Velika Srbija

БР. 226,

ГОД. I.

СОЈГУН СРЕДА 23 НСВКМБРА 1916.

ВЕЛИКА

БРОЈ 10 сант. | Директор А. ЈОВАНОВИЋ

1ГРЕТПЛДТД 232ОСИ : Иесечно 3 фр«нх», — ошЈСвчно 9 у ралака. годжшн.в 36 фрааака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сктва огласл 0.20 фран. од потктног реда, вс).л огласа по погодбк. Новац се полажо држаешк ком■■ саркка в двплохатсккк аастЈПинштавка. ЛИСТ ПЗЛАЗИ СВАКИ_ДАћ ПС ПОДИЕ Повггу слатв преко Крал., Срп. Геперал. КовсЈлата У Со.тјНј. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Отаи редакцијо КолокСо улвца 6р. 33 8а1опЈцое Појодвни бројеви ее когу добктв ј Солуну код агсвмје „ДрЈштва грчке штаипее улица Булгароктов 6 р. 5 , бли 8 у глажне попгте.

БРОЈ 10 сант.

Нозехбарске победе

"Двадввега новсмбар!' Ово је најлвпшк и најбјајнији датум у нашој бур ној и славној црошлости. Тога дана, пре две годипе, -одпочгла је ввликв.. силаа и велзчанствена битка, нај .лезше дело и најииао8ВЕ -тнији догбђиј у ономв ве ликом, еветском рату. Тога дааа наша еалва »ојска, гриекн наоружана народ, нсаољио је евоју титанску внагу в моћ и свуколику неличину евој® ритврске цушв в гени&лност ратгичхог ума и концвпција. На Србију је нагрнула једна велика, огромва и -енажаа армија од првко двв стотине дии,аде ода-браниз н одличво оорем* љеиих војника на чвлу аризкатог и чунваог гене* рала ПоКорека. Војека сеабдвввка еа многобројним тешким и лаким ору^ем, еа многим топови.ма и митраљевима п огромном муницијом, то еу билв армије за којима еу вшли вовови какве никада до тада нија видео наш еврод и патаа земља. Сае гато је еавремеиа т#хниха етворила и двла, употрвбљено је било у борби противу малвне Србије. То еу билв легијв којв гу кренулв да згазв и прсгазе Србију, д& свиреао кавне ту немирну земљу в, цео овет }е ев зебљом очекивао велвке догађајв на Балкану- Н&ши пријатељи су стрвпили при помиелн да п« наша домовива бвти за који дан жртва тог е® чунвног ургвпа и када су многи оалакивали аудбину нашу, деси св чудо, које до данас вијв аабелажила љјдска ПЈВвснвц#! Дзадвсвтог воввмбра од почвла је једна имлозаитна, еилна и муњввита офанзи противу општег непри ј&теља. Охпочела ју Је, еа вером у Бог«, наша Мало бројна, уморна и ратовима взаурена војска, која се је ухватала у коштац еа бвснам и охолим легионима ^есарвве војеке и кад је дванојестога дана ееди краљ Петар згазио својом ногом на главу црног орла, знамвав неарвјатвљскв еилв и моћи, тада јв наша Врховна Комавда објавила оао: Неаријатељ ]е равбијен и цо ногу иотучен. Наши трофеји су арено аедесет хиљада заробљеника, ареко двеста тоаова равног калибра, отроман

број митраљеза , више'стотине кола и аутомобпла и отроман ратни ален! *После две године, тога истог исторвског дана, сти гао је са нвшег војишта овај нзвештај: После крвавих борби, кој« су беспрекидно трајале вишв дана и нсћи у аркос рђзвом времену, всликим теренским тешкоћама и очај ном непријатељском отпору, наше еу трупе, сјајним на□адом отели 20. новембра читаву серију јако утврђених бугарсках положаја св верно од Груништа и Будш-' мирца. Потучбни Бугари разбегли су се ка северу, пошто суоставили масу лешева на бојноме пољу. Наши трофеји обога дана су многобројнв, пет пољсквх топова, пет кара, више митраљеза, много муниције и другог ратног материјала, као и много заробљеника. Према овоме целокупан број топова, које је запленила српска војска, износи седамдесет девСт! Новембарје, посленашег народног искушења, понова заблистао новим сјајем, јер као год што је, пре две го* дине, српска сфанзива створила читбву епоху у ратној поввсчици, тако ће и садањи новембарски усаеси, веснипи српског ослобођења, остати као највећи успех и најлеп ше дело које је забележила ратна хроника са нашвх и савезничких фронтова. II ми поздрављајући наше витегаке борце, наше хоа брв војеике са Острва. Пк це, Кајмак чалааа, Меглена и Чуке упиремо наше по гледе Проврђењу,које је благословило нагае дело са мт литвом и вером у победу истиче и правде и надамо. се да није далгко време кала ће Груниште, Будимирце, Ветерзвк, Добро Поље и мнсга друга места сијати истом славом и сјајем као и новембарски алемовв Рајац, Крстар, Сувобор, Костац, Плоча и Космај. — Места, која ће бвти чврста и постојана подлога Уједињеној Србији и најиз разитији сведоци нзше всполинскв снаге, витештва в родољмбља.

Поштилке зести Париз. — Француски ,ће пар ламенат продужити и данас својс тајне седнице.

Министри су јуче у јутру држали седввну под председништвсм г. Поенкаре-а, на којој су већали о војној, помсрској и дипломатској ситуацвји

Грлка штакпа ,,Македонијв. ‘ Битољ је осло бођен. Ала трапхчне последице страшне варварске иајезде нису све ишчезле због самог факта ослобођеша. Страховита олуја, која је читаву годину беснела нац целом мученичком Сцбајом, оставила је неизгладиве трагове. Кра сна престоница западне Маћедо нвје, која се некада славвла са цветне образсваности и заввднсг благостаља својвх становнига Грка, потпуно је изменила свој изглед. Оно мало породица, што су тамо остале као птице које је изненадила дива олуја, страшно трпе- Бугари и Немци све су испретурали. Куће, радље, имања све је опљачкано- Авет беде и глади неумољпао лебди над иругом маћедонском престонвцсм Врло учени главнв рабин наше вароши, знајућп како ужасне траГове свога пролаза остављају потомЦи Крумовн, није се задовољво с*мо да поздрави ослобођење. Сетио се да тамошње је врејске породице трпе н стрвда ју и да им треба брза помоћ. II послао је пет хиљада драхми за њихове прве потреЗе. А;ш оД на ших нажалост не нађе се внко да се сети да у мученичкој варо ши пма и грчквх порсдаца којпма је неопхоана брза помоћ А међутим има толпко богаташа овде! Толико удружењ;-! Тојико трговаца чаје послгве благосиља иБогиљудг! Толако фил«нтропа! Упућујемо најтоплија поз?в сввма овнм нашим сакародницима, мнлионарима или не, да по могну нашој битољској браћи, који неправедно страдају. Жртве варварске најезде гладују, трпе, страдају. Њихоау помоћ налажу не само највиши нацконални разлози него и разлоза друштвеве солидарности ичовечкссти најзад. Она ће смањпти 1 шхове потребе, утешитн Јвихову несрећу, ослободвти их оскудвце, ојачати 1 К'/-хов морал, и датп храбростн, живота, снате овим мученицима за патриотску идеју. Да*ли је потребно да пешемо више да би они који рахат живе појмнлв шта пм је дужност према овкмнесрећиим нашим сународницима, који су до јуче пишта ли под г.топалом кобиог бугарског угњетача? (Број од 18. ов. мес.) Пол-ЛуЈ Р. 8 Данас јеу »Македо н и ј и« почео излазитп и ромап »Битољка«, чмјп је писац г. Димнтрије Пипа. Радња се дешава Ј902. годвие.

Писмо из Битоља — Бушрска свиреаства —

затвору, па пошто је сваки по ложво по 2500 гроша, пуштени су.

У Битољу, 17. новембра. У ранпјпм ппсмима јавио саи, како су Бугари под сво јом упра* вом кињили бугарско становни штво, уцењввалп га, вршилн от мице, интернирали, оиустошили, па и при поласку опљачкали што се још узети могло и повели масу мушког света које раниј'е нису били већ интернирали, Још је горе пролазило сеоско становништво. Од њега су реквврирали н храну и стоку н ретко је ко успео да што сакри* је. Што раније није бало покупљено урађено Ј'е сада при бугар ском повлачен.у. Потерали су собом и говеда и овце са тераоцима. Ови су се махом бегством спасли и вратили без игде ичега на своја огњишта. Узимало се бесплатно не само за потребе војске, већ су и појединци из воЈ’ске отамали в слали чак у Бугарску, одакле су од свој'их добијали вести о оскуди* ци и глади. Тако су сад села, која су нмала на хнљаде оваца остале јед ва са по којим бравом, као што је случај са селом Бродом у ср. мориховском, које је имало пре* ко 6000 оваца, а сада их има једвв триестак. Хапшеља и уцене у вези са тим била су обична ствар. У малом Броду, на прнмер, Коста Михајловић и још шесторица мештана држати су шест месеци у

Најгоре су пролазили они од мештана, који су под нашом у правом бвли општвнски часнвци. Такви су и главом плаћали, као што је случај с Петром Талевићем, н Петком Кретевићем из села Бача. Па не оамо ваше бивше општинске часпике, ввћ и ове маћедонско стааовништво бугарске су вдаети вбог његових снмнатија према Србима оматради сумњивнм. Нико се И8 куће није смео маћв ни на најближу њиву док из онштине ве добије за то насмеау доаводу, сваки дани за сваког члана породице засебно. За додволу ее плаћало три и по грошн, те ако је која кућа вмала јсдпог дана да на н>иву ради обделавања пошље десет чељади, морала је за то платити 35 гроша! Сирото наше станозништво вије патило само од бруталних Бугара, већ н од њихоеех «газ да» Немаца. Ови су, на пример, убили Стојчу Котевика — Карапаицу а* Брода, само зато, што је лозио, веде, рибу у Цр ној Реци, Нарочвто се жале на њихову насртљивост према женекињу, у чему ву били још гори и од Еугара. Са свега тога народ се у толико више радује ново »адобијеној слободн, ценећи тек сад велвку рвзлику игмеђу срцске и бугароке управе. Битољац.

Ђ Лазарввић Са српсног оронта — Нз мојих бележака —

Лешеви страшно унакажени. Вц дц се да је ту артиљераја иосе јала пакао Одваљено теме, про сут мозак, разнешеии удови и утроба, безоблвчне масе меса, костију, крвљу утоољеног одела, које су изгубиле сзаки човечвји облпк. — Све то у разнпм положајпма, Лежи ио земљи. Разрогачене, уплашене, стакласте очп, гледају вас, рекао бих, питајућп: шта то учинисте са нама? Гледам она рапава. взбраздана животним патњама, лица. Посма трам крупне жуљсвите руке, које су, т. р. јуче пустиле мотпку илн рукуницу плуга из руку. Ви дим згрчена или испружена зде паста тела, са кратким вратом, ногама и рукама — одликама сна ге и издржл.нвости. Исто тако као што жалим оне иаше жртве сахран>ене, тамо доле, менп је жао п ових који су овде, разбапани по пољу, остављени онако како су пади. 0 ст. 1 вљени као нека врста ратне изложбе за оне »ратнике«, који се »боре« пером,

кпчпцом, фотографским апаратима, фабрвковањем оружја и идеја!.... Озај ред мисли одвео би ме далеко. Томе не бн било места у овоме ратном вртлогу, која је завитлао човечанство, да ради и мислп, не онако како би хтело, но, по свлп прилиха и околностп, онако како мора .. Тим и сличнам редом мисли о бузет, ја се између лешева крећем даље, прескачући ровове. Један млад Бугаран, голобрад, танквх брчића лежи у страну. Једна мала крвава мрља на челу. Нзгледа спава. У искушељу сах да га гурнем и пробудим. Загледах га. Мрља Ј'е мала рупица од натег пушчаног метка. Иа једној рапавој каменрј низбрдици по камењу један леш сав у крви. Лице му разнегпено, без облика. Нога у бутини откннута. Ввди се рашчешљана ногавпца и парчад меса. На једној Iплочи нека снва маса прилеплена. При додпру штапОм рој мува