Velika Srbija
БР. 206.
СОЛУН, СРЕДА. 2 НОВЕМБРА 10 x 6 .
ГОД. I.
лНЖгШЖ
НРЕТП.5АТА НЗПОСП : Мвсечпо 3 ф^атп-а, —омесочно 9 уранака. годвЕп>в 36 фраиака ЦЕГТА ОГЛАСИ5ГА : Сптни огласп 0.20 фраи. од петпгног реда, већ* ог^аеи пп поггдбп. Новац св пол»же државпси комеснрима и дипломатекал, ваступништн . 1ПСТ И.ТЖАЗП СВЛКИ ДАН 110 11ПДНБ Поштг слатч прекс Кра.н. .ш. 1' > ра. Консулат* У ГГолдку. ГУКОПИСИ СК ига В1’Л'1.А.1 • Ст;ш реда^.-цнје К' .; мбо у.:нца I 33 ' ош^пв Појвдпнн брпјсвх се могу добнти у СолЈНу код агенције „Друшгва грчко штампев у. 1 аца Ву-ггароктоп 6р. 5, блнзу гливне нсште.
БРОЈ 10 сант.
н
Директор А. Ј0ВАН0ВИ К
I
БРОЈ 10 сант.
Еадара&е ка Битољу — Послкдицв великих српеких успеха Париз, 2. новембра ,,Хсвасова Агенцији “ јавља: Француски листови придају велику важност иоследњим срасним усаеспма у њиховом гоњењу Бугара и њиховом аонрету да са истока загрсзе Битољу. Париски листови држг да се Бугаро-Не.кци не могу дуго одржати на својим садагињим иоложајима.
Важност солуноког Фронта Париз, 2. новембрз. ,,ј Голоа и иише, да саеезничкв владе с нарочитом иажњом арате војне оаерације. које се одигравају на солунском фронту.
Еемачка злочжжства Одвођење белгијсксг и франц /ског стаковнипива
До с»д јг нвбројено пута висано о злочиаима и не делима, која су Намца чинили и чин9 а данвс у ааувбтзм облазтама Бег-гије и сзз. Француске Шг^мпа СаввзничкЕХ згмаља с» азјвећим гнушањем и шоеила их је првд светсКо ј&вно мишљвљв, владе Споразума подизале еу своје протесте, неутрллзв држа&е подвр гавћла су ова взрвврства најопоријој критзци- А ги, сне то нијз покагало ништа. Нежачка влада је и да л>9 спотеуатски и еадвмонском доследношћу, н.г об зирући Св ЦИНИЧКК 00 НБ претње ни на прстесте настав/ђбла саој паклеаи и кеморални поеао. Огимана су имањз новано осумњиченим грађ&ниаа. рушене су 'л паљекз велелепне гра ђевиае и изторијски спомо ници, становнишгво је ки њено на безброј развих вачина. Терор је сваким да
ном узимг.о сзз веће размсрв, п ево, гдв данаг бесаа у најширем сбзму. Ражим, који је Нвмачка увела уокупирааим покра' јинама бесприжвран је у историјз модераих ратовз. Он ее можс само упореди ти са стеагааим кедвлима, најнекултурнијих народа из; раних области од 1* прошлости, као што су Ху ни и Авари. Нигата впје озтало, ч?г& св није дотек ла кеиорвлноот и безобзпраосг вемачка: ви сигур ност мирнех грађана, ни
взвесног времсна одигравЈ. у Бглгији и сезе|1ној”*1‘раа цуекој превазмшло је сва' досааашња вемачка н«Д0-’ Л5. Огромни Губици нар&т-: ник фронтозама п псцрпе-ј еост у всјва-А ревврвамд принудили су Нсмцб, да| повуку из позгдино све љу | де, који могу понвти оруж-’ 1е- И немачкп гевералштаб ПрИСТуЕЕО јб купљвњу ЊЕхову, д«. бч их после крат ке обуке упугло п н фронтове. Највећи број овпх пак налази се кп рад г ’внмг. по ратншл фабрикама, вој апм елагалиштима, КАНцеларрј&ма и т. д. Њпма јз блло безуслозно погрвбно наћи замеау. Најиресуанглжоваае нсм&чке жеве, које су бнле вољне примити сз овдх послова. Али њихов број бво је одвећ незнатан да би се подмирала потреба. А сеи ратни фронтови к&тсгорички су захтевали појачањаТадз 1е нсмачка влада приступила мерама, скрознезаконитим к претквннм сви-| ма међунгроднзи пранципама. Онг! је доаела одлуку, да се свн мушкарци окупидо 35 годиве употребе на војне радове, и то далеко од сво јих к\ ћ?, а првенствеко у Н' мачкој. Немачке војне власта дале су се немиластаво к сурово на посао.
лична и имозеа безбедност, 1 Настдло Је купљСње, упрани породична ч»гт, нисве- зо одвођење одраслих Б лтање верв и уметности- Бел .гијанаца и Фравцсза, који гијски музеји, чузеаи си ; су силом хватавк и под зло богатих збарака уматнич- 1 сгавама а претљама уп^ћиких дела не ностоје нчшв. [вани на радове. Оеи су прбсељени у Немач- Ове мере изазвале су
ку. Глазовита катедрале, у Рвмсу уаиштена је, пошто ја досад у аишв махова издржала кемилостиво бом бардовање.
код становнЕШтвт окуппраних покрајкна огромно негодовање. У многии местијма, а нарочиго у Брислу јдошло је поводом тога до
Али оно, што се од пре 1 крвавах нереда, које су Н?м
ца угушила пролиЕшп крв мбсгех невиних Људи. жена и дбце. Многи су побегли преко гравице, в лики број је у бегству ухваћен и поубијан. Док се цео свег згрожавао овим ужасима, Нсмци су настављали својс внрварско дело. Број насилно одзедених Белгијанаца и Француза огроман је. Више хиљада је до сад отправљено у Немач К 7 - Мсђу овима има преко 20® најугледнијих Француза, који су смештени као таоци у Алимкндену, да се стансвнвштво крајева сев. Француске не би побуеичоМеђу свкма има и 55 жсна, од кс.јих је једна мати де веторо дсце, остквљених сад на милост и немилосг судбиви и случају. Угледни енглески лнст „ТзЈмс и објавио је масу појединости о овом насилноаг а незаконитом одзсђењу становништва отупираних обла сти. Он је најцрљим бојама насликао страховите патњз подјармљених Белгијанаца и Француза. Изнесека факта најјаскије оцртавају некул турност и дивљаштво немачког народа, о којима је сест ско јавно мишљење већ изрекло свој суд. Н- мачка јс озим својим кеделима на вукла на себе гнгв и пре зарање готово целог човечанства, које с пр&всм очекује нвумитву и заслужену казну за ове модернб варваре. Нека Немци имају науму, да их та казаа неће мимоаћи. Они су на своју демонску душу навалили без бро) грехава, које ће морати једног дана испбштати. Тај дан није внше тако да лгко. Он се сигурно и постепено приближује носећа са собом освету, која ће бати без малости и псштеде.
ПоЈштичкг вестз Цирих. — .Јављају из БудииПеште да ће седнице мацарског парданента отпочета првих дана месеца деце.мбра. Атина — Турски посланик на грчком двору, Галиб беј, протестовао је код грчке владе због предаје ратног матеркјала Савегницима. Беиизелистички листови са иронија коментаришу корак Галиб-беја. Страна штампа Подктика Савезиииа «Цукунфт> (Максимилпјан Харден) : ‘Четворни Споразум умео је упнсатн на своје заставе лозинку која у садашњостп подстијче несаломљиву енергију, у бујдућност најбогатије примере. Ови народн боре се за демократију, јза права да сами ссбол распо| лажу, за сматвввагбе војних тере. -та, за будућност влздавике црава и ишчезнуће рата. То су добре формуле тамо, где се могле наметнута и вадвладати апетит за завојевањем и же.љу за осветом. Може се рећи, да је орловски поглсд пратно кораке лавов ске. Ту је политичар био јачн од генералз. Само таква потчињенсст води у овом свету трај* ним победама. Шоанци е Немачкој »Дилувио«: »Немачка, која је ради трговачке оргавизације умела да милитаризује производњу оснивајућн своју индустрију на живости и брзини пласирања својих производа, била је заборавила један важан фактор, који људски ум није могао изпграти: кобну периодичност ековомских криза. Једна од ових криза довела је до ситуације, која је равна поразу у рату. Немачки иосланик г. Шен објаснио је јед-
Ф Е Љ Т О Н
Сава Дриичић
Чеганска бптка
Лагано је падало вече. Неколика низова узбуњених птица повише се у зраву, разматрајући ваљдз, где ће изабрати скровитије уточиште, с кога се неће морати убрзо селити, у овом, и за птице ужасном, вулканском вре мену. Посматрао сам их заједно са облацима десно од њих, што се лелујаху над свршетком Островског језера, готово дод фујућа планински гребен југоисточно од н>ега Поливени пламеном залазећег сунца, кретаху се и пре ливајући се у најдивнијим бојаца, које је можда икад видело
око човечиЈе! А сироте птице, сигурно се чудећи томе, шта се то сад збнва од ових планинских горостаса, који су до пре неки дан, тако дуго били неми и мирни и њима, планинским становницома тако драга и спокојна уточишта. Тужно гракћући излетаху се оне из јата у напред, разгледајући планинске венце позади језера, као да их испитиваху о томе, да се не мисле и они заразити овим чудноватиц бесом револта и овим избацивањем огња. Јер за последших неколико да на, сироте птичице. беху прину-
ђене више пута да напуштају своја станишта, а за њима као да је зашао демон и редом будио оне планинске горостасе, стезао их и давио тако љуто, да су се они тресли и тресли п дуго бљували огњем и челнком!... Наш штаб је био на најсевер нијој тачци језера. Посматрам ја те тице већ десеткну дана, како пред сваку борбу, у читавим јатима, журно се извијају, напуштајући плачине, и свле се на југ и југо исток. Тог дана су непрнјател>ске гранате иочел- падати у језеро и преко штаба, те су се кренула и последња јата, која се беху уставила на брдима више села, тужио гракћући у тихом повечерју. Извршише иззиђање, споразу медоше се и, кзо по команди, сложно размахнуше мрким кри лвма и одоше у правцу Солуна.
Седео сам на једвом камену, са кога сам увек у то доба по- ј сматрао овај ретки реви, који се 1 увек, при ведром времену иа за : ласку сунца почињао II као да ј се надметаху прекрасним бојама и облицима, приређвваху вели-. чанствене панораме, трудећи се ј да примамо бар које окО флег-: матичних Маћедонаца, чиЈа се 2 до 3 села наслањаху на језерце. — Изгледа да ће спет бити вечерас борбе — рече неко крај мсне мирним и одмереним тласом и отрже ми поглед од хорнзонта. ј — »Сигурно ће Бугари опет. напасти, јер им је то већ постао; обичај да аапад врше у вече“, — • заврши. Погледах. Крај мене је стојао поднаредник Радоје, посилни ма шег м.Цора В. Стзрп ратник, ко га је једно од последњвх зрна, из тпеће аустрнјске офанзиве, по
слало за увек у позадину. — Можда, Радоје, — одговорих му. — А из чега сн тп то закључно? — Слушај, господине, настави он јачим п поузданим гласом. Ратовао сам ја са Турцима, Арнаутима, Бугарзма, Швабама, Мађарима и Немцима. Али нико се не би е тако, као Бугарин. Не бије се он војнички и ратнпчкп, већ у мраку, годмукло и ћутом заурла п груне!. Гадан је то народ и ке треба се чудпти, што га тако мрзвмо. Незнам само ко им то увртп у главу да су Словени п д.ч су нам браћа?.. Али ја вмам пеко пепо предосећаае. чујеш ли ти овај ветар како дув ? — Чујем, па шта? — рекох просто— Е, ово је наш ветар — вастави 0н даље. — Познајем га ја добро. Дува прево у очи Буга-