Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 18"».

разним службсним надлештвипа почело се већ скупл.ати мноштво предмета који очекују своје отправљанл. Тако °дре1јепи мвнистри нмаће поглаиито пословии карактер, н неће моћи доносптп одлуке о питашима ошптијега значаја оез одобреша триумвирата који чвни приврсмену владу. Може се сматрати као поуздано да то што се триумапрат својевол но одрекао ла уђе у вла*у чини псследњи велнкодушнп гест г. Венизелоса, којп тако даје право круни да спас отаубине преда у руке солунској влади уочи претпоследњег тренутка ка-

да ће судбина донета своју ко{ачну одлуку. Мада се налази на врхунцу своје силе п мада је уверен у своју крајњу победу, ипак г. ВенизелОс поново жртвује сиакп лични егонзам и наје влздалачком чпииоцу пршшку да за себе сачува све могућне изговоре, тако да .ча какво његсво попуштање не изгледа као понижеп.е » (Слично службено саопштење изишдо је и у неким солунскнм листовпма. Пада у очп да је досадашња пзраз ‘последњи тренутак* замењен овде »изразом »претпоследњн тренутак “ Прев ). ПолЛуј

СА ^АТНИХ ^ОНТОВА

Француски коминике Париз, 12. окт. На фронту Соме арт ил.ериска борба у областима Биаша и Абленкура. На Верденском фронту после јаког бомбардовања француске су трупе извршиле јак наиад на десној обали Мезе. Немачка утвр1)еиа линпја коју су Фрапцузи напали на фронту од 7 кидометара пробијена је свуда- Франнузп су напредовали у центру три килочетра. Село и тврћава Дуомон заузети су. Лево француске трупе, пошто су прешле мајур в тррђаву I и јомон заузеле су мајдане Одромона н утврдиле се дуж друма који иде нз Браса за Дуомон. Десно од тврђаве, француска линија иде северно од шуме Ла Кајет, поред села Во а и источно од шуме Фимен и продужава се северно од шуме Шеноа. оаробљеници стално придолазе; пзбројано је до сада 3500 о» којих има око стотину офнцира. Заплењен је велики ратни матсријал. Францускн су губитци слабв! Азијатика. — На фронту Соме у шуми Синт Пиер Васт један францускп авијатичар пуцао је нз мнтраљеза на непријатељске розове. Наверденском фронту обореаа су три нелријатељска аероплана. З г областа Вердена један француски пвлот .тетео на висики од 100 метара да би лако запалио ј јвдан ненријатељски ангар и пуцао из миграљеза на језан аутомобил. У Лорену су два немачка зе роплана јако оштећева. У Елзасу је француски пилот

оборио не.чачки аероплан који је пао код Сернеја. Солунскн фронт. — На фронту Струме није бало важних дотађаја. 5' Области Дојранског језера јака артпл.ериска борба. На сектору код Мачукова енглеске су трупе заузеле један непријатељсЈси ров и заробвле 20 немачквх војника. На завијутку Црне Реке Немци и Бугари су вршили кове противнацадекоји су свиодбијени. Наши Савезници у своме нападу освојила су од Бугара вмше ровова у дубпна од 800 метара Румунски ксминчка Букурешт, 12. октобраСев. и сев.зап. фронт. — Код Тулгеса. Бегаза и у долиии Тротуза ситуација је непромењена, У долини Узула непријатељ је одбијен на запад. Борба се наставља снажно. Код Оитуза нападалп смо на целом фронту; заробили смо 1о офицпра и 302 војника и запленили 10 митраљеза. 5’ Врапсен омања акција, у току које смо запленили један матраљез. У долини Бузеу артил>ериска акцаја. Код Ва.ча Бозде затннце. Код Братосе и Бредедуса артиљ. дуел је сслзбио. Код Предеала непријатељ је извршио три напада. Борба се наставља на северном крају тога места. У пргделу Драгаславеле снажпп напади непрвјатељева, наше трупе држе чврсто своје положаје. У долини Олта напали смо и одбилп кепријатеља на левзј обали Олта. У долннн Јула снажни напади непрнјатељеви, којц је напредовао, Код Оршаве одбили смо јеван непријатељски напад. Јужви фронт. На Дунаву уза

јамна артаљервска акција. У Добруџп, настављени су непријатељскп напада и наше лево крило било је принуђеио, Ла се повуче на Карамурату. Непријатељ је заузео Кокстанцу. Отпор Румува Параз, 12. окт. Према последњим вестима из Букурешта, Румуни се одупиру на границама Ердељу и успезају да задрже напредовање непријател.а. Аустрб-немачки коминикеи веома су резервисашз у погледу извештаја о борбама против Руууна. (Радпо). Пад КоЕСтанцв Букурешт, 12. окт. Војни кругеви не придају велцкп аначај зузећу Кснстанце од непрнјатеља. Веза са Русијои одржаваће се н дал.е сувим и Дунавом. Руско-румунскс трупе задружале су врло утврђен терен између Дувава и Мочари, које се налазе на обалама Црнога Мсра. Бомбардовање Хиоса Атина, 12. окт. Један немачки аероплан летео је над Хиосом п бацпо три бом бе- Рањена су два лвца, убијено једно. Нов шеф румунског генералштаба Букурешт, 12. окт. Генсрал Лаудовеско напменован је за шефа румунског генералштаба и отпутовао је на фронтФранцуски успех на Соми Париз. 12. окт. Јужно од Соме Французи су заузелн шуму Етоал Напредовање на Соми Париз, 12. окт. У пред-лу Анкра и Шолна Англо-‘ћранцузи настављају напредован е. Немцп су немоћни да га спрече. Немца су претрпелп крвавс поразе у току своја три напада са свежим резсрвама на француске положаје Саји-Сајизела. Франдуска штампа закључује, н огсрченост којом пеоријатељ бран сваку стопу земљашта доказује велику важност, коју немачка команда придаје изгубље ним положајима. ИЗ ЗЕВШ, ПЛАЧД Глад у изгведу Осечка „Да Драу“ доноси у Ороју од 14. септембра ову врго

карактеристичну белешку: ‘Народни посланнк Д.р. Лорковић био је прошле недел.е неколико дана у Осеку. Како дозвајемо, он је имао задатак да за своје пос.танвчке другове набави потребну колвчину хлеба, и успео је да од друга Васе Муачеваћа купи вагон пшеинце, која ће бати самлевена у Осеку, а затим дозволом власти послана у Лафеб, где ће се разделити међу народнс посланике ■ Ова белешка говсри више и силније од свију фраза и докази вања аустро-угарских чннилаца о ст« п.у исхране у мс&архији. А кад је стање сзда овакво, може се гфедвндетн какво ће тек бити почетком идуће гокине! Нвмачке школв у Босни Зафебачке >Новости» донесе у броју од 13. сетембра, да су два чиновника Босанске Земаљске Банка, уз припомоћ владе, основалп првватну немачку гим,иазију и да власти раде свим силама да се у ову гимназију упише што више ђака. Нека их, нека, неће за дуго!

Убијство Штирково — Први резултат велике завере Цирид, 12. окт. Убвјство грвфа Штарка ива8зало јо праву панику у аустријзкој престоници. Веома аелика тзнемиреноет овлвдала је поводом тога у бечкпи владају« ћим круговима. С«рт грзФа Шгирка оаопштио је аусгријском цару принц Хоенлое. Цер је био необично по тресен тике. Властн су оставиле леш председнака влале 6 часова на месту атенгата, зате« је пренет у канцеларије председништва. Извршепа је одмг.х вутопсија. На с-аолушању атентатор Адлер изјавио је мврнс: »Акт је поодедица мога полетичког уве рења и држања према великој дриваци, коју је Аустрија учиннл« изазвавши рат. Нико ме није помогао, зато је иелишно тружити уображене еаучеснике. Уосталом, само фу пред оудијаиа дати све допунске појединоети о раглознма мога поступка. То ћу учинити, да би народ сћзнао истану и моја одбрана биве оптужба иротав владајућих кл&са ‘. Црема јоа.иом коминикеу, Ад

лер је на другом сасдушању давао апоурдне одговоре. Један угдедан социјалиста у Цириху изјавио је, да је Адлер овим актом хтео датн повод многобројним акгима те врсте, којима се једино, како је он разумео, могу централне аржаве спречити од сродужбња борбе«. Женева. 12 окт. Фриц Адлер, убипа графа Штирка родом је из Беча, и оженио се про две годипе у Швајцарској. Бао је урегнип листа, који је водио соцвјалистичку борбу. Он не показује накакво кајвњо. Аустријска вдада одржала је одмах седницу поеодом убиства свога противнака. Према једној верзији из Сеча, озај атентат је саио први резултат велике завере иротив аустрвјеке стеге. Привц Хоен.чсе гамењује привремено председнвка владе, (Рндео). Атина, 12. окт. Бечка штамиа нише, да је убиство графа Шгирка резултат велкке завере протав аусгријске владе. Ова је азвршала многобројна хашпења. Шефова пољских, ческих в хрватских стра* нака ухапшеаи су.

Тамошње сто е. •оарја* од 3. сетембра доносв: ‘Министарство земљорадње и државних добара наредвло је да се сва безвласничка стока преда војним јединицама (за исхрану) 1 сем рогате стоке која је неопхсдна за орање њива»За Бугаре је, дакле, стока наших грађана који нису хтели да им се предаду безвласничка и као такву треба да поједе бугарска војска. Све ће то на крају Бугарн скупо платвти. Бугарсги ситни новац. Како јавља „Утро“ од 5. септ. бугарска Народна Банка штампала је и «ради олакшвце цвркулацвје ситнога новца* ових дана пустала је у саобраћај нове новчанице од по два лева. Оскудица ситног новца у Буварској осећа се вз два разлога: 1), што се повлача метални новац због оскудице метала (бакра и некла), потребног за нзрзду муниције, а 2) што су велику количину металног новца сакрили становници јер немају поверења

Ф Е Љ Т О Н

Једно пророчанетво — Турцв као ‘ОСлободаошњ Пољске. —

Појава турске војске у аустриској армвји дала је повода аусгриској штампи да се сети јед«0! старог пророчанства кеког Вернигоре из Времена Јана Собјеског, да ће Пољска Јфооасти ј вал0 сс цророчанство, које ће се ■ да поново васкрснути ‘кад Турчин напоји свога коаа на Дљестру“„ Аустриски пресбиро сматрао је за потребно *а посвети овои пророчанству једно ссецијално саопштење, које су објавиле све немачке нпаине. У њему се прича како турски »ојници и офицврп разгледају по ЈГавову сиоаеиике ■ сећају се како су аихови претци ударали на пољске зеиље. О-

Позодом овога саопштен.а ау стрнског пресбароа дописник из Копенхагена „багеће 1’о1зк’с‘ иише: *Ова по азгледу нсввпа г.римедба има своју цељ: Мемца ц Аустријанци желе да увере пољски народ да се они збиља појављују као ослободкоци Пол.ске, јер се њииа придружују и Турци, која се по старом пророчанству спремају да напоје своје кон>е на Дц.естру. Али иемачка штампа сада вероватно преносити од уста ■ или није разумела пророчанство до уста, да ће други пут Турцајкао што треба ели га је хотп доћи сшурно као »ослободпоци« > мпчно погрешно протумачвла, јср и да ће Пољска поново ввскрсну-■ Ј нророчанству се вели, да ће ти *>вД се туроки коњ поновр ( властелени са астока уз прнпомоћ

писује се турска прошлост у Га цицијп и њихов силни противнак Јан Собјески и на загршетку стојп ово: »Али у пољском нароху очу-

наиије пз Днлстра". ‘Сода.се — јФранпуске а Енглеске ослсбодивелп саогшпење — како кзгледа . т« Пољску ка* Турчин прново исцуњава то старо пророчансгво.. напоја свога крња на Дњестру*. — Турци су еаз дошли аоновој Нд тај еачин пророчанство Веру Пољску,. али не као кивље ор- ј нагормно накако не предвиђа Ауде азијатске, као у стара времеја, стрнји м Неиачкој ону улогу, коЈЈ' бв оне хтеде да играју у

него као модерпи зојнвц *

овзм догађајима. Још је занимљивнје то што је објављавање овог рророчанства а саопштење рресбироа изазвдло у пољској Галвцијској штачпа веома оригиналиу полемпку. <ЈГруа КеГогша« јс поводом појаве Турака у Галицијн у вези са Бернпгоршшм пророчаиством донрси опширан чланак, у крме, по жсља Пемачкој, поздравља Турке као »ноге ослободиоце» и пртссћа на обнављање некадап 1 њсг савеза пзмеђу Турске и Пољске Други опет пољски лдсг *Куријер Плустровани« прави фину примедбу ушреносном смислу и твр*п да. је пред счима Всрнаго' ре, кад је говорио своје проро чанство, стајало *са сввм друго анти.руско сазаездије*. По пр*поветци Чајковског, Вернигора је рекао, да ће васкресење Пољ-

ске »помоћи ‘]>равцуз, а Енглез ће позлатвти" а да ће то бити онда „кац Турчап пОнова напоји свога гоња на Дњестру«. Даља полемика взмеђу ова два лпста постаје и занимљпвија и от воренија. »Нова Реформа" пише: •Политичка ситуацвја показује јасно да се пророчанство почиње испуњавати на наше очи — Турска Шаље Пољској не речн саучешћа, него оружаву силу*. На ово »Куриер 11лустрованп“ одговара: <Ма ко други, који се није толико загледао у пророчанства, у доласку Турака видео би помоћ, која журв да подржи аустријске армвје, а ‘Нова Реформа ‘ већ Обновила стари сввезса Високом Портом*. Овв је полецвка врло карактеристжчна за оцеву душевног ста*