Velika Srbija

СТРАНА 2.

В ЛИКА СРБИЈА

БРСЈ 213

Грчке су новине донеле и ово саопштегБе: •Одбор маКедонских лвберала, позодом заузећа Битол,а од Савезника, иримаће у уторак у 4 часа после подне, у салону код Беле Куле, штабове савезничкнх војсака којима ће се послужпти чај На овај пријем (ресепсјон) биће позвани члансви привремене

владе, г. г. министри, више вој в е и политичке власти, председник општине с одборнвцима, бивши посланици који се овде налазе, управе овдашших еснафа и удружеаа, чланице Савеза Грчких Госпођа. Такође биће позвани и многи чланови нашег друштва ♦ (Наставиће се). Пол ЛуЈ

ек РАТКИ1Х «Ј»Т 0 К 70 ВА

Француски коминике ј

Париз, 9. новембра. 3’ областима Сајизела и Дуо мона била је јакг. артиљеријска борба. Па осталом фронта нпје бмио значајнијих догађаја. Авијатика. Ноћу између 7. и 8 новембра један француски асроплан бацио је око стотину бомби на немачке логоре иза фронта на Соми. Солукски фронт. Северпо од Бито.ља савезнпчке трупе потискују неиријатељске заштитнице које пмају јаку артиљерију. Западно су талијанске трупе одбиле један јак против напад непријатеља који је долазио из планинске областа Музе. На источној обалн Преспанског језера савезници су звузели село Крани. Енглески ком«нике Лондон, 9. ,нс вембра. Непријатељ је јако бомбардовао енглеску линију југо-западно о« Гранкура. Енглези су заробила једну немачку патролу на јввховом новом фронту. 'Енглеске су трупе вршиле среане оман.е операције протнв немачких положаја код Гоменкура, Рокленкура и Ппра Руски комкн^ке Петроград, 9. новембра На западном фронту није било значајннјих догађаја. На румунском фронту у Тран силванији у долини Олте непри јател. напада са великим снагама. Гумунске се трупе понако повлаче на југ. У полини Жија Руму ни се повлаче ка области Тилиаша. На јужном фронту ситуација непрОмешенаИтали.јански коминике Рим, 9. нов,

Непријатељ је узастопце извр шво два напада на наше положаје на коти 126 всточно од Волковнијака, који су одбијени. Солунски фронт- — У операцијама око заузећа Битоља узели јсу учеш1,а са великом ефикасношјћу, италијанска пешадија и артиљерија. Борба се је водила у зони између равиице Црне Реке и Преспанског Језера. Поред великих теренских теш коћа п огромног отпора непријатеља наше су трупе напредоиале дужином стрмих падина планине Бабе и заробиле око 200 војника Руси и Румуни Парнз, 9. нов. »Еко де Пари« предввђа неизбежно победоносно напредовање на фронту у Добруца као и у Трансилванији. Ова ће офанзива почети кроз 4 —б дана. Исти лист сазнаје да Руси нису још употребили свој напор \ на левом кралу војске тенерала јФалкенхајна. Руски контвгенти који једнако пристижу на румуп ски фронт тако су велики да ће ситуација са свим да се побољша. Хинденбург се спрема Женева, 9. нов Дописник „Морнинг Поста“ у Петрограду телеграфише да ге нерал Хиндеабург концентрише јаке снаге на источном фронту да би са успехом напао Русе кроз Румунвју. Дописник ходаје да операције неће моћи почети тако брзо услед велике хладноће која сада влада на источнОм фронту. Борбе на Соми Париз, 9. нов. Олажа се известан застој у операција на .фронту Соме услед рђавог времена.

Артиљериска борба на иззе. снамсекторима Трентинског фронта иЈулијанских Алпа. На Карсу мали пешачки сукоби. Заробљено је неколико војника.

Бугари не признају Лонвон, 9. нов. Док Немци отворено гризнају евакуацију Битоља, бугарски ко-

миникеи је поричу. Јављају, да је плен задобивен на БитољОком фроиту великп, јер је непријатељ бпо принуђен да се журно повлачи ка'Прилепу. Пад Бнтол.а — Одј&к у страној штампи. Лондон, 9. нов. •Телеграф* * пише, да су Негм цн и Бугари евакуисали Бвтољ, кад су внделп да је пут Прилепски.угрожен од Срба Евакуација је трајала неколико дана. При свем том, разне количине мун^ције и материјала остављене су. Ратни дописник »Дејли Хроникла» говорећи о заузећу Би тоља вели, да ће оно отежати много покушаје непријател.еве да смета саобраћају Савезничких трупа. Од Битоља иолазе разни путовв ка Прилипу, Лервну и Тетову. Бугари су придавали ве лику важпост Битољу као и те раторији, која лежи 20 км. на северу и која је сад озбиљно уфожена оД Савезника. <Манчестар Гвард;.јан» пише: •Корист од заузећа Битоља и околних брежуљака, што ћемо се моћи сад окренути на запад, у правцу долине Кардарсло и потиснућемо непријатеља комбанованим операцијама нашег левог крвла и центра. Овај успех је за нас од »елике војне врепности*. „Дејли Тајмс" пише, да је пад Битоља од велике стратегијске вредности. Као база за звмску борбу Битољ ће бити од велике иажности за савезничке трупе. • Тајмс» пише; «Пад Битоља сматра се као могући почетак краја немачко бугарског савеза*. »Вестминстер Газета" Евли: «Морална снага Срба постала је мо гућнија- Одушевљеље јв учинило војнике краља Петра неодољивим у љихову полету*. »Дејли Телеграф« пвше: „Бугари не дају више доказа, своје негдашгке жилавости." Париз, 9. нсв. »Тан« иредвиђа скоро заузеће Охрида и македонских језера. Битољ доминира путовама Епира, Маћедоније и Албанвје.« Амстердаа, 9. нов. Пад Битоља произвео је врло мучан утисак у Берлину и у целој Немачкој. Ванрелва вздања ластзва објавила су догађај. Рим, 9. нов. Војни кругови талијански сма трају пад Бнтоља као најважни

ји војнички подвиг на Балкану. Вест о паду Еитоља произвела је код овд. српске колоније неописзну радост.

Из шбодног Битола Иехрана ослобо1јвнег становнкштва • Из Битоља наЈ* јазл.ају, да су тамо организоване наше редовне власти одмах сутра дан по његовом заузећу. Окружни начелвик и командант места, која је тамо истовре.мено присг.ео са окупапионом труком, споразумно предузимају све мере. Свуда влада примеран ред и становништво видно манифестује своју велику радост поводом повраћене слободе и што се је дефи ннтивно ослободпло бруталних Бугара. Варош је опљачкана од бугарске војске. Многи ввђенији гра ђенији интернирани су још раније, а велики су број Бугарп сада псвели у повлачењу. Општу оскудицу у свима животним потребама истичу и страни дописници у езојим извештајвма. И цивилне и војне власти наше чвне све да се савладају тешкоће транспортовања и дасе становништву сзакодневно дотурапогребна количина хране. И по ранијим изветтајима знало се, да становништво у нашим јужним крајевима патп не само од бугарских зулума и насиља, већ и од гладн. Сад се то потпуно потврђује затеченим стањем на ослобођеној територији. Бу,гари не само да нису хтели да томе становништву омогуће набављање погребних намирница, већ су му покупили и оно што је сам имао' Отуда су сада битољски дућани празни, у кафанама и гостмо нИцама нема ни јела ни пићасве је разнето. Људске се хране и по сслима може'ретко где наћи а сточне готово мигде. Н” пр&двиђајући то влада је се постара и захваљујући предусретљивости савезника осигурала најнужније намирнице, које ће се народу одмах дотурати. Прва партија брашна и соли подељена је оскудноме и невољном сеоском становништву, које их је при.чало плачући н љубећи руке чиновницима. Соли месецима, веле, нису видели.

Ф Е Љ Т О Н

ф Мзхајло—Мика БулизибариФ, Свршени праввик резерзви ппоручвик.

Ноћ је давно пала, да својим тамним пламтом покрије коге и јаруте са којих се пушила врела; крв синова наше напаћене земље, која, ево већ пете годвне, приноси жртве на олтар слободе, а кајзерови ловци иотиснути са Тепавачкпх положаја што скупље уступилп. Победа је наша! Непрвјатељ је поново разбијен и скноаи отњишта или светих приближише се воатима домова својах да сутра победоносно уђу у кућу своју, коју не видеше годкну дака II наш Мика, после љутог окр-

15*1, плуговн вашн поломл.ени егоје, С иолбон на тјемева унучади своје! А. Шантић шаја у коме је са својим водом чуда чинио; који је песмом својих мвтраљеза ::а;авао страх Тевто нама и братубицама Бу:арима довикујући им: »Врата куће наше огворише се а сада, тешко вама нељуди за недела ваша!!« Уређи ваше свој вод за одмор. Тада, -у поноћ 61. октобра последње зрно избачено на Тепавачке Чуке нашло је нашег храброг Мвку и пробвло му племеј нито срце, које је вазда куцало за отаџбину нашу. Ужасна смрт је хтела да међу палом омладаном, двком, поносом рањене Ср-

бије буде и Мика, који јој је тако требао. Бо!ови су хтели. да Великој Србија одуз.ну најбоље синове, највредније Јтаденике, најидеалније омладннце, најплемени тије грађане. Велико је 1 робл.е Велике Ср бије! * * * Ко се не сећа идеалног и ве селог Мике Таузе? Мма ли једног, који је ма и један пут разговграо са њнм а да није био освојен њсговом интелигенцијом, племенитошћу, правичношћу? Нежан син, вољени брат, пскреии друг, убеђен у ве- ј личину своје нације. Од старнјих је био веома цењен због његове способности и тачности, од другода вољен због њетве друже« љубивости и веселости а од нас млађих поштован и сматран за пример и као омладинац земље

наше за коју се сав залагаше за коју и живот даде и као син старе и ваљане пОродице. Пун полета радосно је иапустио Скопље п са друговима придружио се ратнацима, који својом крвн оствараху наш најсвстија пдеал. Свугде, увек је био први са чврстом вером у успех! Горд што учессвује у осгвареи.у идеала о којима је са толико одушевљења сневао, корачао је на' пред поносно, одважно и смело! <А ко беху они диви Који су га напред звали, Који су га ојачали, Који су му крвла дали?> — »То бејаху идеали!« Да! Микин идеал беше: Ослобођено и УједињеноСрпство. Али, овај, не доживе *а види остварени идеал, већ паде у самом по чстку остварења. Покољења у

I ошбођеној вароши Г. Гастон Ришар, објавио је у • Опиниону“ допис из Битоља из кога доносимо следеће занимљиве пасусе ; .. »Гомнла сзета посматра. Она је видела животвње месождере, а сада види љузе. Она је свесна шта су учинили и гбог тога је узбуђена диви се и анлодира. Стидљиво, по мало и неспретно жене, девојчице, деца баца; г у цвеће на оне који пролазеЛутао са.м по- вароши где су они као господари живели готово годкну дана. Они су је опљачкали али је нису смели порушити. Они који су дошли са Рајне улепшала су варош на њихоз вар вароки начин са стубовима на којима су плака.те са писменима које означавају поједине правце. Они су умели, у свама њиховим предуаећима да- покажу аутора тивно, агресивно и несноено држање Они су све нокрали што су могли без бојазни од казне. Сироти Срби који се нису могли слободно кретати зеају врло до&ро зашга су Ови нељуди соособни- Велвки је страх ушао у ниске душ-е Бугара. Они су чу ли како у ваздуху зуји гзоздена швпка мозаичкога пророка и о чекују са ужасом страшан моме нат њихове казне, мо.менат када ће им она сломити кичму. .Срби пролазе певајући ЈедаЈ од лепих и пријатних мастичких арија где се рефлектира крут, чист и жив 1 еније н.ихове расе. Ово је вече, њихово вече, ова је варош њихова. ова је слава њихова слава. Она то знају. њихове су очи пуне радости. Ми то знамо; нама су познате њихове жртве. њихова неукротљива храброст, њихова хероична издржљивсст. Ми знамо да су оии својом помешани са нашом крв љу па и са вашом о војници Русије и Италије, о браћа Словени и Латинв!! Ми посматрамо како се усиоставља стража- Један лак српскм коњанак стражари пред једним вратима на којој је написаноИетсће Копппашћшпн'. У буду^е се сви огпаси примати у уредништву.

Великој Србији ће заплакати аред палим жртвама за ујсдињење, пред жртвама омладине, која је требала да краси Уједнњено Српство! * * * Сунце, крваво сунце помаљаше се иза високвх маћедопских пла нина и бацаше своје зраке на селанце Добровене, које вемо гледаше како се мре за отаџбину своју. Један зрачак паде на још свежу хумку у норти црквице Добровенске, на хумку под којом наш добри Мика боравс вечити санак, радостан можда што Га његова груд, груд земље за коју жввот положи крије од ужаса земаљских. Из црквице је допирао дрхтави глас седог свештеника која је славио победу савезнмчког оружја и молио се Ве ликои Богу за децу изгуб.љене