Velika Srbija

БР. 139

'“'■».тт О ГОТА -7. ВГУСТА 1916.

ГОД. I

68КНОЕ БЕНВ1Е

'ПЧГГИЛА Ј А Н.ШОСК '6 ^рл«лл т$хут ‘сетво 9 6р.<: **• *1.;*»сога.«' Зб‘ фт *ваха »и?!1А •Ч ЛАСИМА огј*х*ш '-И?.0 Фј/«У.. 0.5 оетвглтм »в«1.» -п?*.*ст Г 1 х>г»?{«в Ислак се. г'»,;аж« д-%%»л?г: *<--*.^*р*^ Ј 5пА«а>)К?.7''»'п» гА'.-туИК1Л1 л*К1 »И.:т АЛ« С1>АКИ ДАИ НО 1Ј'.ЦДе1 1* !ст »Ј!ст 5 ЈСраЈ» Сри Ј>Л К у с»лу«т РУК011ИСИ СК НК НРАВАЈУ От*ц ».лаахдлјс Коломбо улица бр. 33 8»1опЈца* Ци}«дк «2 броЈ.евв сс м«*гу добвгк ј (5алуд▼ *од в* *«№!«;• „Др-уштв* грчке штакпв и ул. ћулгдрогтошу 6р. 5, бл*гу глдаве поште

<.. РОј 10 С2Н1

Длрехтор А. 103АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

НЕМЦИ о РУМУНИЈИ

терћСицнЈом, сгварају тако озои.ч.ну ситуацнју, какму досада иарод пије инкад дожпвео.«

Готово сва аустро ш мачха Ј-двни можда новинар у Не-ј ранкфуртер Цајтунг«; »Врој на-

штлмпа пропратила је са много горчнав и гнеаа ступ&њв Ру мунијв у акц*ју Бачки и бер линс<и лисгови обасули су грдн>ама и претњгма румунски н» род третирајући га као изда.јл цу и вероломника. .(асно је, да су они прогести и овг наисне оптужбз само излив срдите нв моГи Па нека су бдш у п >ошлосги позтојали какви споразу ми измеЈју бив. румунскл' кр» ља Карола п Аустро Немачке, евротскч рат, а нарочито про мена владара дала сурумун ји пуву слободу опредвљења. При лаке су бнле таквв, да је Румунија кроз пунз дае године била неутралан посмагр&ч кр взвих догађаја. Њ ни владзјући кругови чекаЈГИ су агодан моменат аа сзоју акцију нсти чући стално аотпуау неутрал ност, која јо дотле ишла, да ниједна зараћена страна до пре кратког времзн) аиЈв била на чисто са држањ- м Румуаије От/да је ова добила у извез ним дчплшатским круговама надимак сфинге. Разумљиво је, што данас Пем ци са пуно бзла и горчине третирају патгрввациЈу Румуније. Оаа их мора потреети до дна душс, јер прилазак Руму нијз Споравуиу значи нв сам) взлики д шломатски пораз, већ губљвав једне од одлучеих битатса, уско тавањв њлхово ката строфе- Адт јв нецоЈмљзво, на основу чтга Нвмци грдо и прете Рум; н ’.ји Влљда зато, гпго је њихово рав »чарењз одвишв ведик). Позн^тд јв акција не мачке про тагандв у Румунији. Многи и ичоги милроии су просутн, да бл сз поткуплло јавно РЈМунско мишљ^ње и купила национллна свссг ут?ца]н'нх Румуна У томз нароВ.ч о нису могли уса':ти, .јер су ичт-рс са ру мунско:' народа и зувиш косв са пангвом-ла ком политиком и 1 шт » је Румун прожет чистлм скроз чвегитии цатриотизмом. ј Пагриотивам Р.-муна имао јв Уј свби толико снагв и енергвјо,] да је сам љихов краљ, Хохеа-ј цолзрн пореклом, био првл, којИ| Ј је у иатвресу отаџбине полвтео|Ф анзив У

мач-соЈ, нвс>М 1 .изз најнећи измс- роаа, « оје Спорааум подмжс да он ђУ н>их. Максими.чијан ХарДСН, цас упиштио расте све више. Немачка ком; нггрисао јс бгз жучностн и -1Т”рв-*нцијУ Румуније. »Ззр сс могло п гавшљати и један тре нутак, вели чув: нт публициста у ■ЦДукунфту«, да Румунија нсће прићи колу наших неириј:.т т>:-?

је све вчше усамт.ен... 11< сред непрн јагетл, који нас нападају са свмх страна, мостаје свакпм акмом све очевмдније да Мсмачка мора напрегнуги све сиаге и ставити у кокрет све моралне и .материјалке напоре да би се браннМи се

Било јв б !изу памети, да ће ру ла цротнв својих нег.ријател.а мунски народ погетн/тт мтч про бори.мо ?а наш оистанак.» тав државе, која држи позјармљв вих нек°лико милаона и>'.гових

зе.млака.« О.тали н-мачка лис:о I

Солуиска револуција Париа, 2 Н. августа вл, ваљдадабн \т цали на )авно| Поводом солунске реиолуцкје лиоомњењг, удау и !И су гећином у но д „ цосвеКују и да ке опшнрие ко«енГрдР и претњс, како ћ; Румуни ј таре о приликама у Грчкојја бити љуто кажњена за св )је • -издајстзо.“

•Ом’А и шеие» (КлемансоЈ: »хрчка

ј којт Је изччсгала мртва оуди сс на

громак гозив г. Вгнвзетоса.« »Ексслзкор« 1>енвил): »Солунски

Неколико иак углс^них немач ких листова, на ч»;гу са »Берла нвр Тагеблат«, Флсише Ц ј тунг«, . Келнише 11чјтунг“, нису : нокрет Је спмитом пслитичког растроЈсе уствзала 5 а нризвај /, какоје; С1ва ’ Ф а1ал » а последидт степих управакцијом Румунвјв још ввш; ст -,

жан еЛгложзЈ Нвмачке. Тако, ”3ерл-1нар Тагеблат* пицн : »Нзугодан је факат, да б :ок нагоих недријатељд расте непреквднз, док се Немачка сзе више нзолујс. И јтсрвсвција Румуније ни је само арост дипломатски траз. Ноен зчачзј 1е много ширих рвз мерз. Споразум са маогз хнвргаје испољзва своју рс1пеност да сгомвјс Немачку. Тгжња нове ситуааије је потауно изоловзњНемачко отцепљењеч Бугарскеи Турске. Мзрамо бити спр< мнп на све. Положај је, мора с' призната, озбиљтн и више него и::ад морамо црибрати све снагс, да би парирали нову сигуацдју “

Страна штампа

љача грчке. * »Рааикал« пуковннк 11 ри): »Судбина Цлше пре.пзп у драму-» «Евендаи» ( 1 ’абригл МарсакЈ: Лоаив на власт г Кенизелоса биће једш!а гаран ија лојалне п лнтике и повратак народа усгавном режаму.« > Викгоар* (Гистав Крве : <У исто рији не.ма скандалознвјег примсра не то што јс овај трчких уп Р 1.вт.ача, који су нрезирући народну вол>у хтели да намегну своју полигику.» »Тап< држе11!», да само г- Кенизелос може решити акгуелне тегикоће жели, да англо-француска флота допринесе, како о! се учинио кргј и одиише гр пљеиој незаконшој снгуацији Грчке. » Њујорк Хералд« пзражава л.утњу, нпо управљачи Грчге сувише злоупогребљавају сгриљеие Савезника.

Невлци у очајању 1 Црих, 27 . августа «Кс‘.,ннне Цајтунг": «Н1‘каг од почетка оЛчгзиве Франнузи чнсу пзпршилИ силиије покушаје него што чине са-1> Н ■ мо ућно је непризнати, да Су нмалч зфоолсникт и да пам тргбај прцбраш све силе да се одупремо силиим иа љдича « „Кројццајтунг«: »Нкмачка је од спда свгдет нз офзнзнау. На Хендед'ургу

Преглед грчне штампе

е, да н.го бохе ор!анвзујс опу дс-

»Патрис«: Пророкова слава. Венизелос се леио м гао задовол.ити саможп ом славом 1Ј) рока којн пс очекује б дућност п'1> који још с да глед 1 своја проринан.а остварена. Дрјжввник којн је, као он, стзорио нај сјајнију сграну ново-фчке исторпје, логзо ■ се лако одмарати на богатим лаворикама’ и пакосно очекиватн народ дт гнађе пред њега* као пред Гога н да га моли да нопраки несреће које је оп пр-джазао а које су нагомилали

само кад иосеју семе идеја које ћв ироклијати сутра. Државе нвсу некв верски организми. Да би. имале будућност, потребно је чврсто да стоје на садант.остн. А Венизелос сматра да је дужност државника не само ха проповеда из катедре иего да иоглавиго деланем и радом ради на сџасењу отаубиие. II у име ове дужнссги он је хтео да оршнпзујс народну савесг ради одбране пнтереса је.тиниз.ча када је, прв петнаест месеци, IГалкја заузела место Гр’П.е. Из тих истих разлога ом је не само НЈ.оповедао него и рвдко н* томе да Србија не оуде сатрвена- Мв исгог разлога се борио за одржање неповредностн народне мнсли од мора.тно! распадања до којег су је довели н>е1ови ^олитпчки супарннци, вршећи алочинства мротвв Грчке и убнјајући отаџбину. : (бог тога је и данас Ветмелос прикућен да поведе иоследњу борбу да 6в снасао огаџбину од коначне и непо* правне катастрофе. Иитаие је постављено са сбом тачношћу ранијих предвнђања Венизелосових али је много леодложније него сва остала. Ако се Грчка "е пожурн да регулише свој положај на основг румунске пнтервемције, она је т опасности да изгубн грчку Маћедонију, због врло вероват110Г обрта у бугарској војсци. Оли који унрав.т.ају земљом препо* ручују шичеккван.е. Алм зар од две године овамо онп раде друго нешто нето што очекују V Зар ово ишчекнван.г није снустило Јранице Грчке до Бистрице, и зар најпросгијн између нас не увиђа да се ово шичекиаање налиИе 1'рчкој 41 се не ба 4 одао још један чуналац која 6и убрзао аораз Немачке/- { Пол Луј

сла

У рдг. (јвз ју најбољ!’’, НВЈ кла* »Минхепер Пост’«: «То јс последп.и ДРУ' атднтнији доказ да У нолитици : И велш.п удар, који погађа Немачку. Али Венизслос, ниц- тежио нвма И не МОЖв бити Свнтимвн*:с једие страие Руиуннја, с друге стра-'вом пророка којп бивај/ . правданп ТалзоСТИ. не Грчка, која пеће оилеватн са мн- после смртн и који се задовол.авају

Стан>9 у Аустријз ' Сви од реда војниии Код стаковиЕштвз мале парошц 3*габрзјс влада велмка туга м депресија. Пзв-ипенн су ту скорн дн је п)'к образован од људи те вароши Јса свим уннштен у Гллпниј 1. Алн су доцнијв салкали да је се пук побупио и да је уништепо вплеод аустрнјскпх митраљс за и топова ц. го од руских куршума. један п ј.т/ ваничцм коминике потврдио је факат. Све р'зерв е труие које су позгане са талијанско! фронгс и он - које су повученс , Србијг, Т)рс.>е и Бугарске нису дОвољне зј. одбрапу, јер Аустрпја ; овс под заставу аисолутно све људе. 3 . августа наређено је да се уН1 пте с:а осдобођења која су разда-