Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А СРБИЈА

БРОЈ 154

СА РАТНЦХ ^ОНТОВА

Са пашег Фронта Солун, 11. септембра. У току јучерашиег дана нншта се значајније није десило на фронту. Француски комнниие Париз, 11. септембра. 11а фронту Соме јака артпљеријска ватра нарочито у области Бушавена п на сектору Бело а-Берни. Није било нешадијскс борбе. У Вогезима Немич су покушалн напад па наше полржаје јужпо од брда Свете Марије. Послс јаке борбе, Немцн су бнли одбпјени. На осганом фронту ништа значај ни ; е. Еиглески коминикв Лопдон, 11. септ. Јужно од Анкра напредовала смо прошле коћи источ. од Курслета, јако утврћенс;, и заузели снстем пепријатељских ропова помакавши наше линије насред за пола ииљс. Наша артиљерија уништила је један депо муииције источно од Бетима.

Напредовања Руса Лондон, 11. септ. На западпом руском фронту Русп су заробилиу областп Коритруца 693 нсмачка војника. На Карпатнма заузели су нове положаје м заробили 439 војника, 6 митрзл.еза п велгки ратни катеријал. нарочите промене. Истина је н то да 1 пријатељске снаге, каје овде је био .парзлизовзн са почетком битке | браве про.изе Карпата, свесне на ^ердену, која га је лишила многих су тога да ће бити немоЋне да средстава п на коју је гледао са не- своју земљу зашште ОД двоструповерешем напада са севера и југа од Али првва способност и заслуга нз* Ердеља. НсмачКа им не може бпју увек па чак п онда кадајс ослу- ПОДОћи. Турска и оугарска ПО-

Румунска побсда — Одјен победе у Добруџи —

дица у средствима. Хннденбург изгледа да је од онпх људн поја, да би

Јачлтва изостала су. У Галнцији, и ако Аустро-

постнглн добре резултате трнжс жшо ^ 1 чизе б)горчен отпор и што шта. Ево га сада па челу целокуане кајзерове војске. Отпустно ј’е

113 службе одмах свога прнјатеља Лу-

цредузимаЈу чесго н"промашљене нротивнаааде, на успевају ипак да зауставе методско и одендорфа, најоданијег ученика Бенхар- п Р езн0 напредовање БрусиДова. днја. Овсг послРдчег је попукао из < Који иомоћу огромас артиљб' 'рије руши постеиено све ланије у нриступима Ха лича, црнтра

Лопдоп, 11. септембра. ј пензије и послао на фјрош код Кове* ..Рај(ерова Агенција' ; јавља: ,,Весп ља Ј с »згласео да ће мпоги генео повлачен.у непрпјатељском пред ру-јрали, који се бунс или се осећају ие

Италијански коминике Рим, 1Е септембра Дуж целог фронта артнљ. акцијаНа Карсу је чепријатељ са великим снагака напао иретпрошлз ноћп на коту 208 јужно од Вилапове и успео «а продре у неке наше ровове, алп се иорао брзо гз овах повућц. У зОру је непријатељ напао на исту коту, као г. на коту 114 североисточно од Гржвћа, али је опег Одбијен претрпевши огромне губиткс Непријатељскн аероплави бацвли су више бомби на Монтекио и на зону Мнсурпне Није било никакве штете. Еугарско повлачењв Атнна, 11 септеибра Повлачсае Неиаца. а Бугара у Добрупи пргтворило се у прави сломКталијански успах Лондоа, 11, септ. У долина Бренте, Игалијани су зауаели једну коту и згробили 694 вој•шка, северно ои Гизи, причинивши Аустријанцима великс губвгкс. РумЈНСки успвх Атина 11 септембра Румунске трупе ушле су у Секер^»ал-Хелес. Опврације у Добруџа Атина, .11. септ. Корлус 1 екера. 1 а Авереска стигао је аа фронт у Добруџи. Линија Црна аода —Костанца потпуио ј'с осигурана. Руси пред Хадичем Петроград, 11. септембра Рускс трупе, после успеха па реца Нардовски, приспелс су на неколико стотина кетара пред станицу Халич, на обалама реке која сс налази испрец »ароши. Италијани у Епиру А гина, 11. сепг Игалијани стално напредују у Епиру Аона коју су заузели простире се до реке Гардики. Игалијанске трупе зау зеле су прекјуче село Гуиеницу, бли ау Аргирокастра

мунскпм трупама у Добруци изазвзлл је у целој РумЈнији сгромнО одушсвљељ?. Прсдстоје велики догађаја иа томе фроцту. Генерал Арсеиев одговорио је потпуно очекивг н.и.ча и за кратко време посгаће опасзн протгпник Макбнзенов. .Тедан румунски генералштабнн офицар изјавио је дописнику <РаЈ'терове Агеиције : ,,Непријатсљски планна фрокту Добруце пропао је. Бутаро-Пемци нису успелп да се дочепају еслиК 91 моста код Констанце. Ускоро ће ам услед недостбтка жељ. пруга бпти "немогуће да доведу но?а појачааа. Међутим Руси и Румуниу иогућностн су, да преплаве фронт својим трупама. Непријатељски покрет да пргђе Вулкан не коже се остварити. Наша сптуација на том делу фронта повољна је.

спећ н, битп безусловно а немалостиво смСЈлени. Извесно је да је кајзер учинио ову промену да бп умирио узрујаносг духова. Греба се само сетити компли мената, које је кајчер пре 8 месеца чинцо 1 енералу Фалкенхајну, који је наредго напад па Верден. Данас он потчињава Фалкенхајна своме суиарнику. . Јаиста, то није логпчно. али јс једза потреба Нзвесио је да Кс ова промена пружити немачкој комарда ваше кохезпје и независности. Алн Савезнаци не треба нвмало да се тога плаше ако г.родуже и дал.е да се држе једвпства у акцији, које су отпочсли. Са уласком Румуније у акцију савезшгтки је фропт заокругљен. Активиост 1 [>еба да буде на целои фронту а највећа на исгочном крилу Трсба по сваку цену да будено ослобо ћени од Бугара, а то је улога солунске армије којз има потребна средства з» то. Њена улога не треба да буде више ! паеивна јер је она у своје вреие урд-

Париз, 11. септе.мбра. Француска штампа обасипа похналама руско-румунску по!сду у Добруџи , Екселзиор" пише: ,,Споразум је и свог пута доказао, да може одмах гспр.вчти стратопзјске логрешке а до битц кревагу над непријатељед," „Ехо де Парв.“ „Гекерзлштаб на јчуната у Главном нападу ших Савезника взвео је безвачајно повзачење п организозао одбрану, која ее свршила победом Појачања ствжу у Добруџу. Ду н авска линија заштићека је од изненађења. ОфанзгвДМакен зенова промашила је цвљ Обмана не пријатељева зкачи псбеду з з румувскк генералштаб. ,.Биктоар“ (Ервеј: „Румунскн зојници боре се као достојни синовн својих предака прослављепих пред Плевном 1877. Може се сад рећи да о инвазији Румуније не може више бнти речи “

жс.љ. пругаБруслловљева армија која надире ка Лавову и веп се пркблиакује Золочеву, где води борбу са аусгријским дивазајана, које су прошле зиме браниле Тарнопољ, напреду.је исто тако са усаехом. У ово| области Руси су задобили огроман бро1 зароб|еника и неома велихи плвн. Док су тако Брусиловљвве армије задобиле врло важне успехе у Галицзји и Карпатима, ау стронемачке снаге које штите Владимир—Волипски и Ковеа, предузевши офанзиву у правцу Свињуки и на обалама Стогода, претрдвле су крваав норазе. Н>з хови напади, и ако потпомогнути сгромном артиљервјом, стомали су се на првим руским лини јама. Руска вајска, као што се вида, води врто озбаљне опсрацаје. Њћза сфанзива, крунисааа успехоу усамсм почетку, разввЈа се све повољније. Ступање Румуније на ратну позорнацу је на нзвесним местима кзазвапо јаке аертурбахшје

ОФанзива Врусилова ИЗВЕШТАЈ ИЗ СРБИЈЕ Ситуацу >а на источном фронту | „ ј Баноеаћ ВоЈислава капег. граж* О* 0»ах ао СУ1ВВ.У Румуавје у '”ј Ур ™ к . . „_ м, Белку Кановић за СЕетисла®г

ХИНДЕНБУРГ Потоуковник Русе, чувени војаи кри тичар, пишс ; •Иеоспорно је да генерал Хандеибург ужива у Немачкој велики глас. Победе које је задобио у августу ме сецу 1914. годане код Тапенберга и Ангербурга иису толико резултат негсве дубоке и јаке војничке спреме, колико успех надмоћности у војсци и у свима другим ратним потребема. 1Ее гово је разметаше трајало врло кратјсо време. Од онда на до сада Хивденбурх није био у сташу да заузме Ригу и Двинск

на коЈе ]е очаЈио нападао, нити да сломи руску контра офанзиву. Његово већ су заузели Руси је држане стално пасввно, без икакве узнемирава Аустро-Немце. Не

акпчју Бруевлов као а Ханден’ бург предузели < у потребне мер©. Руском гекералу бно је циљ да операцијама даде снажније и обимније размере, а старн кемачки маршал хтео је иарирати пову ситуацију Лли док је Хиадснбургов план кмао за послвдицу о(ромнг губитке по наше непрзјатеље, дотле је тактика генерала Брусилова триумфовала на свама тачкама фронта. Брусилов јепредузео истовремене нападе у трз правца и постигао Је свуда -важне резулта те, које наставља развијати. У Карпатима, где је требало оеујетити новз даслокацчје трупа, Руси сунаставили сваје напрвдовање. У томе плгнинском и местикице непраходаом пре делу руске трупе напредују иолако. али сваки њихсв скок по влачи за собом пад одлачиих положаја, где се Руси журно утврђују и угрожавају све више суесдну 1раницу. Ваше цревоја, који воде у мађарску равнвцу Го јако

Белку Кановић ва ЕЕвтисла* г ахг« Живојзв А. Бенић економ из Неготкм» да ла је жив СветислаЕ БогоеављезаН Ганко поруч. Иаталвј« Димитри јев! ; ева <дравл и мојж ва о* гокор. Балтаћ Живка јавља свскрвл *а јг са децом и Росом здрава. Љуба М* ливо је н Милош здрави. Милош у школп у ФранцускојБоју и Гадића Станислава групно< лекара дрин. дивизије тражи сестра Надежда пита и за зега Милоша Па* ловића благ. реф. одел. Бзјкпћ Велимир Солуп ЈБуоица С Мнрковић пита га за Драгишу н Воју, Веља је ззробљен у Хајнрчхскврхену отац и мајка су здраво. Бајић Павле, Ватрогасна 5. Беотра* пата Ј. Бајлониа за ујка Јоцу и Мм лана, Душка и Проку Бора Пајевић Петровић. Мнјка Ната и Зора иавештавају га да су здрави ■ да су карту примнлн и да се аа њмх ништа нс бриие. Моле да им јавн ва Коју, Владу и Воју. Бакић Јулка, Наш. Мара и Драга добро су свака у :вој’ој кући, куће очуване, Мара и ЈТенка.