Velika Srbija

БР. 1П.

СОЛУН ПЕТАК 5 АВГУСТА 1916.

ГОД. I.

бадОЕ 5Е8Е1Е

ПРЕТИЛАТА И.-јНОСИ: М< ое шо 3 фраахк тронесечно 9 фраииа. годншње 36 фржлак* ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сжгв* оглае« 020 фран. од петитног ред», »ек» огдаан го погодбж. Новад се полаже драа»И!в вонеоармна х дшпложатсква ваступнввтвжи. ЛИСТ ИЗјТАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДЕИ Поштј слатж преко Краљ Срп. Ген. Консуда« у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Отак редажджје Колокбо улида бр. 33 8в1ош^а» Појвджки бројввж се могу добмтн у Солуву ко* вуеаджјв , Друштва грчке штампв“ ул. Вулгжрохтожу 6р. б, блжау главве поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. 10ВАНСВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ДООДЕРНЦ ПНРАТЦ

Од почетка европског рата обзира на њихов квалитвт и на Немачка је у свима правцима ааставу, која се на њима лепрра8вила акцију противну свима > шала. То најбоље доказује непринципима међународног пра- побитан факат, да су немачки ва, противну обзирима хумани-: сумарени потопили највише нвт«та и морала. На бојним по-;утралних бродова. Торпедоване љвма кајзерове су трупе чини- су лађе шзедске, норвешке, ле нечувена недела која пре- шаанске, португалске, америчваеилазе и крвожедне походе ке, грчке. Поеледњих дана заХуна и Авара, Сетимо се по- белвжена је пропает више некоља белгијског становништва; утралнах трговачких и путнич у Лувену и другим мвстима Бел- ких пароброда. гвје. Сетимо се касапљења не-1 Али, Немци су у својој пиратвингх жена и деце, које су по.ској крзожедноети још даље ометоду немачком Аустријанци терали. Док су Савезницп торизвршили у Србији. И данас педовали ратне бродове и редовпри помисли на та нечувена но посаду спасавали, Немци су варвзрства узбуњују се у нама чак убијали путнике у чамцима сва осећања хуманвтета- Уби- за спасавање, а команданта једјане су жене које су одојчад на ног савезничког сумарена Фриарукама носиле, разношена су та као ратног заробљеника стребојонетима деца у колевци, пуш-; љали. Нечувено у историји мокарани су старци, градови и;дерних ратова. села су пожарима уништавани, | Не претерујеко нимало са твркуд год су пролазиле немачке ђ^њем, да су Немци у гусарењу хорде, остављалв су за собом превазишли пирате старога века, покољ, пустош, згаришта и про- чијим се недвлима модерни свех паст. Према ратним заробљв- згражавао. Шга су према неницима прамењиване су нај • мачким зверствлма постуоци стастрашнзје мере. Ози, којинису рих пирата у Средоземном мору, побијеаи на бојнам фровтовима који су бродове заалењивали и позатварани су у пусте и нез- путнике тек за велики откуп пудравв логоре, у којима скапа- шгали. Бледа су према немачким вају од нечистоће, глади н ти- ужасима чак и злочинства најранисања. 'чувенијег грчког пирата ПрокруИсту варварску методу при-, ста, који је путникс на гвоздеменили су Немци и на морима.. ној постељи разапињао. Нвмоћаи, да се у отворену иј Многе хиљаде невиних жртава лојалну борбу упусте са савез- ;пропале у морским таласима баничкои флотом, они су органи- цају вечити жиг, неизгладиву зов.ли злогласзу и скроз не- л>агу на немачки народ. КасниЈа моралну акцију сумарена. Овај покољења са ужасом и гнушафатални проналазак Немцг су! а ем читаће о страшним гусаркао и све остало употребили! ским подвизима немачким, а просамо на вло. Не могући нашко-! клетство човечанства почиваће дити ратним бродовима, они су се окомили на путничке и тр-

увек над нбмачким народом. Неумитна казна пак неће мимоићи говачке бродове бва одбране.! модернв пирате. Њен час сс већ Огроман је број таквих лађаЈр апи Д Н0 приближује. Освета мо-

коЈе Је потопила немачка срдита немоћ. Огроман је број певиних путника, који су нашли смрт у морским таласима као;Р ата жртве немачког варварства Пропаст »Лувитаније«, „Тубан тије« и многих других паробро* Да, никад уврвђено и 8грануто човечанство не може заборавити. Док су савебаички сумаре

ра бити страшна и неумољива, као што су ужасна и огромна недбла и зверства модерзих пи-

ПОЛИТИДКЕ БЕСТИ

Петроград, — Сазнаје се да . ће на предлог руско-амерчканске тргоНИ и"други 7атГи “бродови СТу-| в ™« кОморе бити организОвава у Мопали у борбу само са немачким . скви наложба проиввода амервкансквх ратним лађама, дотле су Нем- .индустријалаца. ЦИ торпедовалп све бродове на А т и н а. — Председник грчке влаКОјв су наила80ЛИ И где ГОД им ле Г. Заимис, у разговору са својим се улучила згодна приликз, без пријатељима, изразиОје свој страх да

ако г. Венизелос не узме у своје руке вођење државних послова, положај Грчке могао би се још више погоршати. А т и н а. — Г. Заимис издао је телеграфски наређење грчком отправнику послова у Цариграду, да протествује код Порте због протерпвања Грка из Ајвале и Одвођења у унутрашњост младића од 12 до 17 година и девојака оц 20 до 22 године.

Преглед грчке штампе »М а к е д о н и ј а<. Све се више потврђују две ствари: да ће Румунија зазатити на странч Своразума и да Вугарека ради да закључи пссебан мир. Није нотребан никакав елужбен коминаке да потврди да је већ потписап подетечзи уговор између Румунвје и Споразума и да ће скоро бити потписана и војна конвенција. Тако исто нвје бала потребва вест да је г, Тодоров стигао у Швајцарску ла да се еатна да су они у Софеја го|Тови да вапусте своје савегнико и јда првђу својим непријатсљама. По; моћи не могу добити на од куд*, а јбаћ« наиаднути с две етране; прс* паст Бугарске је взвеспа, и како онда њони управљачи да не траже посебаи мвр? Отуда за Грчку настаје крЕТична ситуапвја. Ако бн само Румунвја заратла те Бугарека буде сатрвена, Грчка не само неће ништа добити него је у опасности да изгуби н своје данапзње тековине иоје ће бити дате овнма којн дођоше да замене овде бајонете које ми одбнсмо да дамо Савезнпцима А кад бш ■ Румунија игашла и Бугарска направила мир, онда будимо готови да видшмо своје грампе код Арте, Трикахе и Ларисе намеото код Корче, Дојрана н Окчилара. Јер је неосаорно де ћемо ми т Епиру, Маћедоинјн ■ остр вима платити трошкове *а измпрење између Србије и Бугарске и за помирењв планова између Србије и IIталије. Можда има још врекена да отзлснимо ове несреће. Наш спво зависи од брзине с којом ће се Атина оЈлучити и учпнити оно што се само указује и нвмеке. „Нса Алитија.. Упоредо с* уснесама Савезпцка на бојним пољима иду и њгхозп успеси на дипломатском пољу. Увиштење престижа Не-ј мачке одјекнуло је и код неутралаца ^ п код савезника њенвх: Холантија сиј

разочарава, РумуниЈ‘а закључује уговоре, Турска у Женеви води преговоре за мир, у БугарскоЈ - ее престолонаследник Борис ставља на чело русофила да ба одобровољио Споразум. Грчво јавно мпшљење с узбуђгњем прати развОЈ’ овах догађаЈ'а, а нарочсто онај кој’и Ј'е наЈ'важниЈ’и са часто грчког гледишта: почетак сфанзиве на балканском фронту. У том погледу пз Атипе нам се евакодневно шаљу велике дозе песпмизма. Али ј'р, лн оправдан страх који се с усклицима и очаЈним покретваа распростире на све четири сгране грчке отаџбиве? Хладно посматрање ствари уверава нас у противно. Одлазак ,с власти онпх кој'и грчкз народ представише као туркофидсги и бугарофидски учвнио ј'в да су се наши односв са Спсразумсм побољшали и зма се уверење да ћв се нређашње стање поправати. Затим, имвмо несумњиво повољне последвце са пута грчких принчева. Пмамо потом чланак париског „Тана« који смо авалисади, и најзад откриће г. Дилона по коме и данас се хоће да оствзри плап Киченера и Галиениа о иоходу на Царвград да би се привукле Румунија и Грчка. Цлашише нас највре присуствсм овде Енглеза и Францу8а, потом Срба, и најзад Руеа и Италијзна. Али у свому овоме треба гледати саио једвнство акније Савезника, а у* то присуство сввх Савезника на овом фронту зише Ј - е безбедкост и гарантија него опасност и штета. Зашто бисмо дакле кп Грци билз песимиств? Да ли смо учинилп већа здочгнства него Бугарска, или смо зар очекивали са више користи него Румунвја, па да нас одгурну с презрењем? Нико нам то не каже. И учиниди бвсмо патриотски кад не бисмосами то говорили. Пол-Луј

СРПОКА ОДИСЕЈА ( 3 ) Није било никакве стазе. Цшли смо на цик-нак, нраво уз брдо није се могло. ЗастаЈ'али би негде у заветрини да се нздувамо и ирикупимо снаге за даље путовање. По неки слабији војнак пао би више пута под ударцима ввтра. Коњица н неки штабови журно су пролазили поред нас и губили се у измаглици. Испели смо се на највиши врх и журно ишли, да га што пре пређемо. Пролазили смо поред једне еамене куле где је бнло неколико на