као иата сенка, он је де. ' Ашт .је све то била ситница. кад се журао крај врача ннше собе, задр- упореди с моралним мукама. Новца нам је попестајало, а Буга рп нису ни помишљали да нас пусте.
жавао нослугу, шанугао с њом. А ирефект и разни дрг ги бугарски
чиновнипи настављали с’у да грде ^ а упитах наше бугарска џедате. Русе н да хвале Немце. | — А кад це будемо имали ни диЈедном им мој муж рече: »Скуио нара од чвга ћемо живети? ћеге ви Бугари нлагити сво немачКојј — Онда ћемо вас бацити у тамни»иријатељство«, тако скуно да ћете цу. Но зак°ну свакОм затворегшку се читав век кајати због овог издај ■ прииада 30 динара нвдељно. На тај ства. Уиамтите ово моје рсчи!...» начин ви ћете бнти па терету државне А бугарско немачкс »прнјатељство с јкасе. 1амо ћете се увврити, колико већ се осећало, већ се показивало ка- су Бугари великодушни.