Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 267,

се од смеја. Кад је Ванко обешен, Бојаџијев Јерекао његовој жени* »Ако за један сат не однесеш леш твоје свиње, мужа, наредетћу да га баце псима«. По сахрани забрањено је његовој жени да иде на његов гроб и да упали' свећу. »Лепа« је та бу-ј гарсконемачка »култура« ! и неутрални, којима 1а припадам, уместо да интервенишу у користмира, учинили би много бољеј да протествују против ње. Р. А. Рајс КАНЦЕЛАР 0 МИРУ — Јвдно писмо Бетмана Холвега Лондон, 4. децембра. У јодном отворенои писму канцелар изјааљује да Савеаница неиају човека од куражи којв бж предложво нвр. Требало 6и, вели канцелар, наћи човека који би имао савести и којв би био од* говоран пред Богом, човека који жоли свој народ и непријатељске народе, човека најзад који би остао индифврентан пред неодобравањен. Он наставља: Ја вмам ту храброст и покушаћу да учини тај корак. Једна нота мора се саставити у том снислу.« Ово пвсмо открвва да су војне и политнчке неначке власти осећале јаку потребу аа мнр, на шест недеља пре него што су објављени први предлози. Немачке власти употребљавају сза срества да би збацили са себе одговорност за рат. Према томе, судећи по једном телеграиу из Амстердама решено је да, приликом свечаности 58 годишњвце кајзера Виљема која ће бити 27. јануара по новом, дођу представници централних сила и да на тој свечаности баце један манифест културном свету у коме ће изнети да одговорност за продужење рата прнпада Споразуму. Поводом одговорности за рат, скорашња измена нота показала је °но шта мисле неутралди по томе питању. Никакав манифест не би могао утицати на убеђење основано на фактвма. НикО, па и поданици централних сила, не може веровати да' Немачка није хтела рат.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Са солунског оронта — француски коминике Солун, 4. јануара. Јуче је непршјатељвка артиљерија озбиљно бомбардоаала седа на десној обали Вардирв. На српском фронту сукоб патрола. На фронту код Битоља ништа нарочито. У Керасжванси и Мајадагу убијеве су неке жене од непрвјатељских граната. Француски коминикв Париз, 4. јануара После бомбардовања са аагушљивим гранатама Немци су поку ■ шали једав препад у области Соме али су били врло лако од* бијепи. Француска је артиљерија жвво бомбардовала. Сукоби патрола и обична ка* нонада на осталом фронту. в' \ "г 'л ,*го.’ м Италијански коминикв Рим, 4 јануара На падини јужно од брди Ри коло Сагазон, после операције са минама, непријатељ је проуз роковао експлозвју једне велике мине испод нашег положаја на Ченгвји Мартинн. Активно и успешно припремање рада на против мини учинило је да је експлозија била без н каквих резултатв. Нж протви галерија коју је непрвјатељ вско пао срушила се и причинила ње говам трупама осетне губитке. Јуче је цео дан падао снег у планинским'пре*елима, у равници киша је успорила дејство артв љерије. Румунски коминике Јаш, 4. јавуара На сектору између долине реке Касине и Сушице наше су трупе напале на непрнјатеља и заузеле више положаја. Борба се наставља. Северно и северо-западно од Фоскани наша је артиљерија успешно бомбардовала положаје и батерије и спречала један не пријатељскв напад који је имао као објектив други Фоскани Чин слеа. Непријатељ поново бомбардовао Галац. Јаш, 4. јануара (доцније) У току јучерашњег дана на сектору између реке Касине и

ожржавжју и утврђују ново вауаете положаје ■ поред непржјатељсках напада. Нашж је офанзива успела у обдасти Мајканестж. Северно од Бравле она је наа шла на јаку ватру и непријатељске оротав нападе која су одбијенж са велвким губитцима по непрвјатељима. Наше трупе држе саоје положаје на Дунаву. Руски коминике Петроград, 4. јануара Румунски фронт. — У области југо западно од Прелее борбе се настављају. Наше и румунске трупе које су напале непријатеља ва 7 врста јужно од Прелее напредовале су две врсте- Одбијена су два непријатељска вапада јужно од Рекоса. У области Вадеви води се борба. Наш је сумарен потопио у блвзинв Босфора две непријатељске лађе. Енглески коминике Лондон, 4. јан Непријатељ је изаршио препад на наше лвније северо-источно од Геденбура алв је био одбијен пре него што се прнближио *о наших ровова. Непријатељ је претрпео велике губитке. Јака аргиљеријска борба у области Бомон-Хамел и Араса. Наше рововске хаубице тукле су непријатељске линије северно од Моншн-а. Наша је артиљерија тукла непријатељске положаје код Ипра — Комина. Учињена је велика штета. Париз, 4. јан. (доцније) Јака артиљеријска борба у области Соме, североисточно од Вердена и у Лорену. Французи су извршили један препад на немачке ровове нсточно од Вика на Есну који је сасвим успео. ОФанзива код Риге Петрсград, 4. јан. Испитујући снажне акције, које се развијају од неколико дана на обалама залива Риге, војни критичари руски приписују им нарочиту важност. Последњи напади омогућили су Русима да изведу доста осетно напредовање на јако утврћеном фронту. Заз^зеће

Сушице сукоби патрола и пеша- места Келмзена на крајчко пушкарање. Наше се трупе њем северозападу језера

Тирола сматра се важним, јер то место лежи на жељ. прузи Риге. Овај успех угрожава Митаву и цео суседан крај. До сада, сви напори Немаца да обновљсним противнападима зауставе напредовањс руских трупа остали су безуспешни. Руска офанзива узима постепено сгварно развиће. ОФанзива у изгледу Париа, 4. јануар Дописник ,Тана“ телеграфмше да Турци спремају акцију од великог замашаја на Кжвкаау. ГБвхови су планови за сада нбпознати. Али Немци који су јвке контвгенте изузели са Јермевског фронта, шаљу садж аеома многобројна појачања Изет пжши која је августа 1916. годане ра сполагао са 8 потпунвх и добро снабдевенвх у муницији ■ теж ничким средствама двввавја. Пројектовава офанзвва наје етпочелавбог рђавог времена које стално траје на том фронту. Операције ће се предузети одмах чим наставу лепи дави.

БИЈ1С0Н И МИР Намере председника Сједињених Држава Берн, 4. јануар Према телеграмима из Вашинг тона председник Сједињевих Др жава још није одредио своје будуће држање, али се већ измирио са вдејом о продужењу непријатељства. Разлози овог новог мишљења г. Вилсона следећи су: јасан одговор Савеаника Не мачкој, негатввав одгсвор Спора зума Вилсону и ратоборав тон депеша из Берлина. Напротив, дописник > РБујорк Тајмса« тврди, ако се може веровати околини г. Вилсона, овај постојаво мисли о миру. Његови садашњи напори доказују, да је ов решен да обнови предлоге о миру у згодном тренутку. Амерички германсфили и немачки агенти настављају своју тактику лажи и претњи. Они об јављују телеграме из Берлина о »баснословним« припремама Крупове фабрике, које ће скршити скору Савезничку офанзиву. Г. Бернсдорф тврдв, да је најбоље средство избећи нове забуне у Сједишеним Државама, да се обнове предлози мвра Силама Споразума

РУМУНСКА КАМПАЊА Изгледи ружунсках операднја. Париа, 4. јануар« Војнв крвтичар «Журиал к Деби« пише о операцијама: <Војска од 30 немачквх диввзија у потребљена је од пре три месеца у иојним операцијама другогв реда, које су услед неагода временских, огорчености бораба, дуживе маршева стади врдо много људи. Велики коицентрвчан нарш који је донео зжузеће Букурешта бнда је врло скупа операцаја. Једва војска ве може прећа 300 км., а да добар део ефектива не остаав на путу. Чак од пада Букурешта оаа иста војска нвје вреетајапа да се бора ■ да марвира ■ после месеца взвуравања доведене су армвер гжрде на одбравбену ланију Серета. Ако се помасли да је ова првродна лж ваја удвојена на 100 км. уназад ливијом Прута, за твм јев јичом ливијом Дњестра, и да се тек ва лвније Дњестра могу предвиђаги одличне операцвје, изгледа очевидно, да је немогуће решење румунске кампање«.

КНЕЗ ГАЛИЦИН — Изјаве невог лредседникз руске владе Париз, 4. јан. Ноаа иредседнвв руске вдаце ицев Галицан упутжо је следећа тедеграм г. Бријану; > Подват на положај председника зладе, желим да уверим Вашу Енселенцвју, да м^же рачунатш на моју верну еарадњу, да учвиамо још внтимнијвм јединство обе пријатељеке ■ оавезне звмље заједначким делањем, оотваре&ем велвког аадатва часта ■ нрава, за чжја триунф ое боре војнвцш репубавке ■ царок® ариије оа полетом а ■отрајнс-шћу доотојнам дввљења“. Петроград, 4. јан. Интервјунсан од предотавнака „Новоје Времја« внез Галв цан је рекао: »Пријатељсаа са< радња између владе и васовсдавиех уотанова изгледа ми неопходна. То неће ићи без ивак ве сметњ«. Али, ја верујем да ће се тешкоће отклонштн добром узајамном вољон. Понављам, да I ]о основна гевнза иога кабвнета: сзе за рат«.

Тако ноћас тамо у нашој Ср-. бији, тако у Југославији — у; нашој будућој Велвкој Србији.! Овде у граду Војводе Дојчина у храму Светитеља СрпскОга који ! јв некад из града овога, готово са овог места истога, спремао \ цркви српској слободу и круну I краљевску брату Стефану, пришли с.мо пред олтар делиоца пра ва и правде, да у смерној молит ва положимо пред Престо његов на земљв наде наше на дане сретнијг који доћи имају, да и споведзмо веру нашу у дане по беде и славе који доћи морају намученом роду нашему. »Да! Ако је веровати правди божјој на небу — грех је смртни у п,у сумњаги нови дани што нам долазе непрајатељима нашим мораће за њихова недела страховиту казну донети; ако је веровати да посгоји право нација на земљи — а да оно постоји доказ је што су у одбрану његову ми лиони честитих људи устали право на живот слоаодан целог нашег народа нако нам ввше не-

ће, нико не може спорити. То нам право припада по једнодушној вољи народа који живи у поробљеним српским земљама, то смо право платилл рекама крви срп ских синова, рекама крви што се пролила не за лашавање туђе слободе, не за присвајање туђе својине већ просто за добијање онога што је наше било од вај када, што је и до данас по крви и срцу наше осталоКад је на 2 —3 године после рата француско немачког Хенрик Трајчке, најачи можда историк непријатеља нашег најачег, са катедре на Универзитету Берлинском бранио на часу Политике анексију Алзас Лорена. иста као је политичку формулу: дасе у великим полвтичким патањииа не сме глас жввих само спушаги, већ да се и глас мртвих мора тражити, да се и о гласу прош лости мора рачуна водвтв! Нека је в тако — премда тако није! Нека се саплеменицв ње гови обрате гласу прошлосгв! Нека питају: ко су били, када су

живели, противу кога војне во дили Бан Кулин, Котромановић и Краљ Трако у Босни? Нека се савезници саплеменика њихових обрате сени Франкопана и Нико ле Зришског* па нек питају: какве су природе биле у Хрват ској завере због којих су пале главе њихове? Нека их нека питају! Глас прошлости, глас мргвах даће им тражени одговор Глас прошло сти ће им казати да су прохујжли векови а ни у колико нису успели, крај све преоије, крај свег терора државног, да взмене језик ни нарави, ни предања ни ж*ље народа који је живео и живи у тим нашим зецљама. Глас мртвнх, ех. он сс већ чуо кроз жива уста потомака њихових! «Ми Хрвати, Срби и Словенв, гласи резолуцвја великог југословенског конгреса одржаног у Клевеланду сеатембра прошле го дине, један смо народ по крвв, језику и асаирацијама. По срцу и дужи осећамо се сједињени са народом, војском и владом наше

браће у Србији.. Њахова ствар и наша је ствар те смо готови борати се га слободу и уједињење свах Југословена у једну ве лаку народну државу. Надаио се да ниједна фракцзји нашег наро да, ниједна стопа наше вемље, било на западу или астоку, на северу нлв југу, неће подпаста под јарам туђански * Ето, такав је глас мртвих који се чуо и чутн има у Далмацаји, Хрватској Хердег Босни, Славонији, Срему и Банату! Са вером у велвку сестру на шу Русију, заштатницу од ста рина нашег племена, која је и овог пута у нашу обрану прва свој мач потргла; Са вером у реч задату Брнта није Велике, која кроз дугу исторвју своје дуге прошчости напу стила ннје никада, чак на у часу по њу најтежем, савезннка кога својега; Са вером у старо пријатељсгво Француске, поборнице в чувара начела слободе и једнакости, која је у дане наше невоље прва нам

у помоћ пригекла; Са вером дубоком у надмоћност Савезника наших великих, које је рат овај затекао неспремне — због чега су у главвоме в биле све досадање недаће — ала који су после силног двогодишњег труда успел* да ненрвјатеља у техничкој опреми неоспор но сустигну, да га у бројној снази ратника недостижно прсгек ну. И док је данас непрајатељ нриморан, у оскужици већих ре| зерви, да на бојно поље вз таммница изводи робијаше обичне, дотле преко Ла-Манша даљу но( ћу у Француску пристижу новв легиони Ачбиона Поносног. Прсвага у корист нашу биће јоШ већа после два три месеца. Дотле ће за бој бвти готове силне војске Цара Белога, које ће се ка« пролеће настане као огромне снежне лаване, које брана нв какза зауставит не може, сру* чвти виз Карпатске планвне. Са пуном вером у вође нашег народа, које су кроз страшна оркан што се већ од две ■ м