Velika Srbija

БР. 80

СОЛУН, СРЕДА 29 }УНА 191б

ГОД. I.

ПРЕТИЛА1А ИЗНОСИ: Месечко 3 Фрвпка тро*ссо'.ип 9 франака, годпшк.е 36 фралака ЦЕП.А ОЈ’ЛаС.ЧГМА : Сигмш оглдгч 0 :4' фрам. •: и.”гигНОг ргда, л и огласв П" ■гпдС.н Иооа;; сг пилвжк зржаиннн к,'тг. , сарвгм V .1 лилохагски* ..ггП1Н11!)1Т11ики. ЛИСТ !Ј.к. ' 16 ОЈЈАиИ Д.А11 ПО ПОДИ* Ппшту М!’Г '. 1 огК" Кркл Срч Геи. К..нсулагв . С. 1.1 . ну ■■ : ШШСИ (Л: !{!■: НРлЋА.О 0 .1 н редпјгчијо К лпнбо тлицл Ур. 33 К* 1 оп)цпв

% 'Тј *\Ј

Г(<'ј'5ДИНИ ?.ј»ојс*Р« могV дабвта ј Солуиу код »гепииј* рДруштва грчке штаипо и ул. Вулгарохтоку 6р. о, бдизу гливао поп/те.

Г\РОЈ 10 сант.

Директор А. Ш8ДН0ВИЋ

БРОј 10 сант.

ПЕТРО В-Д А ћ

Данас је Пегроздан, Твој сззчаник, Господару, данасје натн празник, који заједно с Тобом . дочекујемо у туђој земљи, под туђим небом. Данас је Патрондан, алп су храмови наше отаџбине затворепи, не брује црквена звона, не грувају топови са стародревног града, нити се чује повосна посма Твојих од-аних и Твојих драгих аоданпка, јер ао натлсј земљи пирнпрују туђински освајачи, јер је наша до мознна у тешком ронству! Стегни срце, витешки владару, кад помислиш да је данас наша Отзџбина поприште оргија мрс ких угњетача и земља уздаха, плача и суза, али зна,ј п веруј у мо1ч Провиђеља, које ,је данас сзв каше мисли и наде, све наше туге и чежље слило у једну молитву, која нас наџаја непоколебљивом вером у брзу победу правде, у скори васкрс уједињеног Српства. II зато ми, наоружанп стрпљсњем, новом свагом п заклетвом освсте, чв камо тај тренутак када ћеш нас повести у нове борбе пуне часги и славв, које Ге ожпботворити Тво.је и нашз народве идеале. Јер Ти си син народа који Те однегова да му будеш и вођ и старешина, Ти са чедо витешких хероја који Те упутише њиховим стазама. И онда када пуче невесињска пушка, Ти беше међу првима којл по* летеше у борбу за српску слободу. А када дође на престо Твога мудрог Оца, Ти си брзо оправдао наде сви.ју Срба, Јер си за кратко време уздигао престиж паше Огаџбине на такву висину, да Је цело Српство с чежњом и молитвом очекивало дан, када 'ћеш наставити дело Великог Вожда. И ми смо били те среће да доживимо оно што су толика поколења сањала и очекивала- Јер Твоји сиднн пукови прелетеше муњевитом брвином и Стару Рашку и Маледонпју, Косово и Албанију, земље дедова наших, којв су тако изразитл представницк ааше бурне и сја.јне прошлости, Војска коју си опремио, армије које си Ти водио задпвише цео свет, јер .је Косово освећвно, ослобођеи ,је Марков Прилвп и спра* на сливничка мрља .’ Царство, које је вековима потресало про-

свећени свет, срушсше Твоји гвоздени пуковч нрв но што о томе сазнаше остали континек ти. А када еу савремени хро ничари узалуд тражпли слич них егхизода крунисане тако сјајним делима у повееници Балкана, нојави се на прагу папте домовине једна мо"ћаа и велика царевина. Седи Кссар, персонпфикација псдлих глочзаа, окупан у људској крви. тра жио је нашу смрт и зато је пошао да уазшти слободу државе која је откупљена потоцима племените крви наших ватезова. И тада си Ти нспољио свуколику величину Твога несаломљивог духа н Таоју исиолпнску спагу. А када ,г. срчска војска скрхала моћ и' уап зсла понос свога непријатеља, када си Ти Твојом ногом стао на заставу црнога орла, сгари и охоли злочннац је пао на колена а молио је за мир! . Али ми смо продужили ићи I:у тем којз нзм је олределила судбиаа и тако се сусретосмо са треГом офанзавом На малСну Србију се у сгре.мише гри непријатсљз, три стара освајача и пљачкаша. али Ти си, и ако стар и изшмзгао прибрао снагу и псшао у ровове да се бориш са. оним лавовима којк јуначки проливаху своју крв за краља и отаџбину, Ти си ту тражио смрт онако, како је траже само легендврни хероји, али Провиђење Ти јс уштедело то задовољство, јер Ти Је наме нило да на твојим витешким плећима понессш најгежи крст народног иекушења!-.. И Ти га понесс стојичком истрајношћу најотменијег исполана, јер је то било потребно зато, да би епо пеја нашега народа постала најдивније и највеличанствевије де ло под сунце.м. Провиђење је Теби наменило једну од најкмпозантнијих улога наше народне крзаве драмв чији ћеш последњи чин заиечатати васкресем поробљеког Српства. А та.ј дан је бДизу: Мн смо на освитку новог доба и када буде ускоро затутњило нсбо к уздрхгала земЉа од паклених грмљавкна силних топоза, знаћемо да је го силан олуј и бесан оркак твојих непобедних пукова, који разбијају тешке окове ококане Србијг, и таца Кеш Ти са новом онагом и <;а поносним достОЈанством ста

• р''х витезова поново стати ногом на главу црнога орла и жутог лава!.. Тад ћи бкти слсбодна Србкја, то ће бита најсзетлији наш празник к%да ћемо прослављати Баскресење и • једињење Српства. Кра.та Петра, Г>оже, храин, ТМоли тн се срцски род! Овчепољски. ј

Политичка

Вксти, ин Румуније сае су аовољчуј- 1 . ЈВ/кууеш чи шта.наа на стиела жп.ну намаању на стуаање у анцују н( страни Сиоразума. Пслиттчкп пругови румунски на чнсЛ) су са фаптом. да с абтуом н 1. ес.шке аор ие Аустро-Немаца Вумуч ја не сме остатн и даље неутрална. Кинсервативне странне аштују без алестанка за уат. Ратно рн.с-- о !ож(»,е. у Румуцији расте (ве вигие, и судеЛгс по свему у уагледу је, д ■ се Румхн ја скоро дсфеК! тивно отресели.

Ратна Рускч усаеси ређају се арееазилавеЛи сва оч*кивсњ-у. Аустро-ме мачко контроофанжш оомуно је сломљено. РонеЛи неаријатељчле труае Русс су ангажовали борбу аред симгм Ковсљом. Јужно од Ккмиолунг < суст/љјске се труие нагло исвлаче. Ссверно од Сомс зат шје. Јуж но од н.р Французн су наставили наиредовиење. Па фронту Вердена артнљернјскт акција. ■ Талијансл су исстигли нове ус■ иехе.

ТАТАР-ГОТИ

Сложијк се оодЈади а хуље; Сјожији се гади в питковп; Сјожијс се дне одвратве руље; С.ЈОжиЈе се втге п творови. Сјожији се и заклетву дади, Да изврше један зјочшв бедан; Да униште један варод кнји, Али храбар. пЈемеввт и чедан. 11 двше со смрдљива жгадаја, Са свих страна на Србе нападе, Ал узалуд да подмуклн првја У најтежем чзсу ве издаде. Пред подЈошоу и са ове стране, Згадвше се српски витезови, Ала впак, и презиррћ ране, Пе хтедоше да буду робови. Већ решише да до бољих дана Обуетаве борбу са хуљама,

М вренуше пут албанскпх страна, Дз со носе с дввљачкпм рул.ава. Тад жгадија гадна п губава У Србију уђе са свах етрана. Ц вегдашњз Србпја убава За час поста збориште хијена. Ирво су јој децу поробиЈИ, А нотом јој тело распарчзлп, За ткм су јој крила саломили а јуначки срце ишчуаала. Кад им ни то вије доста бнло, На крст су је приковали јадну, Оио крста попграли коло, И сдадили своју душу гадну. Најзад су јој распетој на крсту. Тад мириса сунђер нодносвји, А.Г п>е с’ оцтем као негда Хрнету.. ВеК са крвљи одојчади аили’ Јеш злочпнци хзјенски пврују, На згарпшту зенље распарчане; Још ппрују а.Г их ориге трују, Што р а с п е т а једном не издане. Стрепе хуље — наају а зашто, Јер Србаја не може уирети, И ако је пострадала кашто, Никад није престала живети. Стрене хуље, пакет вм је етала, Прпспела су српски осветници, И довели спремљена в< гаала, Час суђељз близу је. злочинци. Солун, 10-У11916. год.

У Францусном сенату — Једка историјски седница Парпз, 28. јуна Ба крају ексје, твјне седнице француски сенат је взГласао поверсње кабанету Вријановом са 251 гласом цротвв б. По том су јуча отночеле опет јавне редовне седавце. Сенат је нримио црелвз на дкевни ред лредложен од г. Кумбе, који гласи: „Сенат поздравља с поштом палв за отаџбану, од.чје зојсца сувоземној и поморској рвнублввв п савезних земвља иоштоввње и захвалеост као и аароду француском и упућујв становништку поајчрмљених деиартмана паду и обећзње своје оданг сти и номоћи. Верак езојам традипијама патриогског старањв, којо посведочавају сви кредити изглаг-ан.« зл гдбрпну земље, сенг.т гон т -.т\ !•’ су под двоструком контрсл • -1 нанлау.евта и владине акпије оствч енп велпкв уџпеси у принреми офазивнвх и тефанзивних средстава војавх, инлустријских и земљорадначках. О.ч изражава влади своје повербњв ла бн ова иомоћу Евчуотва и ноука