Velika Srbija

С7РАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРСЛ 212

пустој вароши ввдн гомила света може човек бити сигуран, да се цродају неколико стотвна килограма шећера , кромпира или масла. Али у центру варошп није призор најстрашнији. Треба отићи у предграћа. Ту се виде масе рад ничког света, крје формално гладују и које се демонстративно окупљају, да би -фажвле хлеба. Ја сам обишао све радничке квартове и чуо сам жалбе ових несрећника, који од пре три недел.е нису могли добитн комадић меса. Ту се никад не чује говор о неким тобожшим победама и триумфима и изгаеда, да народ ваше нема иикаквог смисла ни интереса за војне операције. За нима га једна једина ствар: крај рата, који се толико жели, Али народ нема на снаге. ни воље, ни иницијативе да га намеће- с Сумбрвн л>Дојчланд« »Форверц* : »Ми препоручујемо да се „Дојчланд“и аему слич ни трговачки сумарени брзо сместе у музеје међу исторнјске ин тересантности, ако се нема на мера, да ах употребе као стару гвожђарију.* Румунска сктуацнја »Аз Ешт< : »Румунски војник навнкиут је на истрајност. Официри, којп га воде проучили су одлично пределе борбе и опасност је велика, да будемо игне нада опкољени од непрнјатеља. с „Локал Анцајгер": ,,Од сада ће Руси водити сами рат у Добруџи, док ће Румуни бранитн кланце Трансилваније. 11 Услед овога споразума, многи рускн офицари напустили су ге верни фронт, да би узели учешћа у операцијама против МакеНзена.

Грчка штампа »НеаАлнтија*. Крај го вора који је лерински начелник г. Калеврас држао на гробљу франиуских војника. „Грчка децо ! Сутра ћете бити одушевљена фаланга наших снова, пун наде легион наших вДеала. Не пропуствте да на дан када будете полазвли под заставу свежи и пуни одушевљења нс пропустите велим да дођете овде код најблпжих гробова ваше вароши, да бисте положили заклетву на војннчку част, да бисте још једном ввдели како падају херојн, како умиру

лепо, али и како живе вечито у свести целога света. А сада! Управите погледе према Атини, која бескрвна мирује, према Акропољи, која илаче од срамоте, према Партенону, који се тужи. Управитс поглед према мраморном Патријарху Григорију Петом: која можда јрш очекује новогрчки васкрс, према Колококотроиу који се нада, према Ме солонгу кога успављују његове легенде, према бесмртном споме нику Двздесет Првој, који се тамо палази. Узбуђења ваше душе нека пренесу вашу жељу нека кажу да грчка деца из Маћедоније позивају Атину, Ламију, Патру на заједничку службу, у заједничку борбу у ново нролеће

>

грчке творачке снаге. Под удаљеном грмљавином славних француских топова који своју ватру управл.ају против ваших вековнпх непрвјатеља, позивам вас да, с дубоквм узбуђен.ем ваших душа, вашим невиним сузама што заливају ове гробове, у упутимо срдачан поздраз савезничкој војсци што се бори и .да узвикнемо: Живела Француска! Јер ће из смрти ових хероја, ко је тако топле грле маћедонске ливаде, иабити бесмртни живот латинске расе. која свагда иде напред за идеју и за човечанЛво.“ — (Читаоци ће сами иогодити све разлоге које смо ималм да преведемо овај лепи говор једног окружног начелника). Пол-ЛуЈ

СА ^»ЈРОНТОВА

Фравцуски коминикб Париз, 8. новембра. Ведика врталеријск« борба се верно од Соме в на сектору Дуомона. На остадом фронту ништа се важније није дееило. Солунски фронт (за доинио) — Савегничке су труие победоносно завршиле борбу ко ја је отночела још пре десет дапа на фронту између Црне Реке и Пресианског језсра. Са везничке су труно усведе да 6 новенбра загрозе онкољ»вањем неиријатељеких трупа, које су бранвде Битољ. о нсвембра увече српске трупе кастављајући њ хову иобедоносну офанзиву заузеле су Грувиште источно од Црне Реке. Исте ноћп пало је у српске Р7ке и село Јараток. Напредујућн успешно наши савегнепи заугели су ноћу игмеђу 5 и 6. новембра коту 1378. Мнсге су рововске линије тога дапа заузете у правцу Добронира. .. . напредујући северно од Битољн заузеле су узастопце коту 821, село Верклвну в приспеле су до Карамана и Оризерн, које еу одмах напале- Гоњење се наставља. Италијзнеки коминикв Рим, 8. новембра Иа фронту Тронтина артиле ријска борба. Наша је артилерија омела рад непријатељским рааеницима. Код О-Бнта непријател, је бомбардовао наше положаје код Пал Пикола и ФрејкОпела. Наша је артилернја одговара астом ннтен-

зивношћу. На Карсу ноћу између 5 и 6 нозембра, после јаке артилеријске борбс, непријатељ је напао наше положаје иа коти 126 северно од Волковнијака. После огорчене борбе успео је да зауЗме један наш јгов, на осталом сектору био је одбвјен претрпевши огромне губитке. Имали смо заробљеника: на дру гим фроктовима рђаво је време омело операцнје. Рускк коминкке Петроград, 8. новембра На западном фронту обичцо пушкарање и акције извидпица. На кавкаско.м Цзонту није бвло значајних догађаја. У Трансилванији' у области Кимтелунга јужно од Д]гагославеле румунскн напад није успео. У области' Албечи румунске су трупе напредовале на север, заробиле 100 војника и ззпленше 2 митраљеза и један топНепријатељ напада румунске трупе у области Олте, Ојести, Сарбанеилги и Бресои, али није и.чао никаквОг успеха. У долини реке ЖијЧ румунске трупе, форсиране јаким непријатељс им снага.ма, повукле су , се ка југу. На Дунаву није било значајнијих дсгађаја. Енглески коминике Лондон, 8. нсвембра. На фронту Анкра и Соме, непријатељ је бОмбардовао Бомон Хамен и околину Годенкура. За • време последњих 24 часова заро бв:ш смо 80 нових војника.

Пронађена лађа Лондон,8 новембра Португалска лађа ,,Машисе“ која је ту скоро торпиљирана од једног немачког сумарена и за коју се веровало да је изгубљена, пронађена је Путници и посада остали су живи.

Рим, 8. цовембраПоједаначни напади којс не првјатељ врши у зоиа Горнце доказују да зч заузеће висова истсчно од в>рошв од стране нашвх трупа сметаЈТ непријатељу. Аустријске трупе покушавају учестане нападе да 'побољшају ситуапију. У последњој нашој офанзиви прввх дана месеца новембра успели смо да се осетно ориближимо висовима који домпнирају равницом око Горице и раскрсници путова који воде ка југо астоку. Непријатељ покушава да ома ловажи иаше успехе. Али се њихова вредност потврђујс фактом што непријатељ врши огорчене нападе да заузме изгубљене положаје. Сви су њихови напори остали безуспешки. Непријатељ је пре неколико дана извршио десег огорчених напада „Казе ди дуе Пики» на □адинама северо-западно од Св. Марка. Пре три дана је предузео са великом ефективом нападе против коте 102 на падинама југо-западно. Овај крвави напад није успео. П°сле једне јаке артиљеријеке борбе вз топова свију калибара, аустријска се војска бацила па јуриш да освоји коту 102. Сви су неари јатељски војници били снибдевени са ручнв.м бомбама. Овај је факт проверен од војника који су заробљени. Наредба је издата војсци да по сваку цену заузме ту коту која је јако утврђена. Али су те непријатељске тру пе покошсне нашом силном артилеријском ватром и биле са свим одбијене. Ово смо већ обја вили у нашем званпчном комуникеу. Пошто непријатељ није успео пешадијом он је бомбардовао на ше положаје са великом интензивношћу. Алв нвје ни артиле ријом ништа успео. Према томе извесно је да се ови крвави напади врше у циљу да се заузму падине Св. Марка које смо ми освојилн у току на-

Пешадиск <

Песник по души свзјој од ра не младости, одушевљени Чола ковић по сврлленој основној школи и гимназвји у Београду ступио је у војну Академију 1895. године са 29 класом Војне Академије и постао офнцир 2. авгу ста 1898. године. Певао је и као песник и као певач; око њега су се сзијали сви хорова кроз Академију и доцније по гарнизона мз. Обдарен великом инелигегшијои в морзлом био је при.мер својој околини. Својом честитошћу био је примерни васпитник вој нацима в млађпм офнцирима. Због сзоје честитостп и љубави ка исгини виао је у. своме животу

и непријатности, али је он увек био исти и неиоколебљив. Пстину је волео внше свега и ако је па тио због ње. Био је увек весео и насмејан и с песмом вршво дуж ност. Такав је био и у мвру, та кав је био у рату и у најжешћпм борбама, са осиејком иа лицу био је и рањен- Певао је и нвсао о ју наштву и о најславнијој смрги за ОтаџбинуКад је свршно вишу школу Војне АкадемиЈ‘е 1903. год., ступио је у ђенералштаб в као најбољи од својвх другова завршио припрему у ђенералштабу. Увек је претпостављао трупу и коман довање те за то и даље остао у

пешадији, жељно очекујући освету Косова. Дочекао је Турски рат и одликовао с' нарочито, учествовао је у Бугарском рату 1913 год; био употребљен га врло важним дужностима после рата у 1913 год.; где је с похва ло.ч завршио многе органпзатор ске послове у Новој Србији; од ликовао се у рату са Аустрпјанцама 191-1 год ; примио команду над пешачким пуком 1915. год. п поноско се, очекујући дан да покаже своју праву вредност. У исполинским борбама 1916. год. ка вратима наше напаћене Огацбине, био је исти и узЕишен каквог смо га од увек знали, н дао је доказа најве!)е моралне вредносги и неуморне активности. Свој пук водио је неусграшнмо у најжешће скршаје и био најболш пример свика у пуку радећи предано за Отаџбину.

Чолаковић је бпо елита од нашох виших официра и дао је најбољи подстрек свима нашнм живим херојима како се треба жртвовати за сппс своје Отаџбине. Као сјајан офицвр у мнру, истинскн и најбољп ггреставнпк свога рода оружја, Чолаковићје постао слгван у рату. То му је и била ваздашна жеља. Колико је осећај дужности код њега био развијен види се најбоље по томе, тад је први пут рањен остао је п даље у строју, кад је ран.ен други пут рањен је тешко на бојном пољу. Рањен је како то приличв јунаку — пешаку и јунаку команданту; подлеоо је ра нама, мирно заспао давша све што је имао за Отаџбвну. За свој рад, заслуге и јунаштво у ратовима Чолаковаћ је вмао

Ф Е Љ Т О Н | Војислав Чолаиова^ луковиик, командант пвшаднјског пука

ше последње офанзнве. Непријатељски напади нпсу имали никакве резултате.

П И С М 0 ГЕНЕРАЛА 1АРАЈА ВЕНИЗЕЈ10СУ По питању о стварању једне неутралне зоне генерал је Сарај упутио г. Венизелосу следеће иисмо : Генерал Сарај Врховни командант савезничке војсхе. Господину Венизелосу Шефу владе националне одбране. Част ми је известити Вас о стварању једне зоне у којој ће полиција и администрација бити осигуране од стране источне војске: Јужна граница: Грузмани, Паласофози, Мажери, Гревена, Манези, Бирнези, Стени, Србија, Влахоливадос, Кокиноплос, Лнтохорон -и Скама Литохорон. Северна граница: Армогово, Бокорина, Хонокисти, Палиокасгро, Велиста, Бакцелер, Палиш рацијаец, Фтера, ГЈетра Врунца. Уз писмо вам шиљем један калк од 1:1000.000 те области. Генерал Рок телеграфише ми поводом тога: „У тој зони не треба да постоје трупе, полицијски агенти и чиновницн Држзве који зависе од владе у Атини и у Солуну Ја сам о овим мераиа известио атинску владу која ми је обећала да њен персонал неће прекорачити јужну границу а обећао сам да и иерсонал владе у Солуну неће прекорачита северну границу. Известите о овоме г. Венизелоса.“ Да би се примениле горње мере Ја вас молим да опозовете чи новнике и трупе који зависе Од ваше владе и који би се налазили у горе помекутој зони.

Извештај кз Орбије Одбор Црвеног Крста у Крушевцу моли за извештаЈ' о следећим лицима: Милану Павловићу, предузимачу из Крагујевца, Мвхаилу Вићентијевнћу, пешад. мајору из Врање, Николи Цветковићу, редову из Крушевца, Велисаву Радојковићу из Глободера, Слободану Дратанцу из В. Дренове, Милану Спасићу из Паруновца, Јеврему Стевановићу, ар тиљ. капетану, Лазару Митићу, поручнику, Живојвну Двнићу из признање својн.ч старешина, љубав и поштовање својих друтова и вЗЈ'ника са највећпм одшковањима и ратним унаоређењима. 5 својој класи бво је најбољи пешак и свој живот дао за О таџбину исто онако славно као и остали љегови другови по свима разбојиштима које је српска војска имала на Балканском Полуострву за опстанак славу и велвчину Велике Србије. У својој кући бно је иримеран муж и родитељ. Нека се родитељи, госиођа и деца Чолаковићева утеше и нека знају, да ће име њиховог рода, тел.а бити записано златним словима у историји Велике Србије. Да ће поколења читати име ње гово у златној кн.ази, у спомен ; плочи пука и црквеног дома, да ће се на иеговом имену васпитавати како се љуби Отаџбина и