Velika Srbija

БР. 156

СОЛУН, УТОРАК 13 СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. I.

ПРЗТПЛАТА ИЗПОСК: Мваоадс 3 фр?.ахв трокеоечно 9 фр*Н 1 и«, годаскв.е об фр*как* ЦДПА ОГЛАСИМА огааз* 0 20 фраз. ог. петвгдог р: ае^в ог»а;в :о Јогодбв. Попац се пола :е с.'игжБ вевјеаргг.а г двплонатсли. »е/,г;:г*?:.аЕ». лтстазтАзи СоАпм дди по псда* ПоШ 1 г сдгс ире«с Крд*. Срп. Г«, К гсудб?» у СолувЈ рукоплса са не врађају Отан радавдаје Коломбо улада бр. 33 б»1ов'цов

V- -'

&ј

Појодкин бројевв ее могу добити у Содупу год е» гегдг.ј« дДрутгтв* грчжо штампе“ ул. Бу.тгарогтоау бр. б, блхзу главве поште.

ВРОУ 1.0 сант.

Дзрсктор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Смена генерала Бојаџијева

Кпјмакчалан, Ехгаи Су п Ба њица ос.твће тешка и неизгладива успомена, која се никад нећз ивбрисати из свбже намети преко сааке мере вмбициозном иначе најпоиуларнијем бугарзком гонвралу. Пораб, који је тгмо од српске воЈска нрвтрпео толики је, да ја вајбоље докумватован баш његозом сменсм Накад Фердиаанд не би жртвовао свога љубимца, која му јв као роб одвн био, да се није двсило нешто, што ја до срца бу гарски народ косзуло. Само под јаким аритиском слично ономе што Фзр.цинанд чини, ина че не. Ретка су случајеви да Бугари смуњују своје комааданте пукова, а камз ли армија Оаи то на рада и кад ја случај да командант изгуби битку, јер по њидовом нојму то јепризаа њ9 немоћи, а ззр они смеју и могу биги немоћнв?! Љута их је невоља натерала да са Бо јвцијевом овако поступе- По раз, који је претрпела бугарска војска под вођттаом Бојаџијевлевим ивсумњаво је огромаа, то вам, као што рекосмо, сак његов одлазак сведочи, али Бо јаџијев нози одговорнозт 8а још један други порпз, који му се лакз не опрашта. Нарочато му то не опрашта дворска клика, која јеватуцељ добро испраз нила џепове принца Бориса. Реч је о продирзњу к*ндидације приаца Кирила за владаоца Ал баније- Односи Борксови и Кирилови познати су. Прва све чини, да други Ш70 даље буде од њега, и таман му нашло згод но склоништо онако »бр&тгки«, али ствар у самтм иочзтку пропаде. Тај се веуспех приписује Бојаџајеву. Њчиу је било став љено у зацатак да оств&ри жв љу Борисову. Тога ради држане су у Охриду дуге конферен ције измвђу генерала и неких проданех првака албанских, који су као »народни« изасланици из Албаније долазили. Било је уцешено све. Д^т је новац. Подељено је срдењв, а бак шиша је у изобиљу раздато. Бојвџијев је био убеђчн у успех. То је јеаним рапортом потврдио. Комитет албвнско бугарски, који је ва т у сврху у Охриду образов.н под руково% њем Бојвџзјева, у велико је отпочео рад. И таман, кад је

приац Борис са Бојаџајевом задовољео трљао руке, — ствар оде у сувоврат. Албанеке г вођ^“ Прфан и Басрија пошто су дигли новац пзневере, цвлу ствар прокажу коагацаату ау'стрискв војске у Елбасаву, који о томе изв*сти своју в ?аду. Насгају вадетд односи и уче стани с»кобк између Аустријанаца е Бугара и погледњи су с9 моралп повући са албанско твриторн;е. Све Арвауте, за које су Аустрдјгнци дознали, да су у дослуку са њзховам С&ВбЗВИц 0 ма Бугаримг, внгернлрали су. Истина Бојаџијев је чинио све, да се опразда, али без успеха. Овај пораз на бојноме пољу гго дно ]е дошао његовим противаи цама и са њиме је свршено одмах. ИнтересантЕо је знатк, од куда је популарност БојгџијеЕа код Бугарз. Као што је познато, он је родом из Охрида. У својој седамнајестој годвни је напустио своје редно место и отрЈшао у Бугарску. За време комитетске акције Бтјаџсјев се нигде наје истицао. Он је био тајни и најо^анији повереник Фсрдинандов. Преко њега је сазвавао о раду комитета и бао је посреднак за разне преговоре изм<ђу поједи нах »дејлца“ из Маћедонске ор ганазације- Са својим пријате љима био је протизник автоно маје Маћедоније. Тражиојесаа јање њено са Бугарском. У дру штву србофзба заузамао Ј9 нај угледније место. То му је учанило те је нагло аванзовао и попу ларносг стекао. Бојаџијев је по знат као прави крвапија српски У српско-бугарском рату где је год Србина стигао под нож јв стављао. То је исто и свда чинио. Нарочато је се као звер показао у своме месту рођ°ња- Све оне, које су му као Србе или сраске оријатеље показали смрћу је ка жњавао. Болесне и рањене вој нике, које је у Охрид кој болнвци затбкао, наредио је, да се покољу. Да. То је захвалност, што су му пре три године српски оф Ацири и чинозници у Охрвду мајку хранили, која би по њему хлеба желела и коју су доцчије о своие трошку пристојно сахранили. На то им је одговорио Бојаџ ј в клањем рањене и болесне браће њихове, као и интернирањем и мучењем мајки и сестара и жена њихових. Његов

син, ко.ји је веко време био о кружни начелвик у Бигољу у своме србождерству показао се достојан свог оца. Али снажна дишица срасксг хероја једним замахом збриса му славу и »по пуларност«, коју је мржњом прсма Србама сгекао. Праведна казна. Ћ. Појштичкз вестк Атина. — Кружи вест да ће кабнвет Калогеронулоса дати оставку. Дошао би да образује кабинет генерал Москопулос. Париз. — Пасус говора г- Бријана у коме одбија сваку ндеју о миру, пре него што Савезници деф'нитивио победе, прзизвела је у немачкојштампи велику раздраженосг. Сви листови говоре неповољно новодом тога. Лондан. — Енглеска штампа пише да се група германофила у Атини не сме ваше толерирати, јер она ставља у опасност безбедност савезничке војске у Маћедонији. Атина. — Друга једна вест кружи да ће кроз два дана два трчка министра дати оставку. Г. Калогеропулос извршиће промену у кабинету-

Отрана штампа Борбз на Сомч »Журнал де Жвнев« (пуковник Фелер): „Немачки противнападв изведени са великим снагама ради иоправке ситуације пропали су. Битка на Соми на крају је другог месеца- Нигде офан зива Савезника није била методнчније и снажније спровођена као на овом фронту. Офанзива на Соми има други карактер но верденска битка. Немца на Вердену, то је лав који скаче бесно и урлајући да би раскинуо гвоз дене мреже Савезничке. На Соми пак, то је пацов који уаалуд глође чвор>. • Берлинвр Тагеблат* (мајор Морат): Методи Савезника нису више ратни, вего ,,касапски“(!). Никад нигде није концентрисаио толико топова као између Морета и Клери. Непријатељ засипанаше ровове безумним количинама муниције а његова пешадија напада тек кад су артиљерци мртви од заморености. • Франкфуртер ЦајтунГ*: „Између Геншиа и Соме Французи су неоспорно имали успеха. Прва наша линија, али на малој ширини пала је у њихове руке. Непријатељска артиЈверијска ватра сграховша је. Нова битка је од изванредне важности. Борба је осо биго огорчена између БомОна и шуме Фуро и .

«Најес Тагбдат' (Штудгарт): „Док догађаји на Балкану узимају швре размере, битка на Со.ми достиже врхунац силине. Борбе, које сеовде воде имају огроман значај Непријатељ је најзад ус:ео да после огорчепих напада ноћу прозрв у прве наше линије севсрно од реке. У политичкои и војном поглеау достигли смо врхунац рата, храбрости и стрпљеља! Тиче се нашег опстанка! У војном погледу спас нам лежи у Хинденбургу, у полатичком у блоку четворног сгвеза, једноставном као челик“.

Орешед грчне штампе Пнсање савезничке штампе о данашњој грчкој кризи, о томе шта би требало ца се ради, шта ће се урацити ако, — то ће писање остати као једна од најзанимл>ивијих страна савремене историје грчко-споразумнпх односа. Питање, међутпм, баш по писзњу саме грчке штампе, сасвим је просто. »Астир« вели да је комиквке грчке владе о својевољном заробљењу Хаџопулоса имао, поред осталог, и тај циљ да се помоћу њега развеје утисак влада Споразума *о тајној сарадњи генералштаба Грчке, Немачке и Бугарске.* (Број од 7. септ.). С друге стране, све, али све вевизелистичке новине једнодушно тврде да је ова игра с задоцнелом намером грчке владе да тобоже изиђе иј неутралиости просто развлачење, добијање времена, у очекивању ј<*дног крупног догађаја за који се јамачно имају обећања. Тај догађај, то је долазак на балкански фронт немачких појачања. »ПатриС« то изреком каже и прецизира да не може боље бити: >Ствар је у томе, пише *Патрис,» што одлични првјатељи!! Споразума који су с г. Калогерополосом, хоће да иричекају неколико дана у нади да ће за то време Румунија бити сатрвена, и да ће Хинденбург послати 800.000 улана који ће ослободити Грчку од проклетих Англо-Гала.* (Број од 8 септембра). Исти лист ваводи да је пре него ће се нова влада заклетп, напнсао ове речи: »Влада Калогеропулоса треба да се пожури да протестује код Немачке и да изјава Споразуму да она осуђује поступак г. Хаџопулоса, кога задржава право да удаљн из редова грчке војске. Ако то не учини одмах после своје заклетве, влада г. Калогеропулоса нпје грчка влада.« Истога дана (у недељуј ‘Неа Имера» је писала од речи до речи: »Одлука г. Хаџопулоса, који је вп-