Velika Srbija

БР. 283.

ГОД. II.

ПРЕТПЛАТА ПЗГГ9СИ : Месечно 8 фр«нк», ГЈомесечно 9 уркаане, годмпш.в Ж франаке ДПНА ОГЛАСИМА : ОнТн| егдаск 0.20 фран. од адтнгног реда, аеКк сгнаоа по погодбн. Новац се подажо држаоа н жом«варнна н джплоаатокнн еастуииишгаииа. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО 1[ОДН& Иоагту саатн прнко Кра*. Срп. Генораа. Консухаее У Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЗ ВРАЋАЈУ Стан рвдахцаје Коломбо улкца бр. 33 8*1оп!да« Поједнн* бројевн ое могу добнти у Содуну нод агек цхје „Друвтва грчне штажп.ч удици Будтароиток бр. 6, бдвау гдвене поште.

БРОЈ 10 сант.

АУСТРИЈСКА ТИРАНИЈА Крик једног потиштеног народа

»Боже мили, на свему ти ј вати неке да буду ма 1)ар-

ГТолитика Аустро-Угар1ске вокена је кроз векове са најнеморалнијим сред-

Имамо пред собом један број загребачког »Обзора« са извештајем о

ствима, а циљјо! Је увек току Једне саоорске сед

био у уништењу разних малих народа. Она је во•ђена у интересу династије, као што је и сама ■држава постојала због диВнастије. И по'пореклу и |по осећајима немачка, ди■ настија је своје интересе ■ иденгификовала с немач|ким и наметала их разI ним народима као државI не. Зато су сви народи I монархије, а највише СлоI вени, били на удару по■ литикесвирепих Хабзбур1говаца. Држећи се начела: по|дели, па владај, Аустрија 1је вешто убацивала семе ■раздора мефу мале слоИвенске народе, или међу

разна племена Једног на-

Врода, да би лакше извела ■ свој циљ германизирања 1целе државе. Тако је ра■дила и са југословенским Вплеменима: Словенцима, ВСрбима и Хрватима. Јед|не је изручила Немцима, а друге Мафарима. Ови ’ последњи су били добри сарадници у спровођењу рнемачке идеје. Ова политика аустријI ска спровођена је интен‘ зивно и до крајњих кон■ секвенција, а примењива Дсе чак и сада, кад се мог■ло претпоставити. да ке из разлога потребе јединства државе узети привидно правичнији пут. Шта више, ова политика постала је у току овога рата још неправичнија и свирепија.

нице. Извештај је, истина, ишарала цензура, али се и из онога што је оставила врло лепо може видети, какво је данас стање у Хрватској и шта све наша тамошња браТа подносе. У седници сабора говорило се о ступању на престо новог владаоца Аустро-Ј^гарске. Седница је била бурна и уједно је давала израза протеста једног поробљеног народа противу на*сиља озго и ужасног експлоатисања. Да би и наши читаоци ма и приближно могли оценити тамошње стање духова и положај у тој нашој брат % ској земљи, доносимо овде по један извод из неколико говора народних посланика и пуштамо их без икаква коментара. »Народ данас гладује рекао је посланик Вучети"к — и стење под притиском Мафара.... Сав рад Мађара иде за тим, да се Хрватска после рата још више пороби...« Говореки о томе, како нови аустро-угарски владалац није засебним рескриптом известио и хрватски сабор о свом ступању на престо, рекао је посланик Радик: »Зар проливена хрватска крв није заслужила ни комадик хартије ? Ко овако саветује новога краља, тај га води у Дебрецин«. На то је Вилдер добацио:

хвала, што је било више да не буде!« Посланик Хрвој дао је том приликом и једну језовиту слику. Он је изме■ђу осталог рекао: »Страшно је кад се помисли, да

ски робови; не дају да их раскомадај}% нити да их заступају људи који има1 - у везане руке, него хо-ке уједињену Хрватску и хоке да се приближе циљевима, који -ке их довести

„Лондон Веклу* да ће инпцијатввом шведске владе све неутралне вемл.е држати јсдну ковференцају, вероватно у Христијанији. Разни предлоза мира биће предиет дискуспје. Конференцијн ће бвти главни циљ споразум између неутралних

ј е овај народ толико жр-јУ °нај положај, у којем држава у еконоискии

тава принео, а у захвалу' с У били године, кад он се понижава. Стотине С У бирали свога краља«. хиљада људи је погину-

ло; од самог загребачког 25. домобранског пука пало је 70.000 људи, и зато

Из ових изјава јасно се разабире стање у Хрватјској и огорчење народ

патањима. Другии речнма ова ће конференцаја наставити рад прве конференције између Сканданавских држава. Лондон. — Извршна енгле-

је у овом часу ова повре-ј них духова. Жалити је ска ком^сија за набавку угља да неморадни цинизам. |што су многи, свакојако '' Је ли то плата и захвал-јјачи пасуси конфискованост? Хрватима се спре-.ни. Али се и из овога дочава свака могукност да|ста може да прочита. И бране своја права. Није-јзато би сувишно било ма дан Хрват не сме уино-јшта додати. странство, да каже исти-!-—— ^Перш^квуоД.Да-! ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ нас су Хрвати рашире-ј Хаг . _ холандски

; Француској и Италијн држала је подужу конфереацију овде. ГТредст.чвннци свију енглесках пристаништа учествовали су на конференцијн. Већање је било тајно. Цирих. — На једној конференцаји Цемерман и Чернин решило су, да се прокламује Лвт-

VI. Груниште. Пред вече, по мраку, ми се

НИХ руку примљени И V спољпих послова пуоликуЈе у Паризу иу Лондону!“ Критикујуки страховито поступање с Хрватима ] и с Хрватском, посланик Дошен је казао: »Хрватима се на бојном пољу .1 виче: »Напред дечки!«, а иза фронта потискујуихј натраг«. А Стјепан Радик ■ је истакао и ову мисао: »Ма-ђари морају увидети,! 1 I јј ј . прсселасмо аубље уз поток. Дода они не могу подЈар-- л МИТИ Словене И да они Р ° Си0 У чвнили ' јер ма наш пи спадају у сверу словенске: сар Пван, који је оегао код културе. Многи 0Д ших !пртљага ’ да причува док се вра виде ТО веГ данас, па за-! тв мазге, рече: »Баш кад сте вв ТО У Будимпешти СВИ уче отишлв, једна граната паде на руски Ма-ђари су ув])- месту где је био ваш шатор < тели У главу, да ке угу- Недеља је 20. нов Ноћас КИ ШИТИ Хрвате И преко ЊИХ Шица ороарскава ва махове. Кап постати господари Бал- љице ударају у мој шатор. Мени кана, али ИМ ову идеју се чвни да јенегде, далеко, брза треба избити ИЗ главе«. пушчака гатра. Ја бих то могао

минисгар,ванска краљевина у фебруара.

Лазаревкћ Са српског Фрокта — Иа мојих бележака —«■— Са нарочитим огорчењем говорио )'е и по други пут посланик Вучетшк. Он је дао ову изјаву: »Хр-

сравнити и са пуцкарењем коки*

нодобског жавота. И јутрос је прскала квшипа све до 9 сах. Затим се разведрило у неколико- Кроз облаке је на махове просијавало сунце. Поједива положаји, обасјани светлошћу сувца, видели су се лепо. Осмотрио сам сваки метак наш и непријатељски. Чудио сам се: како се толики новац — свака граната кошта 50, 70, 100 дин. расипа и растура без циља Тамо где метци падају, не виднм ни живе душе — не ввдим често ни ровове. Наравно, то ја тако кажем.

ца у решету. Али то не би било Међутим, то се Језиком артиљератнички. Дугим ратовањем, ми раца каже: утврђввање елеменасмо изгубили сваки смисао кир- та — реперисање терена. Они

Ф Е Љ Т О Н Овчепољски СРПСКА ГОЛГОТА

Идем Венизелосовом улицом Пред радњом Орозди Бака стоји група људи разних народности: Срби, Французи, Енглези, Грци и други, који радознало посматраху неки оредмет. Приблпжим се и ја. У излогу је намештена једна повећа фотографска слика, која је уоквирена сатним елек трачнвм сијалицама, франпуском тробојком и црним вело«. На дну слнке, десно, стоји крупан натпис: Наши у Србији, а лево, на француском: Аустриска управа у Србији. Исаод овога ислисаво је на сба језака: Ве шање у Крушевцу. Слика нађена 20. новембра код једнога убије-

ног немачког официра на битољском фронту. Гледам слику, посматрам и публвку. Фотографија представља једну дирљиву и ужасву сцену, која на гледаоца оставља силан упе чатак, која на мах успорава крво ток, утисак, који после неколнко тревутака порађа силом гњев. Човску се кожа најежи, уздрхта и сав успламти гњевом безобзир не освете према онима, који проузроковаше нашу државну и народну несрећу! .. Шест вешала подигвута , а јевној лецинг, која је обрасла крупном травом. То су шест великих дрвених

крстова, у свему' сли*аи ономе, на којем Ј - е развпет највећи светски учитељ братства, слоге и љубави. Ови су побвјени у једнОм ре ду, од прилике на растсЈ - ању од два метра. Иза њах Ј - е взше дрвета, по Свој' прклици каки ваћњак или шумарак, а мало у страну ввди се једнв обична дугачка згрвда која подсећа на станичне магацине. На крацнма ових крстова висе пет незнаних јунака везаних ру ку и ногу. Сви су млади, средовечни људи, хранвтељи поро дице. Они су гологлави, а иначе на себи имају народно, шумади* ско одело Четворица су издахнули. Пе ти Ј - е ј'ош жив, зато се је попео на неко узвишење један снажан М-ђар и притеже конопац око врата!..

Припрема се и шеста жртва, за коју Ј'е одређено место нзме ј ђу четвртог и петог крста. Један непријатељски војнвк попео се на летву, која попречно везује сва вешала, и стоја сареман да на датп мвг натакне замку новом мученику. Погледи свиј’у присут них окренути су на ту страну, а њих је повише. То су аустриски и мађарски вој'ници поа ратном спремом, офвцири и војни чиновници, а мало у страну види се и један офвцир на белом коњу, који је кренуо векуда, ваљда да оцнесе вест своме старешина, како је Србија умирена! И сви они посматрају оваЈ' грозан призор са неким особитим задовољством и уживањем, јер је и сама прошлост њихове државе оличење најгнуснијих злочина и због тога су можда те пој’аве тако обичне

код наших угњетача, јер је то саставни и нераздвоЈНв део г њиховог народног бића. — Каква ли Ј*е кривица ових Срба, упита ј'едан Француз свога друга. — Сигурно су се бунили противу твранског васиља Можда су се одметнули у гору да бране част своје земље и да тамо чекаЈ'у војску свога краља, па су ухваћени и осуђени на смрт, ко зна!... — А шта су крива наша деца, умеша се један од присутних Срба, кој'и Ј'е говорио француски, шта су крвве наше жене, кћери и синови, наше матере и очеви, па чак и они старци који су ј'ед* ном ногом већ у гробу — онм који су без икаквих разлога... но ви ме разумете... Они су билн мирни грађани, али су ипак ин-