Velika Srbija
БР. 229.
Г()Д. I
СОЛУН, СуБОТА 26. НОВЕМБРА 1916.
првтплдта ::з::оси: Мвссчзо 3 *ржлга, г"омесочно 9 -урала 11 *, годвппће 30 франак* ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сјгшв оглас а 0.20 фран. од петктног р* већ» оглв^ н по пог^дби. Повац се поллже држ.члк и комесарима и дипломат^кк* наступннттвгка. ЛИСТ ИЗЛАЗП саТГдАН Ц? П«ЈДЦЕ Пошту сллги цреко Крлл.. Сри. 1’-нср*. КонсЈлагн у Оолјвј. ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВГАЋАДУ Отав редакцнје Колом^о јлнцп бр. 33 У!*1опЦое Цојединн бројеви се могј добити / Солјнј код агеи* а^јо „Друштва грчке штавое® удвда Будгароктов бр. 5, близу гллвпе поште.
БРОЈ 10 сант.
I
Двректор А. Ј0ВАН06ИЋ
1
БРОЈ 10 сант.
МИ МОРАМО ПОБЕДИТИ
Данас, када је Нсмачка напрсгла све своје напоре исиле прсма Румунији, да бар на тој страни постигне извесне тактичке и политичке ус-пехе и када су цснтралне силс прибегле и подлим интригама да помуте савезничке односе ме*ђу нашим великим пријатељима, п|)отураЈуТ.и разно измишљотине и лажне вести о томе како ее Русија носи мишл.у и намером да закључи засебан мир, у тим тренуцима руски народ је исполио свуколику величину својевелике словснске душе, оилну и титанску снагу своју као и нопоколобл>иву одлуку да оо рат насгави до потпуно, дефинитивно побсдо над општи.м непријател>има. За времо оеоијо руско Думе устала су два министра, војни и марине, који су у имо царскс и импораторскс владе дали дво значајно изјавс, којс су чланови Думо, пј)оставници рускога народа, пропратили бурним овацијама. Овс су докларацијо истовремоно и најречитијо сведочанство поотојанства и моТи руске нацијо, која јо са воликом вером у победу правде, решона да поднесо и највоТ,о жртво у борби истино и морала над сродњевековном грубом силом оличоном у горманским завојевачима. Министар војни јо измсђу осталог казао: Као стари војник, ја сам дубоко убођен да нам сваки дан приближујо побсду. Сваки даи приближујс пораз нашем новал>алом и бозобразном нопријател>у. Која је то метармофоза која сс произвела? управо оно што су извесно личности пј)одвифало 'још у августу 1914. године, оно што сачињава акт поштења, нс само Русије, веТ, свију савезничких земаља, то јест да овај рат не води еамо војска, век у истини цела држава. Непријател, је сломљен, он се неке извуки из битке. Понављам да нас сваки дан приближује победи, а прогивника приближује поразу. Као што је изјавио председник Думе, ми торамо побвдити,
ПОШТО ПО ГО, Г1() СВЗКу цену. 'Гаква је иарсдба нашег узвишеног команданта наше храбре војске. То захтева благостање наше отаџбине, пред којом треба све да буде споредно. ХоТ.у још једаи пут да изјавим моје пуно уверење старог војника, да Т.смо но само морати победити, веТ да Томо однсти пободу ма по коју цену. Никаква сила на свету није епоеобна да победи Русију. Министар марине изјавио 1 с : Ју Ту бити кратак, поповиТу оамо да То рат биги насгављон до краја и роТи Т.у вам искроно и отворено оамо то да ми ваша. стална потпора народној одбрани дајо право да оо обратим вама, јер народна одбрана захтева хитно од вас уједињен рад. А г. Трепов, нови руеки председник министарства изјавио је : Ништа не може изменити ову одлуку, која проистиче из непоколебл>иве воље сувсрсна, који је у сагласности са идејама целога свог верног народа. Руеија неТе положити оружје до дефинитивне победе. Цео свет има да чује још једном, да на ма какве тешкоТе наишле на своме путу, Руеија, Кнглеека и сви њини Савезници мобилисаТе ради савла ђивања ових еве своје људе и сву своју имаовину. Рат Те ее наетавити све док се не постигне коначна одлука. Снага нспријател,ева је поколебана и чае када Те Немачка полагати рачуна приближује ее еве брже.» Русија је казала своју реч. Она Те је и испунити. А ми, које је судбина бацила у тешка иеториска иекушења, треба еа стоичком мирноТом и всром у победу правде да очекујемо тај знаменити дан, када Те и руски колос испољити свуколику своју џиновску силу и ј моТ то Те бити треј нутак који Те обележити I погпун слом немачког миЈлитаризма и’дан којим Те 'отпочети'|у* евету нова
епоха олагодетног мира, среће и благостања. Гртка штампа
„Мвквдонија*: Париски »Тан“ очевгдно греши кед с.дговорност за последае јсзовате агкнс.че до гађаје припссује кемачквм агентвма у Грчкој и савезу резервиста. Одговоран за сву ову крваву всторију једино и искључибо је краљ Константнн н нико друга. Да је крзљ Константин бко на васина свгга положаја п да је мислио као прави Грк, кнти би вемачка пропатакдт могла делати у Грчкој нвти би едбори резерзиста вршвли терор. Према томс само он је глазни творац свију атентата прОтив Споразума н он је једино шеф овог крстатког похода невзл.алих елсмената против народног покрета. Мора неко битп потпуно слеп елп глуп па да не види и да не разуме ову велику истину (Врло добро! Алв ако је слеп и глуп сгсакац који то не видн и не разуме, ја шта ли су онл Грца који то исто чине? Не спсмшве ли се у свима солунсгпм црквдма име тога истог краљв? II није ли сама »Македонвја« писала неки дан да је Роберт Чечвл взјавио у енглес ком парламенту да г. Венизелос управља . . . у име краља Кон
стантина.
Прев.).
»Неа Алитија.« Атински догађаја изненадише колико грчко јавно мишљење толико и савезнвчко. Прсдседник призремене владе, тумачећи верно сссћгња здравог грчког народа, похша да израза савезничккм владама своје најдубље жаљеље, а у исто доба да сслободн своке одговорности грчки нароц којп је постао жртва терористичке политике коју је тако марл.вво водила атвн ска влада- Париска <Тан» коментаришући ове догађзје, такође кх приоисује втади Ламбросовој и органвма немачке пропаганде, не баца дакле одгсворност за њпх на сам грчкв народ. Све је ово добро разумело антанск 0 јавно мишл>ење, које о правдано узбуђено заповедначки тражи да се прекине сваки додир с они.ма' у Атгни и да се вдзда г. Венвзелоса првзна као једина трчка влвда. Споразумае владе не могу више с ддагаги коначно решење овога питања. Они у Ативи нису само отворено га зили задате речи, већ су ц на највгинијк начин азразнли непријатељска расположења премаСпоразуму. И да није било равијих догађаја, довољан би био да узе ри Савезнике о осећањима која владају у Атини сам напад на од реде који су по вишој наредби нмали да узму рагни матсрзјал што је био намењен да се упо-
треби против ззједничког непрвјатеља који скрнави грчко у.аћедонско земљиште. „Едас.“ Покривамо лице о\ срамоте због злочинстава која су извршена под плавим агичким небом, и то противу браће чија је једина кривица ш о су своју отаџбину хтели да виде вћлику, снажну и независну. Осуђујемо с одвратношћу чудовишта у људском облику, која су на најгну снији начин злостављали праву децу срамно издате отзџбане. Осећамо бескрајну жалост због Овех неввних жртава помалгљеног апсолутизма- Али не очајавамо. Врела крв херојских мученика за народну идеју неће остати не освећена. Могла су битн укинута сва божанства Старе Грчке, али богиња Немезис (богиња освете) није никада насуштала славае развалане свете Акропопоље^ А казна ће битп страшна, прнмерна. Ако је краљ хтео у овој пралици да одигра улогу крвавога Крума, црави пото.мдв Бугароубијца поновиће нзвесно на ње.чу и његовам помамљеним присталицама трагичну ксторају његову (Крумову). Пол Луј
Иво Ћкпико 7 БЖТ0Љ7 Првн утнсак (Свршетак) ...Освит новсмбарскога дана, мутан, кпшљив. У главној улици ноВатваране радње Тешке спуп,тене гвоздене ролетне иза себе мало што крију. Те радње Бугари повлачећи се опљачкаше. Ту, у том опљачканоме крају пред вгражом, одређеном за двор, стражара наш гардијски војнвк У чаршпји ситан пазар жажицз, свећица и крвжена дувана. Стадох пред пр.љавом, мрачном млекаџиницом да се залијем ча шом топла млека. Човек што ме служи вели, да је Србпп .. Чврсто је опасан црвенвм пгироким појасом, времешан, густих испрскрштаних обр ва, кад говорп очи му замичу у страну. Прпма сваку пару, али му јс милије сребро од харгвје .. Креће главом : — Нема млека госпОдине! — Па с чим се хранате? — Ка си га зна? — Јаси праввм хлеб од зоби... Знаш оно што коњи јаду... Овдека сега ништа неиа! З мсша се у говор неки човек с високом глубаром на главп, млешчућа у устима нешто. — Сале.г, сален! — ваче нека Арнаут, кратких ногу, у кеце.љи. — Одакле се? Из Србије... Призрен... 1 — Србин?
Арваут скупившн тешке уснице, уозбиљи се, и взжно заману главом. - Неиа работе господине!...! А кад нема работе, нема пара.... срчући салеп, ослова ме човуљак, крмељивнх очију. — Што работаш? Што хоћсш гослодине. .. само да добвјем пара, парг! Ја сам Србиа Израил .. — А с чим се ти храниш. С травчнце, семенчпце ... господрне, и отворивши ттаку показа ми неколико зрпа семена. — Бпће работе! — казах да нешто рекнемОко мене почеше се скуољати чаршијски људа, стегкути, озебли, изгладнели, упалих бокова, избуљенахочвју, одтвениу радиолика влрошка, војничка и сеоскг одела. Помислим : узелв су ме за предузимача! Пзвучем се и изгубим у сокашгмву којим сретам попајвпше Арнауте и Турке. Вуку се ивчцом у лице и гледају у земљу. Сви ма изгледају, мрки, забранута, огуглзло. .. Пред општпном гомила света. II ту понајвише Турака и Арнаута. Неки траже хлеба, неки раборе, неки се уписују у каше жавдаре. Драгор весело жубори .. — н ју. черања два турска матсшана прилазе к мени, и безазлено, љупко осмејкују се. Устима ништа не траже, али оча јасно говоре... С друге стране Драгора, цоне се рушевнне погорела конака. Гу до тих рушевина, пала је јуче нод ноћ граната. На сред пута зјапи руочага. Пролазнвци нскоса погледају у њу. Одједном из далека чу се пуцањ првога јутзрњега топа: за њим се огласз други, трећк... Неколико деце водећи се за руку погледаше у вискну и весело потрчаше... Ала где се крије отмензји, б>огатпјн свег!?. Свугде по вароши сретам саму свротињу, чинв ма се гладна тражи оброк, а не бран за прилепљене по зидовима наредбе Окружнога начелника, у којпма се са стране француских војних втаста, преги стрељањем свпма бугарским всјницима, који се по варсшима крају ако се ве првј -ве до 12 сати .. Те су иаредбе написане лепим, праввлним рукописом, као што се укази пишу... На турскоме гробљу, по којем се пењем сила свежи хумки, али живе душе нигде! Пода мном лежи већи део Битоља: шаролнка смеса чаршијскога. источкога и западнога укуса. Разгледам од пре позната ми места Очи ма се заустави.ше и одморише на белим витким мвнаретима што из.