Velika Srbija
СТРАНА 2.
ВЕЛИКА СРБИЈА
БРОЈ 277.
прогласн разбојником и као так вог «законским" путсм уклови с овога света, а његово имаае «конфискује“. Ко је тај веко, могао би нам најбоље казати Деда Радославсв. * Сппсак жртава бугарсквх зве рова новећао се са још једном жртвом. Савремени Хуни поносе се својим страховатим делом в износе га пред свет као пример «законитости и реда!» А заборављају, да се свако недело скупо плаћа и свети, и да Бог не плаћа сваке суботе. Платиће им веко све одједвом!
же представитн нред светом апсолутно један фронт>. Говорећи о проблсмвма поеле рата г. Лојд Џорџ је изјавио да ствари не могу остати после ра' та, као што су пре биле *Пет демократвја, све део једне исге државе не могу г.ролвти своју ј
, су се и у потпуној слози са Сај везницима устали су протев на јбруталнаје и најнечовечније ма шине зв уништење човечанских слобода. Чвнећи то, они су накли нову везу једанствз, нову основу пријатељства « „Мн смо на прагу највећег
патрола проувроковааа јо еуко бе у околин« Скатолара и северно од Педескалз. У долвн* ТраВВЊОДО И у 80 ПЛ иоточно ол Горипе доота јагд аргидеријска бсрба.
Важност предстојеће конФеренције у Лондону
крв, ни дзти своЈе злато са ју | осзобођеља народа, које смо винаштвом достојнкм сваке хваде, јделч од фравцуеке револуцаје. а да не оставе успомене незабо ј и сви нироди усталн оу да ое равима другарства и оданости.! боре иротнв свсга, што може Народа Царевине нашли су у ; слоката ослобођење народа. Они рату јгдинство, које никад нису ј су со уаружзаи да би ову сло ималв". ■
Закључујући, рсчао јс г. Лојд Џорџ: »Народа царевине дигли . . г &Жјга№авиимивиГ';:
боду штатадн својам јединетвом У '.гоме ја гаа оггуран«,
СА РАТНИХ ФРОНТОВА
Румунски КОМИН 1 ГК 0 Јаш, 14. Ј'анузра На грапици западно од Молдавије до долиие реке Ојгуге искључвво пешачке патролске операцпје- У долизн ргке Касине наше су трупе наиале нспријатеља и соред великог снега и јаке зиме и усиелс су после борбе од једног сата да га потасну сд прилике Ј - едан и по кпломејтар нз југо запг.д. На фронту из-
Ловдон, 14. Ј - ануара У једном внтсрвјуу датои представнику „аустралаЈСквх каблова“ г, Лој'д Џорџ је изложио циљ предстоЈећег парског ратког са вета. Првв енглески министар рекао је: >Ми сс боримо сви заједно у рату, ми ћемо остати сви заједно за време мирг. Овај савет обележава нову епоху у и сторвји царевине. Он ће претресати сва општа питаља односно рата. Први мингстри колопкја или њихови представници бвће члакови ратног кабинета. Намер ни смо, да у серији нарочатих скупова уредимо сва важна питања. Све што се тиче колонија, вођења рата и огпитих питања мира претресаће се.« Упитан, да ла ће се даскутовати о судбини немачких кодонпЈ'а г. Лојд Џорџ је одговорио »Сви тешкв проблеми, кОј'и могу бити у вези са мирои претрешће се на овам скупозима. Ратна по литека државе одредиће се јасно. И од велике је важноста оно што могу назвати ирипремгма за мвр. Претресаће се исто тако питаља демобилизацаје и као и друга иитаља за после рата: прс мештање нашег становништва с Ј'едног дела државе у други, по> вратак војаика на копно, тргови на и индустрија после ратз. >КонферевциЈ - а ће се сасгати што је могуће скориЈе. «Ми морамо, пошто рат није добавен, сконцентрисати све наше напоре тако, да можемо у критвчном моменту искориститв максимум наше сваге. Ми желимо, да у току последае и најважније фазе рата, британска држава мо-
Француеки комннана Париз, 14. јаиуара После јаког бомбардовања, на левој обали Мезе, Немцн су напали Ј'уче на четири тачке француског фронта од шуме Овокура до есточно од Морт Ома али су га француске трупе- потисле ка његсвим првобитнвм рововама. Само неколико делова усаели су да продру на сектору коте 304. Немци су, у току ове борбе, пре трпели врло ветике губитке оставивши многобројне лешеве на бојном пољу... Немци су такође покушали препаде на француске предсграже алв су сва ти покушаЈ'в остали безуспешна АвиЈ'атика. — Гинсмер је оборио свој 28, немачки аероплан који је пао у француске лпније коо Љињ-Фрссо. Потврђује се да је Поручник Ерто у току 11. јануара оборио два немачка аеропдана. Ерт" је оборио тако1)е један немачки аиарат 12, јануара. Он је дакле оборио 19 немачких аероплана. Француски су авијатича ри оборили још два немачка апа рата. Један је пао у француске ровове северзо од Алткирха а други јужно од Сечт ЕгиЈ‘ема. Потврђује се такође да је не мачки аероплан митрглиран од једног француског пилота оборен северно од Краоне. У току 11. и ноћу између 12. и 13 јануара француске су еска дрите бациле 210 кгр. проЈектила на станицу Бриел где је проуз рокован велики пожар. Станице ! на сатуацвја. Сент Кентен, Воајен, Тержазе и вОЈ - ке зграде јужно од Шона.
39ЛН на лепој обали МезО’ бао јв врло Ј'ак. Учаатвовали су мно гобројни немачки нукозп а-бор | ба се меотиинце зодида ца бајоцет. Фрзнцузи оу и!врш»ла јак протав нааад н уекеив о у да поново заузму већи Д9о ро вовз, који су Њмца освојвли у области котв 304. У облаети Бе*онво—Лувемон н у Вевру и на сектору иоточно од Ланевила доета јака жрталеријока бор б*. Обореа је једнн неиачка ае роалаа занадно од Барде а Руеки
је ночела П. јанувра. Федерац. иа влада објавипа следећи коианике: »Последње године сколности су допустиле да се смапл контингенти трупа на граници, Ове године Фсдерални еавет сматрао је за потребно да предузме шире мере предострожаоств „ зато оп прекјуче врши мобализације друге дивизије и још не. обучених елемената 4 и о. Дв . вазије» Коминике изражава зј гим веру Фсцералног савета, дј ће зараћсне страае респектовате неутралиос.т ШвајцзрСке. Мобилизација 2, 4, 5 и неких делова 6- диваавје »знеће око 7Ј до 80.000 људ*. Од три мобвли-
међу Касике и Сушнпе на Пут јсане дивизије аве су конценгри-
КОМИНИКб Петроград, 14. јануара Западни фрокт,- На фронгу ашеђу баруштиаа Тарудч и ре ке Аа (зацадно од Раге) наше: еу трупе преду*еде офанИиву,; нотасле ненрнјатеља в заробиле); војнаке н даа пнтраљеза, вди
ни и Серету патролске акцаје и интензивна артиљеријска борба у области Гзлиени на коту Лушеи Махалеа. Руски су одреди прешва на десну обалу Серета. Енглески хоминике Лондон, 14. јан Нас е су трупе извршвле срећан нрепад ка ненријатељске по ложаје источно од Лоса. НеприЈ'атељ је претрпео велике губитке и извесан број његових заклона бомбама је разрушен. Наше 5 су трупе такође нродрле у не1 пријатељскг ровове северо источ|но од ВернаЈ'а и заробале су “ нове војнике. Бпле су мнотоброј ;'не вазтушне борбе у тоху којих
јсу три кемачка апарата унвштена а три друга приморана да се спусте на земл>у. Један нам апа 1 рат фали. Једна се немачка лађа ирибли-
• ' ” {жнла у току ноћи обалама код под прмтаеком Не«ца> повукле Сифолка и взбацвла је неколико ее на атаре положаје. На моточ * * ‘ граната од којвх су само неко лико пале на земљу. НвЈ‘е било жртава. Штете су незнатне.
ном одоеку наше трупе борећа се огорчвно, напредовалз су је данаеог а по врота ка оелу Каенчем али јакд против напади немачки приморадн су их да се вратв на отаре положаје Гено
Руека офанзива Параз, 14. Ј’ан. Руока сфан*ива
. Т проу*рокује рал Вашгервић који је управ- јврдо аохзалне коментаре. Лиотољао борбом, рањен. али је остао • вн оматрају задобввене ре:ул и далз да комаедује. У обдаотн|тате као врдо задовољаз
аЈуће.
1 '* “ЈЈ „Ехо де Пари« констатуЈ’е да изваднпце у операцајама *аро јБугнри нпоу могдв онстати иа бало 32 Немца на отанаци Рзд-јДвзвој обалх Дунава и ако су
зовилов, Румунок* фронт: Нашга &на чајнлје Кавкаоки фронт: Непромење |
Паркз, 14. јан. (доцпф) Према новам иззештајнма напат којн су Немда јуче преду
се д/го ириир&мал.ч и ввоу у отању да иокушају озбиљан на пад против Бесарабнј'е.
т
сане на немачкој, траћа на фр«Н' цуској граници. Коментаришући кОмннине ф*. дералног савета ‘Ноје Цирих Цајтунг» вели, да је делимична мобилизација самомера предострожноста. Са одговором Сазезнака на ноту Вилсонову ситуација је измењена и бојати се да пој притвском штампе немачка влада не донесе непријатне одлукс„Бундестаг* вели, да иостоје увереаа од заиадног и северног суседа а да неутралнсст није угрожена. Швајцарска је нак № това да увек брани неутралноп до краја.
— Одлуке за сарадњу у Средоземном Мору. —
Италијански коминикв
јУзроци швајцарске мобилизације Рим, 14 јнну&ра ј Јуче је релативно дан прошао ; Берн, 14. јануара. на мвру на целом фронту. У до- ј Швајцарска деламична моби дини Аогико актмвноот наш*х лизација иззоди се нормално. Она
Лондон, 14 јануара Енглески адмиралитет Ј’авл>а: Последњих дана држана је поморска врло важна ксЕференција у енглеском адмиралитету између британског, француског и италвјанског адмиралитета на хојој су већали о поморскоЈ' акцијв савезничких флота у Средозем ном Мору. Конференцвји су присуствовали: Сер Карсон, први лорд акмиралитета, адмирал Џелико, првв лорд маргне и други; Адмираг Лаказ, француска минвстар мз рине вице адмирал Ле Бон, ше( штаба и др., вице адмирал Корси, јвталијакски маннстар мзрине, «Д' мирал Мдрцоле помоћник начед ника штаба и другс. Присуствовала су такође ве ћању, генерал Салорио, италв ј'ански министар мунпције и Жоли, директор француске марине, КонференцаЈу је отворио прм енглески министар Лој'д Џорџ>
Ф Е Љ Т О Н
РАТ И КМЖЕ8Н0СТ. — Српска књига последњих година. — 5,
Рад на науцв, као што се и морало очекивати, готово је сасвим престао. Наши научни радници пе само што су поремеће ни у својии мирним студијама, већ су великим делом првмили на себе улогу обавештавања туђике о нама, нашим правииа и претензиЈ'ама илв се латили са сввм друкчијвх послова. Што је било штампаних књига ове врсте у 1915. години до напуштања Ср бвје, готово су све биле полн
A. Угарском; Ва1сапгси8-а Србија и Бугарска (преведена доцније и на француски); нгз књига обавештаЈ’но-научне садржине о српским аемљама, који је нздаван у Нишу пред евакуацију; B. Ј. Рајића превод с руског Оцоизорзцие 1апс1еш о Ви1дапа? (взишло у септембру 1915. год.); књижицу Р. Граховца Нестор Жучни и др. Било је, средином 1915. года не, и подоста издааа географских
тичке вли полемичке садржине. карата свих европскихбојвшта, од Нарочито треба истаћи књигу а- географског рада у 1916. год. не кадемика Г. Гершвћа Царински треба да остану незапажени савези (објављену у августу 1915 СГ ру ЧН а чланци Б. Милојеввћа године), у којој се додврује пи у »С. Новинама*. таае и о нашем конфликту са Од књвжица часто практичне
садржине треба поменути уџбе-; нике туђих језика, штампане по разним местима. НаЈ'више вх је за франпуски језик: Пјер Нвкса и А. Ујевића (Париз), Офора и Чајкановића (Извор из (Јјран цуске граматикс Бвзерт), Ж. Томвћа ,(Први корак ка фран цуском језику, Солун), II Пе тровића, прештампавање Стево вићевих речника, рђзво прештампавање некритсчких в ветачнвх српско-француских разговора и т. д.; за италијански: Д Ј. Дерока (Најпотребнији разго вори); за грчхи и енглески: рђави анонимни Разговори и др. Од календара треба истаћв Циревину, (1916 ) коју су у Њу ! јорку уредили Ник. Велимвроввћ, | Милан Марјановић и Милан Јевтић, и Сриску Зору, спремљену у Крфу за 1917. год. са краћим нрилозима, новим или нрештам-
паним, нг.сгих познатиЈ'их пв саца. VI. Од када постоји Србвја, за њу никзда код туђвнаца, и пријатеља и кепрвјатеља, ниЈ - е било јаче интересовање као последњих го дина Од уласка у рат о њој је јна страни толико говорено и толико пнсано, колико, можда, није за све време њена самостална живота. По Ј'едној белешци у <Срп. Новинама*, о Србији и јужном Словенству у последње доба наштампано је само књига пунахиљада, не рачунајућв чланке по јавности целога света Својом недаћом прескупо смо пла тили то познанство («свој‘у свиралу*, какоби рекао Франклин), али — у сваком злу има и добра. У пријатељским земљама пвсци □рвога реда потрудили су се да
| свбј народ упознају са оним са везнвком, ком је ратоваве поста ло редовно занимаље. Из велико: броја таквих публикациЈ'а поие нућу само оне, о којима је биМ нешто више речи и у нашој шгзх пи, уверен да наши људи в Ј страни неће пропустити да спре* ( потпуну библиографију тих Р ! дова. Стари француски романар Пјер Лотв, који је имао прилике Ј 1 наш народ види ближе још време првог рата сБугарима(188п| у Црној Горв), својом каиго* „Побеснела хијена* (предмет ) ( наша недаћа) поиравио Ј’е грешку> коју је учинио према нама & време савезничког рата 1912. гс дине. Наше повлачеае, кој« С У многи изближе ввдели; дало ј ( предмета за многе књиге на стр 1 ’ нв. Сем поЈ’единачних члзва^'