Velika Srbija

саи С1еапп& Ноине а ■ Б 18 «;пђиНоп АтепсаЈпе, оа нотим аадатком. Сва ова друштва чвне мисију под нааивом: МЈ8510П Кешасћ-Гоиззета&пе с!е Рапе, чија је прецставнвца и цуша госпођа Де Ренав. З г магацин који јој је општина битољскв отавила на расположење, она већ слаже разне ствари које су јој приспеле и дели битољској сиротињи Сто сакдука разних ствари, као: о дело за људе и жене, рубљв, обућа, сапун, млеко, какао, пиринач, швваће машмне, платно, игле, конци штд, обилато се де ле сиротним битољоким грађа нима. У једну скромну ообу изнад самога магапинв, саовим проста готово војнички, настанвла се ова племенита грофзца, да би могла лично пазити над овим стварима п да би се под њенвм надзором подела правзлно вршила. Сви Би п , окци, нарочито би тољска свротишз, познају већ

ДНЕВН Е

врло добро своју племениту грофицу Де Ренак. Франпуоке војне влаоти су љубазно изишде на сусрет, ставивши на расположење грофи ци Де Ренак камионе >а преноо горњих ствари од железвичке отанице до Битоља. Поред грофипе Де Ренак, Би тољ је жмао среће, да види у својој оредини и взасланика бегћјап КеНеГ Гиш1-а, г. про фесора Р. С. Бозанкета, воји је дошао у Битољ одмах сутраЈдан после ослобођеал. Г. Боаанкет се на лвцу места распитивао о првим н најхнтнијви пстребама овдашњег сирсмашног становништва, и, вратввши ое у Со лун, послао у Битољ прв? пар тију ствар« ксје је ЗегМап Ке НеГ Гипс1 ваменво бвтољској си ротвњи и свпма који су посградали у рату. Ове ствари оу смештене у магааину грофице Де Ренак под чијвм се надзором раздају такође сирогињи.

ВЕСТ И

Једна иаредба. Сви чиновници и обвезници чанов. реда, који припадају деповској команди, а који су до скора били на становању по деповима па вм је Највишим решењем одобрено да станују у • вароши Солуну, гие се саца налазе и о њима води надзор Месна Команда, — позивају се да одмах лично престану овој Команди и том приликом, сходно на ређењу Врховне Команде, даду својс адресе односеће се на улицу и број куће где станују. Ко не буде дошао узеће се на од говор. Из канцеларије Команде Ме ста за Српске Трупе у Солуну бр. 23.161 22. новембра 1916 године.

ради саопштења једне наредбе Г Мвнгстра Грађевина. Из канцеларлје Краљ. Српског Ген Консулата у Солуну 20. но вембра 1916. год Енглвски набинет. Пз Лондона јављају да је ми нистар председник, Сер Асквит изјавио у парламенту: „Краљ је на мој предлог дозволио састав новог кабинета. Мв желимо да земља и парламенат знају да, ма ( која влада била, политика која је вођена од почетка непријатељетва неће бити промењена*. Комес&р полицијв у Солуну За комесара железесчве полицвјв у Битољу у рзнгу ср. ннчелника П1. класо, постављен је г Коста Штерић, досадншњи чановник нншег консулнта у Солуну Честитамо г. Штерићу постављење.

Пиеар Мин. Унутр. Дела. Зн нисара Миеистарства Уну ! траитњих Дела постављен је г.' Стрншимир Милетић, апсолвир«- НвЗЗДОВОЉНИ П0Л>ЗЦИ. на правнвк

Чиновницима Министарства Грађевмна. Уиољагају се г. г. чиновници, Министарства Грађевина који се не налазе на раду при Дврекцији Државнах Железница Војној Пошти, да изволе предстати Гсне! ралвом Консулату Краљ. Србије

Из Женеве јављају да су шефови националне пољске партије извештени да становништво у руској Пољској вргли једну пропа глнду протвв рефутовања Пољака у немачку војску. Свештенству помажу социалисти који нзјављују да само пољски парламенат може решити формацију једне пољске војске. Многи су се су-

коби десили у Варшави између немачке полиције и социалиста којису покушавали да организују народне матинге. НарОдни Савет састаиљен од Немаца у Варшави чини све напоре да умири јавно мишљење и приволи централним силама. Немачко варварство. Из Париза јављају: Док Немци одводе Белгијанце у Немачку и срвморавају вх да раде по ра дионицама, дотле они доводе Фравдузе из заузетих територија у Белгију и приморавају их да врше војне радове. Исто као и Белгијанци, Фран’ Цузи одбијају да раде за непријатеља њихов^отацбине. На тај се начин ови излажу врло строгим казнама и ужасним злостављањима. Али Они више волу да страдају него да окрње патриотску дужност. Немци да би им се осветили за неизвршење наредбе не дају им леба Француска ће предузети кораке код Сједвњених Држава да им се побољша судбина. Бугареко дивљашгво. И по одласку из Битоља Бугари нвсу прествли искаљивати своју мржњу према његовом отановаиштву. Из својих далгко метввх топова свакодпевно туку вврош, наносећи само жртве невааом грађанству, Накјуче су ивбацили на варош 164 топовских зрвв, од којах је погинуло пет а рвњено деветоро шена и деце, а прекјуче су бапилв 87 зрна, од војих се зна дн је погинуло једно, а рањено два лица. Немачно дивљгштво Лозански часопис »Јидише Рундшау* доноси у своме 81. броју слеаеће: *Када је Немачка у месгцу августу 1914. године објавила мобилизацију, напала је гомила на јеврејске радње у циљу пљач кана. Међу осталима напапнута је радња угледног јеврејског трговцз. Голдмана, који је покушао да даје отпора и маса га је напала и изломила му ноге. Јгдан лекар дотрчао је, да укаже овоме помоћ и почео је пребацивати маси за оваква насиља Мислећи да је и он Јеврејин, руља га је напала и испребвјала на мртво име. Пре неколико дана био је претрес н суђење поводОи овога догађаја. Два напапача нису суђева, јер су војници, а остали су ссу

дпје вемилосрдно поствгнути иу питеље и крвнике драге нам о таџбине, и да ће се тога дана чути п.ихови краци ужаса из њихове сопствене крви. А златопера птица доввкује нашвм херојима код Битоља. „Ходите за мном, зодите за мном уваш у отаџбвну".

ф Раденко И. Наљеви^ Калетан. Нисам те раније познавао. По знао сам те код Совича, после гоњења непријатеља до Црне Реке. То је било једног хладног јутра, после једне непроспаване ноћи на ветру, који је лгдио срж у костииа. Прошао сам поред твоје ватре. Свратио си ме и ако се непознавасмо, на час... Као да смо се већ одавно по-

знавали — ти си ми, као старом првјатељу, отворио твоје срце. Причао си ми да си добио везе са твојима милим и драгим. Хва лио си твоје војнпке. Отворио си твоје срце предамном као да смо се познавали из детињства. А то беше први наш разговор.. Пењући се једне ноћи на мар шу, преко Старковог Гроба, на Кајмакчалан — ти си ми неко лико пута нудио да јашем твога коња Све су то одлуке добре, по штене душе и отвореног витешког карактера. Тада сам последњи пут с тобом разговарао- Јутрос те видех мртва а по подне у 4 сах. сахранисмо те. Обилазећи ровове твојих војника после ноћгшње борбе, непријатељска граната нашла те је

Са размрсканом главом видио сам те јутрос. Двапут си већ рањен у главу и ево, трећи пут свршио си животом! Нисам тражио податке о твоме ранијем жввоту. Не знам где си рођен, ни колико ти је година. Незнам шта са учио, ни какав си био у школи. Све ми то није по требно, јер не мислим да ти пишем некролог, нити сам пак при сталица оних који се држе ове латинске взреке: „о мртвима не треба ружно говорити«. И за живота и после смрти, о свакоме треба рећи истину. Непознавајући твој ранвји живот, за мене је меродавно ово: Кад је у пуку тражено, да се од најбољих и најјуначнијих, тај ним гласањем свих офицвра, взбе ре најдостојнији чија би слика красила фравцуски Пантеон —

ђени са по 25 до 50 марака казне«. Није потребно нагласити, да су нападачи били Немци.

Клемансо пише у „Ом Аншене“. Ми можеко пребацити 8а све грчком краљу Константину, само не да нас је преварио, ј?р га то раз ликује од <1»ердинанда краља Бугарске. „Тајмс“ каже: Краљ Кон; , 'стантин и аегова влада изстановништво* треба да гласи: п _ п , дали су Споразум. Ми тре«како су Бугари киљили битољ- , Ј „ ба да предузмемо брзе еввргичне мере, које ће рвспорирати ирестиж Савезника и осигурати заштиту савезничких снага на солунском

Иеправка. У јучерашњем броју „Писму из Битоља« промаква се једна штампарска .погрешка. Пасус „ка ко су Бугари квњили бугарскО^

ско становништво »

Догађаји у Грчкој Париз, 23. нов. л>Депеш де Тулуз» пише

, фронту за у буду Кности. И( сторија наших веза са краљем Константином пуна је ■ неразумљивих заблуда. Ове ‘погрешке морају орестати у , ; . • , будуће ако Савезници желе о догађаЈима у ГрчкоЈ. „ ав- : ■ ’ Ј ■ да очува у сво( ауторитет но мишљење захтева наЈ 3 . 1 ' 1 г _ д/г и утицај на исгоку. евергичниЈв мере. Миимамо 1 ‘ _ војску у Солуну. Не треба да иза ове, једна мучка из’ ПОШТА За Србију

Дари Ч. Новаковићки, Па-

даја ч-ка згодан моменатЦ да зада. зликовачки ударац.! Грчка има две владе, од којих је једна сувишна. Грчка је у потпуној анархији- Кра- Р 3 ^ 011, Са Чедом, Божом и зет љев дворац је огњиште ин .Ј; иланом за > вно сам л * ита у и г ' ФранцускоЈ. Често пише. Здрави трига . , смо. Новац у 200 круна послат »Тан« пвше: „Нема по 9.—X—1916. г. Оглас твој прошгедС ни обзира. Крв нзшвх читали. Јави детаљно о кући. војника, који су дотрчали на Чу ва Ј « а Јку- Воја Новаковић, суд. г> писар. позвв г. Всвизелоса тражи освСту. Није довољно извр- Гадосав Миленковић, подшати пресуду нзд мрачним наредник из села Планинице ср. саучеснвцама, виновници И болевачког јавља се својнм ро-

одговорни чиниоци су горе, и треба их горе и тражити. (Радио). „Пги Парпзијеалг пише Еаглеска влада у саоразу му с& савеавичким влацама изјввила је : „РлД краља Константива вгће оатати аскажњен. 3* нсиспуњењв трежеагх звхтев8,немадрЈгог нз.чиаа до предуаииања јвдне строге и брзе мерв. Францускв и италијанске труае нисутако цал< ко, ако крвљ Константкн и даље продужд да наи пркоси, он ћв св взложити сгрогој каани.

дитељима да је жив ц здрав Моли за извештај нстнм путем- Са љвме су: Петар Радојковић, Ми лош Вељковић, шурак Петар Миленковић, Милан Илић, Војислав Давидовић, ВељкоПауновић, Вељко Симоновић, Алекса Милавовић, Алекса Милошевић, Алекса Петровић, Сава Илић, Мвлак Милијић, Мплан Милутиаовић, Милојко Манојловић, Јосиф Станисављевић, Живан Васиљевић, Милош Васиљевић, Сретен Миленковић, Сава Богосављевић, Лазар Спасић. Лазар Илић и Душан Милојевић. свн из Планикице. Драгутин и Сибин Качаревићи из Рековца, срез левачки жави су.

Сјајна српска победа — Српски званичан извештај Солун, 23. новеибра. 22. новембра јака артиљеријска борба и пешадијска акцвја дуж целог фронта. Северо источно од Будииираца једнвм сјајним нападо« отеле су наше трупе веома солидно утврђене висове, коЈ'е су Бугари и Немци очајно бранили. Већи број заробљенвкз, један немачки баиач мина, преко стотину пушака и другог ратног матервјала пало ј'е у наше руке.

сви су офнцири гласали за тебе. Кад сам упитао једног војника: шта би са твојим командиром? рече ми, онаквог командира нећемо више добити... Колако је њвх, којима се, после смрти, могу да забележе у књизи живота оваквевелике речи?! Кад смо твоЈ’е тело спуштали у гроб код скочивирске ццкве, на левом крилу твоје чете отпочела је брза арт. паљба срп. батерије на непријатељске положаЈ'е. Као иа се тиме нарочито гребао да казни непријатељ за овако драгоцени губитак. Слава ти, добрш човече и врли јуначе!... 25. X1916 г. Ђ Лазаревић Саопштеља — Љубомир Крстић, аошта бр. 801, молп свакога ко би шта знао

да му јави о његовом сину регруту Радојку, који је са оста лима прелазио 'Албанију. — Милосаву М. Новаковићу, рањенику ћорНа1 N0.2 81(11 Аћ(1и1аћ — В12еНе (Тишвт) да се јаве Милета, контролор, Радосав и Милија ђак — сви Новаковићи. — Г. Свет. Бујошевића у Женеви иавештава Света Милошевић, дз му је пвшеног Љј б», арт. кап. жив и адрав. , — Секули Р. ПеровићЈ г , пошта 603, да се јавв браћа Ствван н Михош којн о у у бод нхцв. — Живота С. Стефановвћ, пошта 6СЗ, моди сваког првјатеља и поананика да га иавестк ако што зна о његовом зегу кап. Мадовану Недељковвћу.