Velika Srbija

БР. 125.

ГОД. 1.

СОЛУН, СУБОТА 13 АВГУСТА 1916.

ПРКТШ1АТА ИЗНОСК: Мабе*гг 3 фрааха тромгоепно 9 фрвиаха пглшњг 36 фравгха ЦИ1А ОГЛАСИМА : С« 1 К* огЈ 0 .СН С 30 ф&гв. од аетжтног р вр*, иова оглнс* г-',' богодби. Новад се полажв дрвавдпг вокгс>крхш и даслодатски« ааст)-внхвгг:*!.*. ДИСТ ИЗЛАЗИ СВА КЦ ДАН 110 П0Д5И Поапг сгап нрако Краљ Срп. Гег. Кокетса«. у Солуву Р7К0ГШСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ С*аи радевддје Колоабо улкца бр. 33 8а1оо1((а«

<акКНЕ>Н БЕНЕШ

ПоједлаЛ бројеап св иогу добжти ј Солјжј аод *• геадије „Друита* грчке штакпг-' ул. ћудгаротгожу бр. 5, благу глаеве попгте.

ВРО) 10 санг.

Дарсктор А. 108АН0ВКЋ

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКН ВОЈННК

Последња савезнпчка оф*н љаде заробљвнвка. А на рус8ива успела је да разбисе пот коме фронту били су у више пуно јздну заблуду, која се код махова тучеаи од ресрганизоиавасних људи, па чак и некдх : вааих русках трупа и нвгубили војних кругова одржавг ла од су маст веома важних положапочетка европског рата- Рвч јо ја. Надиашени ратном твхником, о моралним особпнама, управо зашто носу нскористили «моо моралној чврстини нвмачког рал« својих трупа, да бз извојиика. С&гвим јеприродно да бегли сери.је претрољвних аојв непријат&љска шгампа на раза ? основу релатавнзх аемачких: Мкогобројни подаци успеха у прзој години рага у.љени у току посдсдњих венчала најлепшим тирвдама и‘ дају јасну предсгаву о фразама »храброст и »ноустра-ј нвмачког војника. Пиа их три шивост« нвмачког војника. То врсгс - . Једно су ис.кази немачких ме се чак пркдружио и један| за р 0 5 љеника) др^го писма, бе* део ввутралне штампе, па су| л е шке и документа нађеиа код шт& вишв и понвки саввзначки; ових или поганулих п тешко ралисгови сматрали к&о Дужиост; Њ 0 НИХ Немзца, треће су описи објективности, да одаду приз* бораба од наших и савезаичких нање моралу свога противеика- трупа. Немачки заробљеннпи са Психологија догадашњвг ра највећим сграхом и дрхтећи од товзња показала је, да с& први, узбуђења описују страховато деј немачки успеси и сва к>ихова; ГТЕО савезничке ватре, а са највв от дорпа сндга у току двого- јћом језомговорео бајонвтскојбор дишње борбе имају свасти ис- ј б и у ^ојој су се Немци рвдовно по-

пракуп' бораба моралу

кључиво на њихову ратну технику или прецизнијз на њахо

казизали малодушни и формално плашљиви. Тај страх огледа с~

вј артиљериЈу и огромно И 80 * и у писмима и белешкама нађебиљв муниције, у коме еу ониј ним ко ^ Немаца. Подаци озеврУ првој години ввропекв војне Г те веома су маогобројни и об-

н&дмашали Савезнике. То јв сасзим појмљпво, кад сг ича на уму, да су се Нвмцн за евроа ски р&т саремалп преко 40 година. Нвмачкл је отаочела рат у момезту, кад јв у својпм војним припремама дозтигла кулмиаацију и кад су ое државв Саоразума поставгаи свесне о паскости која човечанству првти почелв рапидно да спргмају за реакцију. Ни.јв то бил^ „храброст« и »неустрашивост« кајзерове војскв, која је Нем цима у дгочетку рата донела извесне усаехе, већ само и искључиво њихова надмоћност у квхлитету и количини ратног материјала. То уосталом најбоље потврђује следећи факат. Када су Савезнаци успели да достигну и знатно надмаше ратну технику Немачке, ситуација на борбенам фронтовима окренула св двфинигавно у њихову корист, а иницијатива борбе врешла јв сасвим у њиховз рукв. Немди су на Вердону у току сзоје швстомесечне акције претраели сраман фијаско, у Пикардији су након многкх ш>раза били принуђенп на позла чвње првтрпввши огромае губитке и оставивши многв хи*

јављивана су више пута и у нашем листу. Они доказују одсуство моралне чврстине код нјмачке војске, њену ватрену же _ љу да се рат ма како, само што пре сврши и да се Једном изиђе из те атмосфере ужаса и пакла. Р1з бележвка једног немачког капетана сазнајемо, да је на Вер дену маса немачхих војнвка полудела од сграха. Нека :у чак извршили и самоубиствоНајинтересантнији и најутентичнија су искази официра и војника, који су узели учешћа у бајонетској борби са НемдимаОли се свн слажу у томв, да је морал немачког војника веома слаб* и да он није кадар ездржати борбу на бајонег. На фрон 1 ту Соме продирући у немачке ровове Фразцузи и Езглези су наилаззли на Немце, који су у место да се упусте у бајонет* ску борбу падага на колена и дажући руке у вис преклињали .за милост- Таквих сцена је нс бројено много и оне су довољне да Једном коначно разбију 8аблу* ду о моралној чврстиав и храброети немачког војника.

ПОЛИТИЛКЕ ВЕСТИ Б у к у р е ш т. —^ГЈре.ма мзвештајимп румумске штампс многобројџи возови пунн са муницпјом стално долазе из Русмје у Ургени. Муниција која је приспела иоследњих дана пренета је у Јаш а одатле у Букурешт. У будуће ће имати свакодневно специјалних возова са .мунпцнјом за Руму нију. Око 3,000 вагоне муниције налазе се у пристанаштима Архангелску и Владнвостоку, изузимајући оне који су већ стигли, Као што се ввдп руска влада чини све олакшвце да се Румунија што пре снабде са оружјемА т н н а. — Сазнаје се, да је грчки војни аташе у Букурешту телеграфисао грчкој владн, да Румуппја врши врло велике концентрацпје труиа у Добруџи с намером да нападне Бугарску. Снабдевање Србије Плвмвнити рад швајцарског комитета Др. Егер, први секретар швајцартског посланства у Бечу иПгао је као изасланик швајцарског комитета у Београд, да би органнзовао поделу првих 10 вагона кукуруза кушкених у Румунији за становннштво Србије. Према извештају, којн је поднео др. Егер је успешно свршио своју мисију. Он је исто тако послао акта о подели 5 ва101 а послатих недавно директно из Швајцарске. Швајцарски комитет послао је сад лонова б вагона намирница и одела и 22 вагона америчког црвеног крста за Србију. Све је то већ стигло у Београд и раздаје се под руководством америчког доктора Руана. Швајцарскн комитет купио је сад у Румунији 600.000 кгр. кукуруза, који ће се превести Дунавом у Београд и поделитн под надзором америчког црвеног крста.

Преглед грчне штамое „ Неа Елас: и Бесрамни суфлери. Ово већ прелази сваку грангшу и представља врхунг ц скарадне бестидностн. Пише <Неон Асти< т. ј. пишу преко њега сараднаци Дусманпс, Гунарис и Стрејг да бугарски напад показује к°јн је прави циљ био деветомесечне мобилпзацнје, наиме тај да грчки бајонети штите бокове еНглескофранцуске војске и да спрече бугарски упад- Ади, о бесраини суфлери ове чу довпшне бестидности, како хоћете да

се нађе ма н један Грк који би вам поверавао к»д су утврђене чнн,енице: 1) да не само грчки бајонети нису штитили бокове Англо Гала него су се напротив оштрилп да их још и напап* ну, и да су по наредби шефа генералштаба 1 рчки офиппрн вршили шпиунажу за штету Енглеза н Француза, 2) да је и краљевским интервјуом и службеним саопштешем официра изјављено да ће се на случај бугарског упада грчка војска повући са својих положаја, и 3) да не само нисге Рупел бранили него сте још и преговоре води/ш да ш иредате заједно са његооим тоаовима , муницг/јом и арофијантом! После ових и.есумњивих чињеница, како смете још да лажете ? (Број од 7. августа). „Македонија“: Дусманисове лажи. Лаже бестидно („псевдете анесхинтос“) политнзан шеф 1 енералштаба г. Дусманис кад тврди да херој Христодулу није дао отпора бугарско.м упаду (то се тврди у ко.миникеу која је јуче објављен. Прев.). II деца знају да Серез није заузет благодарећп гвему- Зна цео свет грчки и европски да је Христодулу мобилисао све резервнсте, као што зна да је он наредио командаиту <Феа Петра* да удари пријатеље н штнћегшке г. Дусманисове. Алн још нешто доказује да г. Дусманпс свесно лаже: то је хитна бдлука о смени Хрисгодуловој. Јер да Христодулу није дао отпора и да је вољно или невољно постао орган његовнх мрачних иланова, зашто бн га онда с.ченио ? Или зар г. Дусманис, који гшје ннкада изишао из канцеларије, мисли да онај који је добио битку код Кукуша, да Христодулу нзостаје у патриотизму и јунаштву од оиога који је већ послат да га смени? Али коминике каже још нешто: да су антантофшш они који су се успротивили. Дакле генералштаб зна пуно појединосиг, али не зна и да лп има губитака. Зна он и још нешто друго, што међутим није објавио у своме саопштењу: а то је да су антантофилк сви војници шесте дивизије. (Број од 12. августа). Пол-Луј Балканска оФанзива Коментари сввтекв штампа Њујоршки »Пааин Г1ост» ггосвећује дуг чпааак балк&нској ситуацији: »Саввзничке опера'ције на Балкану задобиће ус;коро ве;ш;:п политички и вој1 нички значај. Потдуна победа