Velika Srbija
БР. 198.
СОЛУН, УТОРАК 25. ОКТОБРА 1916.
ГОД. I.
ИРЕТДЛАТА ПЗПССИ : Масечло 3 ""омесвчнв 9 ^ралака, годпиги.о 36 фраиака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Ситвн огласи 0.20 фрап. од петитног реда, вска огласи т поггдбп. Новац со поликс држаавпм комесарпма к днплоиатс.ком ваступпиштвима. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДПЕ Пошту слагп преко Краљ. Срп. Гвнорал. КопсЈчзата Ј Солуну. РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРАТ.А.1У Стан родакције Коломбо улица бр. 33 8а1оп1г[пе Поједпнн бројеви се могу добнтс у Солуну код а!внцпје „Друштва грчке штаипеп улида Булгароктоа бр. б, блиту главае попгге.
БРОЈ 10 сант. •
аректор
А.
ЈОВДНОВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
Норвешко-пемачки сукоб —
У пооледње Ереме односн између Немачке и Норвешке внатно су охладавли. Томв је био поглавиго равлог безобзирност, с којом су немачки сумаренп торпвдовали норвешгсв тр говачке бродове. Преко 1 оО бродова норвешких торпе довано ј® од почетка рата, од којих приличан број бе8 претходног обавештења. Маоги норвешки путници, као и људство од по саде подавили су се као жртвв немачког дивљачког, сумаренског рата. Пред великим негодовањем пангермаиистичких кругова, који су кнвни због ратних нвусаеха тражили обнову безобзирнз сумаренвке акције, немачка влада донела јв одлуку да се сумаренски р&т настави, и то у маого ширим, односно нвограниченнм размер&ма. Кајзеров адмиралитет издаде налог свима комаадантима сумарена, да тор педују свз лађв, на које наиђу, бвз обзира на њихове народности. И аочеле су се ргђати жртве. У броју торпедованих бродова поред енглеских и францускчх има и амервчких, шпанских, грчких, а нарочито врло много норвешких. Н> рвешко јавно мишљен>е, још нз рааије раздражено против Нзмачке захтевало јв категорички од владе, да предузме по требне и енергичне мере 8а озигурање пловидбе иорвешких бродова. Норвешка штам >а отаочела је жвстску кпмпању у истоме смислу и огорченост протиа Немачке достигла је врхунац Протестне воте норвешке владе, упућиване нвмачкоЈ остајале су без рззултата. Бврлин очевидно нзје био расаоложен, да задовољи оправдане 8ахтеве Норвешке. Пиратери на м >ру би рали су и даље жртае и међу норвешквм лађама. Не добивши викаквв гарантије од стране Намачке, норввшка влвда је присту пила предувимању потреб них мвра. Одмах је забрањено борављења овима сумаренима у норввшким во дама, што је до крајности озлоједало каЈверову вла ду. Та м-ра била је очевидно уперена искључиво против Нвмачке- И ;товреиено, иорвешка штампа навтавила је својв жучно пи сањв против Немачке, кри-
тпкујући најоштријин изравпма злочине немачких сумарена- То јв зн&тно допринело погоршвњу односа између Немачке и Норввш ке. Ови су догпвли у ф&зу акутне затегаутооти, која постаје све већл св?.хнм даном. Од почетка рата норвегака влада држала сб лојалне и стриктне неутралности према обема зараћееим групама. До душе, симпатије највећсг дела Норвежана пркпале су одмах државама Споразума, што се има приписати поглавито плембнитом идеалу за који се ове боре и најзад срамној проаагавди, ко")у Немци беху развили и у Норвешкој, као и у другим неутралним земљама. И у колико је Немачка својим варварским иоступ цима у рату, а нарочито својим пиратским неделима изазивала гнев и презирање норв- шког народа, у толако се овај више приближивао Енгл-ској, у којој је најзад почео гледата своју природ* ну заштитницу прогив Не _ мачке. Огорчење Норвежана је аотпу но оправдано. За своју лојалну неутралносг прбма Немачкој они су награђени торп довањем преко 130 њи хових бродова. Независно од маогих швиних жрт&ва, то је и врло ввлики удар за трговину Норвешке. Немачка није чак хтела дати Норвешкој ни гаранта>е даће Шведжој за њено неутрално држање. Иј тога се јасно вид г ло Шпријатељско држање Немачке према Норвешкој и влада у Христи|анија нашла се побуђена, да сама потражи пута и начана за заштиту својих по морских ингереса. Сукоб измсђу Норвешке и Немачке налази сс на критичнеј тачки- Према последњим телеграмима из Хол&ндије, немачка влада је намерна поднети ускоро ултиматум Нсрвсшкој. Вест није још звавично потврђе на. Нг зна се, ни какву би форму имао тиј ултиматум. У сваком случају, поуздано је, да су одчоси између Норвешке и Н мачке достигјш степен највеЂе за тегнутости и да се решење ове нове политичке кризе очокује кроз неколико данаДепломатски кругови Споразума са великим интере совањ*м пратс разво) овог конфликта. Међутик, верује
се. да у пркос свгму тохме рат између Немачке и Норвешке нија неминован, и ако норвешка штампа енергично пледира за њега.
ПоЈштнчке вести Пвтроград — Председник ру ске владе г. Струмер телеграфисао је графу Бекендорфу, посланику руском у Лондону, да се потпуно придружује иајавама сер ЕдвардаГреја о настављању рата све док цил> не буде коначно постигнут. Њујорк. — ГовореКи пред мно го хиљада бирача рекао је Рузвелт: ‘Понован избор г. Вилсона био би катастрофа за цивилизацију, јср би он задао самртан ударац амерпчким традицијама и изазвао би пад Сједињених Држава на ранг мале силе, која не би могла играти никакву улогу у свету. Атина. — Грчка је влада поднела протесг берлинској владв против торпиљирања грчких лађа не спомнњући лађе: >Ангелика» и «Кики Исаие».
Грчка штампа •Патрис« је објавила следеће документе о предаји Рупела и осталих грчких утврђеља. I. „Бр. Пов. Прот. 603 (биће 663). Атина, 9. марта 1916. У допуну нашег пов. наређења бр. 194 наређујемо да се нрп упаду страних трупа (наша) гра нвчна оделеља повуку у седишта пуковска Вероватни сектори упада (биће) крај Дојран-Ђевђелвја, долина Струме пзмеђу Беласице и Чингеља, и предео Караџова. Што се тиче долине Струме, претпостављамо (да ће се сићв) до ју ..ног излаза кланца. Одељења (наша) нека се сконцентришу у Демир-Хисар и Порој. На питање како се треба др жатв ако с Бугарима не буде Немаца, одговврамо да је то немогућио. Али и ако се то деси, избегавајте сукобе, тражећи наређења. Ова се нарвдба односи на сва утврђ-ња. Али се за сад тиче само ДоваТепе, Рупела и Кр шовитика (Феа Петра). У свакоме од њих остаће по један вод гешадвје, као и неколико артиљераца и пионира ради опржања грчко г суверенства, (и то) под кочандом бар два официра који знају фран цуски или немачки. Неки од војни-.а треба да знају бугарски. Ова ће оделења општити са својим дввизијама помоћу рапо" ра^а. Нотребно је учинити све
да не би на њих пала сумња да врше шпијунажу. Жандармернја ^вакуисанпх крајева остајаће па својим местима, повлачећи се, по потреби, ка утврђењима. Мора се разумети да ма како (све) ово било непријатно, сви се морају покорити вољи државној ради спасења највиших пародних интереса. Ј анакицас министар војни I! Бр. пов. прот. 1228. Не важи ни наредба бр. 194, ни бр. 663. Остаје у снази наређење бр. 774. Само ако Немци или Бугари наваљују, рада одбране, да уђу на наше земљиште, допустите. Понашајте се према Бугарима пријатељски да би се избегли сукоби. Клонпте се изазивања. Ако би се случајно десио сукоб, наређује се командама да не предузимају оаштије мере, него да траже наређења. ЗЧврђења, сем Дова-Тепе, треба да се сплом успротиве сваком покушају страиаца да их заузму. ЈаНакицас.
III Пов. Бр. 1484 Шестој дивизији ■ Серез У вези са вашим извештајем 1451 (о појави Бугара пред Рупелом) и извегатаја трећег војног корпуса бр. 3403, примените моје наређеае бр. 663 а обуставите извршење бр. 1228 (о употреби снле). Предајте само енергичан протест страним трупама. Јаваквцас IV Атина, 27. маја Бр. Пов. Прот. 1531. Изјавите Германо Бугарииа да станица демир-хнсарска нвје обухваћена утврђеним споразумом између Немачке и Бугарске. Морају чекати док се не утврди нов споразум о овим њиховнм новим захтевима. Иначс ће навући тешку одговорност. Оставите само мало оделеве на станици јер ће однах почети борба између Гериано-Бугара и Савезника. У случају сукоба задржите и ово оделење. Дожите чврсто Демвр Хисар. Објаските потребу ових мсра да бисте сачували морал трупаЈанакииас. Комеитаре грчке штампе донећено сутра. Пол-Луј
Ђ Лазарввић СА СРПОКОГ ФРСНТА — Из мојах бележака —
Совкчка Коса Враћам се понова на положаје Совича. На располОжењу имам читав дап, да разгледам положај. То и није положај. — То је формално утврђење. Највиши врх д 1.300 на коме је гранична линија спушта се стрмо, са источне стране ка селу Попадији — р. Броду. Одатле почиљу каменити окомци Старковот гроба. Од д 1.300 совички положаја, пружа се читав ланац утврђених положаја, који се спуштају, испресецани дубодолинама и јаругама у долине Флорине. На коти 1.300 и 1.200 израђени су два реда ровова са приближницама. Ровови су израђени већим делом у камену. Дубока су 1'30 до 1'50 метра, а широки 1 мет. Ровови су окружени са 2 — 3 реда бодљикавих жица на гвозденим стубовима. Позади положаја су пасивни ровови у неколико редова за резерву. Ту су читави лаворинти, подземне нро сторије за команданте, мунпцију, арт. послугу, кујне, слагалишта и т. д. Сво је брдо изривено и избушево- На самом положају подигнути ампласмани за батерије, од којих један за «германската>. Ове положаје посео је 10. и 55. пук 8 ме тунџанске дивизије. Ево, једне наредбе бугарс-е,
која наређује распоред поседааа совичких положаја нли Рогатица, како они овај положај зову. Наредба је нађена, поред остадих хартија, код подпоручника Тодова Гајтанџијева, кога је рововац, експлозијом нзбацио из рова и тако деформисао, да је остала гомила меса, костију и крпа... Наредба гласи: „Заповест: Командиру 2|55 ИЈзужини на посматрачници Бр. 2; друж. командирвма 5, 6, 7, 8, в митраљезвма — картечнвцвма на положају. Бр. 176 6 рота 161Х 1916. у 8 сах. пре подне. Саобразно оператввној заповести Бр. 64, пук (55) ће узети, посести за упорну одбрану Рогачвце (совичкн положаји) и (С- 3.) од Рогачице (Порнн Чуке) за које. пДесни одсек: 2. батаљон, са 4 митраљеза, да поседне крила С. 3. (северо западно) од Рогачице (Парли Чуке) на следећи начин: 8 ма чета десно крило батаљона, са 2 митраљеза. 6-та чета (рота) са дза митраљеза центар. 7 ма чета — рота, — лево крило — лево од германске батерије. Лево од батаљона, посешће наш 3 т и батаљон сам врх Ро* гачице.