Velika Srbija

ГОД. I.

-:р 90

' •'-'ч-г- ГУВОТА 9 I Ч 'ЈТА 191 г

1СРЕТГ1ЛА'! А ИЗНОСИ: Мвсечво 3 франка тромесе-шо 9 франака годишље 36 фрап!Ш» ЦЕПА ОГЛАСИМА : чтнв огласк 020 фран. од петитног реда. иОГх »<-ласи 1 гн иогодби. Новац се полаже државшги комссарвиа ч дкплохатскпк заступикштанка ЛИСТ ИЗлАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Цошту слати ареко Краљ Срп. Геп. Консулата у Солунт РУКОПИСИ СЕ ГГЕ ВРАЂАЈУ Отав редакцвје Коломбо тлица бр. 33 8а1ошсиг

<ЗРС?*Н13Н БЕНВ1Е'

Појидвни бројови се могу добити у Содуиу код гонцпјб п Друштва грчке штамле и ул. 1»ЈЛГарохтокт 6р. 5, бливу главне поште

-РОј 10 санл.

Дире» гор А. 1иВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сат.

Руси на српском $рснту

Учестааи и упорни гласови предсгављају долазак руских трупа на српски фронт не само као извесан него и као такав ко.ји тек што се није десио. И немамо нпкаквог разлога сумњати у тачност ових гласова: кад су браћа Руси, после читаве одисе.је по негостољубним океанима и морима, срећно стигли и непрестано стнжу у Француск\ г , они ће срећно сти ћи и на Балкан, где 11е с истим одушевљењем и љубављу битн дочекани од српске и савезничке војске. Српски је фронт, управо, .један заједнички савезнички фронт, у истој мери и из истог разлога из којбг је то и белгијски фронт, Белгија, и Србија, земље мале по нростору и становништву али велике по души и ју-

наштву,

то могу истицати

без лажне скромности, — испувиле су часно и лојално своју дужност, и извршиле херојскп свој задатак Јединетвени отпор БелгиЈв у почетку тевтонског нрепада и једногодишња несавладљива стража Србије на Сави и Дунаву оцењени су по заслузи, и величина њихова значаја биће још више истицана када се буде иисала историја овог великог рата. Уз то, кћери савезничке цивилизације, сестре по х- ројству и мучеништву, оне су биле и осгале у овоме рату омиљене вбсталко части и идеализма: и њима као и њиховим великим Савевницима човечанство ће дуговати што германска бруталност и турскобугарско издајство нису могли зацарити у свету владавину грубе силе и материјализма, који у основи чиве битност не1 мачкв културе. И због тога ће| Савезници сматрати за дужност' да сви лнчно учествују у њи-1 хову ослобођењу из привреме ног ропства, у додељивању награда за витешку верност и у аиотеози њихових народа. Поред овог општег разлога, Руси имају и јодан свој лични разлог да се нађу овде када се буде делила правда на Балканском полуострву. Бугари су под једнако вероломни пр<ма целом Споравуму, али је њихово издајство према ослободиоцима Русима преступ коме нема равна у историји, и Руси се ни по коју

цену не могу лишити задовољства I да властитом р.Уком, — властиI тим кнутом, — изврше казну над својим до ЈЈче размаженим дориштем, које се у ствари показало | као љута гуја брижљиво храњена у топлим недрима благородне и великодушне мајке Русије. Тер нису само интерес и престиж Споразума који траже примерну казну нзд Бугарском: то захтева и вечита Правда, која није нека шупља реч, него сила која држи земље и градсве, и која је један од осковних принцчпа хармоније у свету. Српски ће се војник особитом рарошћу радоватн доласку брата ј Руса. Ади не вз неког расног ! егоизма: нама су сви наши велики С-авезници подједнако мили и драги, и према свима гајимо једнако поштовање и љубав. Разлог је овој радости у другоЈ окс-лности: док се српски војник само мимиком споразумева са својим другом Екглезом и Французом, јдотле ће се-с Русом’моћи разгој варати, .мењати мисли и осећања, открити слоју, ду.ту простодушн'/ јали велику, и излити своје срце \У коме дакас ври и кипи. Уз I то, далазакРуса на српски фронг ! и њихово учешће у кажњавању јневерних Бугара има за наг је,'дно особено значење: између Руса, Срба и Бугара има сад ксначно да се решн једно чисто’ породично питање, које је добро познато, и о коме засада не треба много говорити. Нека најпре свет присуствује једном страховитом извршењу Божје казне на земЉи, и нека ту казну солидарно изврше војници Источне Армије, међу ко _ јима ће бити и синови оних који створише Бугарску! Григ. Хаџи-Ташковић ПРОТИВУ ПШСТАНИЗША „ Т а н <! од 17. јула, 1916. Созонов одговорио је у Р у с к о м С л о в у г. Ботману Холвегу који коментарише речи свога господара, „Ја ово нисам хтео' 1 . Нова демопстрација одговорности Немачке за рат. Ова извесност пронстнче кз факата која су претходнла рату: дела о припреми, планова војних, политичких и економских на којица су пангерма нистн годинама сарађивали и који утврђују потребу Немачке за рат.

Ко је објавио рат? Не.мачка. Она га је објавила Русији, она Фрапцуској. Кад га је објавила? У тренугку кад је Аустрија, благодарећи упорним напорима Савсзника, почела да попушта. Како га је Атбјавила? Измишљеним разлогом достојним емске депешјЈ да су паши авијатичари бомбардовали Нурембврг. Ко је од 1912. спремао рат у највећем јеку? Немачка и само Немачка. На наш закон о скраћељу рока служеља у активи и трајаља обуке резервиста, на наш војни буцет мањи са неколико милијарди од њеног, она је одговорнла законима од 1911. 1912 и 1913. у којима је изложена нападачка воља. Ко је од толико година проповедао | потребу рата? Немачка и опет само Немачка, коју је, како се г: Сазонов изразио, „гризао рак пангерманизма, чијп је пруски_ милитаризам главно оружје“ Сва ова. факта треба стално да нам буду у памети. Дипломатски документи, па чак и иемачки у својој хипокризији потврђују реч по реч горња три 1 питања која у себи резимишу одговорпост за рат. Предумишљај код на шнх противиика, а неувиђавност код нас и наших савезника. Енглеска, коју софистички експозе канцеларов предетавља као стожер напада чија је као бајаги жртва Немачка, одлучила се тек после осам дана. И још, није била спремна. Да се одлучи требало је да дође инвазија Белгије. Енглеска, која је свега имала шест дивнзија, нападач?! Она која је, верујући обећањима Немачке, одложила за годипу дана грађење бродова! Сама је Не.мачка створила ову коалицију која је данас јаче притеже. Узалуд се г. Бетман бранн, факта су ту, да га демантују. То је прошлост, да видимо садашњост. Француска, Русија, Енглеска и Италија чнне једнодушан блок, решене да се боре до победе. И то нешто значи. Сви су социјалисти противу Немачке. Зашто ? Зато шго су јој судили. Борити се противу пораза који долази, противу осуде Историје, јесте сада судбина немачке владе. Г. Сазонов не замара се у борби да се докаже истина. Угледајмо се на њега, и, чпм лаж подигне главу, смрскајмо је. Да бисмо осталп увек одлучни сетимо се, као што чини г. Сазанов, да је Не.мачка 1914 учинила шго је она годинама говорпла да ће учинитн : програм пангерманиста она је претворнла у дело. Конфередација средишње Европе; покорењс Белгије, Луксенбурга, северо-1

источне Француске, руске Пољске, балтичке области п васалсгво АусгроУгарске; по гчињење Балкана овако састављеној групи. Ето то је план објаве рата у 1914. Тако би се створило и консолидовало политичко господарство света у корист Хохенцолерна, круна Бнсмарковог дела. Тако би се лнквидирала туђим новцем једна тешка економска снтуација створена лудим прсдузећпма. Све је предвиђено, све написано. Немачка је у~ положају злочинца који прпзнаје злочин пре него га је учииио и који већ унапред зна своју пресуду. Руско мннистарство сполших послова износећи' истину и обарајући бедну одбрану Холвегову показује да разуме потпуно шта значи у овом нашем- рату морална сила наше чнсте савести. Ова је сила јемство нашег јединства, јединства партија, класа н народа. Јаки у нашем праву ми ћемо га сачувати до краја. Краљев дан у Билишту Билиште, 30. јуна. Билиште је лепа варошица, која се налази двадесет пет километара источно од Корче. Крсљев дан је у овоме месту прослављен на веома леп и свечан пачин и то тако, како се ни сами нисмо надали. Мештани су дан раније изјавили да нам радо уступају своју цркву, у ко јој је на сам дан празника служио наш свештсник Мих. Поповић. Храм је био тако посећен, да је веома мно го народа одстојало службу ван пркве. Словвнско богослужење је учинило прнјатан утиСак на све присутне. Нарочити хор је певао изванредно. Овде вреди напоменути да је служби и благодарењу присуствовао муфтија са месним првацима и бегОвима. По свршетку благодаре 11 >а присутан народ је кренуо на одређено место, где су гости- били почавдћени. За време послуживања госгију било је некОлико срдачних здравица, пуне топлине и најлепшв жеље за нашег госпоДапа краља Пнтра, и престолонаследннка Александра. за српску војску и наш народ. Прву здравицу наппо је капетан Карнтекакпс којц је пожелео лугу и срећнУ владавииу нашег узвишеног владара п Његовог воликог сина ирестолонаоледникаАлександра иослобођењо и уједињеље Србије. На ову здравацу је захвалао г. Пантић, који је наздравио трчком краљу и његовом дому. Потом је бито више здравица