Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А СРБИ1А

БРОЈ 70

расноложен>е V маћедонским круго вима, али иа свики напин неје у оном тренутку врло јаког рзз^ражења мислио, кккву је услугу учинио истиии, којој је до еада верадо служио. Једним потезом он је потврдио све оно, што смо ми деш нијама тврдили, а што нам нису хт« ли да верују баш они. којп су нозвати биди да далу пресудну реч у нишем спору. Г. Радосдавов је нотврдио да у Маћедонијп нема Пугара, јер кад би то Бугнрн бпли, од вуд ба они пунали и шнијунисали бугарску во.јску. ко.ја долазн да ах >ослобода>. Баће да због овога Фердпнанд ноБу обилази и ианушта „оелобођепе" 1 'рађа не своје. За то узалуд чекају триум фалцо капвје, које му влаети праве у Битол>у и другим меетима, да свечано кроз н.их прође >победоносиа» глава Фердииандова, за пијн долазак сазпа становаиштво опха, ках он из места отпутује. РадослДвОв је тачно казао да је ннрод у МаКедонп.ји неиријател>ски према н>има расположен. Мн счо то у вцше прилика реклп, ааи он то није хтео чутн. Народ зна ко је шегов ослободилац и ко му добра желп. Он је пидео да је крн од крви наше н кост од кости наш'; он зна да му Бугарии пикад и нн у којој ирилицн није нкшта друго до мучитељ н.егоа био, који га је зн ситне политичке успехе своје упек Турчнну жртвовао. Зна да Бугарнну није стало бпломного да МаБедОнцу уништн сву имовпну, чел>нд затре, само дд бн помоћу згаришта и.ихових домова и гробова његовпх мплих н драгпх дошао до спт пог ћлра, чему су сведоци ситно ц чгсте буне изазване од плаћених агената бугарскнх пз Софнје, а које су увек крупне и нссјжтнс последпце за народ маћедонскп имале. Све је то иарОд знао н зато је сада прОговорио. Појиинмо бол г. ('адослввова, алн му се радујемо, јгр ће бар сада до(ш до искуства да је МаћедОнцја за и>нх оао што би па пример и 1-Сонго бно. Требало је да изврше ово крупно издај ство прем.т сво.чо остободпоцу ц Сло* венству, па да доћу до ове освештане нстине, пред којом одавна затварају очи. Хвала г. РадославОву. Ппак ова ње гОва пзјапа пнјо доцкан дошла. Решен>е бугарскпх учитеља у Скопл^’ ни мало нас не жалости. На против радујемо му се. С>ар се п!то дру го могло п очекивати од наших иалих и нама тако драшх Српчића по носног нам Скопља. Тровали сте, ви мЈчптељн српске о.младине, четрдтсгт година српску младсж по Маћедонији, па јо.ј нисте моглн загадити душу вашом народношг.у. Резултат вашега рхда ту скоро је прошао кроз уста председнпкн бугарске владе г. Радославова, па зар да се пла шн.мо вас с*д- 4 , да иам не одродитснаш подмладак, кад нае врло кратко времз још од н>ега раздваја? Продужите ваш посао одроћ&вања, скоро ћете то платити. Да се је овако што код нас деснло, целомо свету би уши заглуш Јда Доказујућа варварскп поступак Срба. Нама тО није потребко Ми памтимо, па кад дођс згодгш мо *| менат потсетићемо зас на озај ваш рад, који је разан разбојнишгау, а до тле стрпљехва. Ћ.

СА РАТНЦХ <рРОНЈОВА — Званични коминикеи —

Са нашег фронта Солун, 19 јупа V току јучерахшт.ег дана затишје на целом фронту. Тиомон повраћен Параз, 18. јуна На левој обали Мезе стално бомбардован>е предела коте 304 без акције пешадијске. На десној обали борба је била доста жива целога дака у пределу Тиомона. Јутрос око 10 часова, у току једног сјајног напада, француске трупе заузеле су утврђење Тиомон упркос страхопнтој ватрп немачкој. 11о подне Не.мци су у.чножили сноје напоре да отерају Французе из Тиомона и претрпели су у току овнх покушаја огромне губитке. На екглеском фронту Лондон, 19. јуна. 1>о[;6»ј н& еиглсском ф; опту развијтју се иостепеео у корист Еаглез.а. Уоркос миогобројним нниадпмл Немаца, ови несу намало н.чиреловалп. Ј' току иослодњих бораби има.ти су Немци огромпе губитке. За са.ха, Еаглезн се ограничалају на иатснзивао бомбнрдоввље аепри* јагељског фрснгн. Талијански успеси Рим, 18. јуна Упркос све нећем отиору непрвјатељеву а мио! обројна.м препрекака, наше труне ннстављају своје нободоносно наиредован,е у цределу између Адиге л Брента, У долвни Арсе заузелн смо на јурига утврђ ење Матасон док је е друге стране наша пешадаја заузимада Фидосо. На већ заузетом брду Подоскалодери довршнла смо потпуно заузеће освајањем његовнх јужнцх огрнннка. Ј’ долини Лсе отеди смо непријатељу нове ровове код Кресте. Зобиа и Цангареде. Па оеталом фронту ситуацаја је иепромењенз. На Карсу пашв еу трупе заузеле нустријеке ровове зн.гобивши 056 заробљенака и богат ален. Рим, 1б. јуна. Талијанска офанзевн напредује но бедоносно у Трентину, где се Аустра јници гоњени у стопу између Лдте и Бреите одупиру очијко. Тнлајани нанрелују асто тако ва С'оча. У гоку јучерашњег дана носгигнути су зндовољавнјући резултати. Ненријатељ је одбојен азмеђу Саи Мвкеле а Саа Мартиво прериевша знатне губитке п оставивши у нагаим рукамн 403 гн робљениш. Најважннја онерација пгведенн је азмећу Селца и Тржцћа, тде су Талијани иосле двр . контраофанзкве каузели вожие подоаснје задобввши 600 заробљеника и многобројаа илен. Борба на источном Фронту 11 с грогр а т, 19. јунн. Ноћнп вомвнпке саопштава, да у нределу јужно олДњестрн наше тру

пе вастављају гоњење непријдтеља, Сеаерозанадно од састаза Лиие и Ствра ната одељења црд командом пуковника Громбокког прнблпжила су • е неопажена положајива Севбане као и селу пстога пмена, које су и заузела. Гнј низон чога села исечен је у бајонетској борбз. Ненријатељ је у бегству. Задобивено је нешто заробљеника. Аустро немачки порази Пзриз, 19. јуна. Пре.ча телСграмима из Петрограда, у Бечу в.тада велика узнемиреност услед руског напредован>а ка Кодомеји. Нетроград, 19. јупа. Труив генерала Лешчинског

задаге су крвав пораз Немцима између Дшестра и Прута. Акција на хмору ТулОн, 19. јупа. Посада сз коптраторииљсра «Фурше« пОтоаљеног код талпјанских обала вратила се у Тулон Онз изјављује, да је потопила сумарен аустријски која је наиао «Месииу“ али је фран цуски контраторпиљ« р иотопљен од другог сумаренаБуна у Арабији Лонлон, 19. јуна. Пр«ма последњнм телеграмима, побуна Арапа зап. од ДовРног Мора узнма све размере. Учешћа узимају многе трибе. Медина је потнуно опкољека од побуњеннка. Турцима је немогућно да доведу појачања. Жељ пруга пресечеца је. ђНдах и Мека нилазе се чврсто у рукама Арапа.

ДНЕБНЕ БЕСТН

За српске избег/чице Ури)нп1итво „ Велтне Србијв аредало је Владинпм Комесарима хиљоду драхми , да се употребе 3 1 иома>ање снјкпних сраских из беглнца у Солунр. Пз качцеларије Владиних Ко месара 76'. јуно. 1916. г. Вр. 651. Личнз вестн. Г. Марко Ђуричић, министар правде допутовао је јуче по подне V Солхн.

Царина. Пре п р тиајест дана јавилн ско да се мора плаКати једал вашак од десет од сто на извесне артпкле. Оза је на редба опозвана од стране министра финанспја једким телеграмом којп јв упућен цмриш.ркицама у коме свкажб: пошто је народна скупштина одложена то се више неће плаћнти вашак од десет од сто као што смо бкли наредплн одлуком бр. 70902.«Сазнали смо још да ћв трговци којн су већ платили овај вишак на увезену робу имаће право да гл траже натраг Одвели председника. Јав.љају Овдашњој полицијк из Кара хшва, Меглена, ца јеједан одред бугар. војкпка упао изненада у село ЕвотиЈас пре неколико даиа, и одвео председ ннка оцштине Хасана Сабрију. Ништа се нз зна о н>еговој судбнни. Бугари и Солук. Радосав.љгворган »Народнн' Права« пшлући о празнику Ћнрила п Мето ' дпја, словенским светитељпма које су јонн побугарнли као шго су цобугарнј.тн Хнјдук Всљка и Краљевића Марка | к&же ца су они рођеш! у Солуну и !нели да је он «бу гарска Витлојбм« за који се бугдрсл.т ■ војека тако славно (борцда за стварање велвке Бутарске, ! н зато треба ;а ускоро придружши’Бу • гарској отаџбшш. Напзд на редамцију Јуче ио подвв око 4 чаеа иетцаестаиа грчких офццира унада је изноаа.та у ј-,едавцију грчког листа <Лцбералаг, органа Венизелвстцчгге партије да протествује проткв извосних чланака Директор лвста г. Пецопу-

> дос обрањен је сабљама, а сара.лпив ! г. Левкндис снасао се благовремвно !лобизши само пеколико хдараца. I јТопозски пуцњи. | Један топовеки пуцањ ]учв у цола I ноћи узивмирио је варош која наје | знала чему да га припише. То ћв се аоннвљати и у будуће пошто је насту1ШО муслимански пост рамазак. Немачка душевност. Немачка влада пздада је једау уредбу по којој ће се сгрого кажњавати саа они тешки рањенвцп која долазе из Русије и који причају о свом животу у руском ропству, јер су ови свуда са захаазношћу иричалд о благом поступању на којо су ааишли свуда у Русајв. Немачае се властц боје да ово нрачање не укесе неморал у њахову војску којој је прпчано да су Руси варвари н да Пемцв мећу на етрашое муке. Бугарска мржња према Русмји О г неког времеца бугарска штамна отворила је сгорчепу камнању противу Ру т сије. „Камбана" иише: «да аз срца бугарских натриота треба да исчезне и најмања исгра благодарности ггрема ослободитељгци Русији«, јер је ова Бугнрску сгеорпла у ратт нротизу Туреке ве да буде слободна а независна него у нади да од ње створа једиу руску прованцнју, јПрекос демобилисаних Сир Францис Елпјот, енглесви посланив у Атани изјавио је г. ЗаимнI су приликом иосете коуу му је учи нио, да Споразум не само што неће Ч 0 -г ати нвкакве сметње демобплпзацији него на против учвниће све да је олакша. благодарнрст Г. Жввко Стаматовић инжињерски поручник, немогући давата полугодишњи нараетос своме брату нок. Илпји Стаматовићу арт. поручнику, приложво јо Владиним Комесарима 100 дин. у срп. новчаннцама са же љсм да се за ову суму набави одедо и иоклонн за децу сиротних срнских избеглица у логору, а за нокој душо његовом брату Плнји.