Velika Srbija
БРОЈ 340.
СОЛУН, СУБОТА 18. МАРТА 1917. ГОД.
ГОД. 1Г.
Г Ц || | ■ - * ■} ■ I ш.. ЗЈг шшт 1 & 11 *■,•■ №■ •■јвжш« жпетммивв аттшташвтавт ■. адешшвдавпманшш мвншт№шаа|
Ш 6КШБЕ 8ЕКБ1Е
ЛИСТ ИЗЈ1АЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ
ПРЕТЛЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, троиесечно 9 франака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ГСГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.
БРОЈ 10 саит.
Уређује О Д Б О Р
БРОЈ 10 сант.
ДОГАЂА ЈИУ РУСИЈИ Петрогред, 18. марта Руска Провизорна Влада морала је положити заклетву јуче пред Сенатом. Петрогрзд, 18. марта Генерал Алексијев употребљава све своје напоре да појача и усаврши руске армије да би осујетио немачке планове. Петроград, 18. марта. Руски листови детаљно коментаришу писмо великог кнеза Николе Николајевића упућено цару пре реполуције »Новоје Времја« пише: »Несумњиво је да је револуција. пр‘шремљена одавно. Она је морала избити услед злоупотреба које су владају&н кругови чинили према народу и војсци. Велики кнез Никола човек необачно бистар и разборит, предвидео је оно што ће се догодити. Абдицирају^и, цар је избегао атентат који су дуго година припремала реакцион.ри.« Солун, 18. марта Руски је покрет примљен са одушевљењем ке само у Русији него и код свију руских колонкја на страни. Руске војне власти вароша Солуна примиле су нову формулу о полагању заклетве на верност Провизгрној Влади коју 4;е руске трупе на разним бојним пољима извршити. Овг 'ће се церемонија извршити вероватно данас на руским фронтовима у Маћедонији и у Француској. Петроград, 18. марта. Руски гекералштаб предузео је све мере, да парира офгнзнвне планове вепријатељеве. Ргзвој догађаја очекује се са пуним спокојством. Женева, 18. марта Јављају кз Берлина: Нови руски министар војни изјавио је, да је он фанаткчан англофил. Петрсгрзд, 18. марта Саает' комитета радиика у војсци упутио је апел свима народима светз, у коме из;ављује да ће бранити слсбоду против сваке спзљне и унутрашње реакцпје. У апелу се додаје: .Руска револуција неће узмзћи пред бајонетима и не!:е допустити да она буде осујећена спољном војнкчксм силом". Председник коматета изјавио је у току дебата: „М /1 се окрећемо Немцима са п шкама у руцв. Пре преговора о миру, мн предлажемо Немцима, да збаце Вилема. Ако одбаце каш апел, борићемо се до последњ*- капи крви.« Петроград, 18. марта. Шефови војне мисије Савезника иризнају напорв руских генерала учињене до сада, који су постигли величанствене резултате у припремана за предстојећу битку.
Србија под Бугарском
Бугарска, руководеКи се империјалистичком г.олитиком н>еног народа, др жавних управљача и вла Дара, пришла је на страну °них држава које су иза звале овај светски рат у ц и^У покорсња и подјармслсбоднтх народа и лржава. И према томе природно је штосмо прин Уђени да нелрестано и стално слушамо о тмранСком и беспркмерно суроВ|јМ и безочном рсхсиму коме су подаргнуте сло°°Дне територије покореИе Србије. Бугарска војКа која је са масом чинов-
ништвз преплавила наше источне и јужне покрајине тражила је да се за учињене поре и жртве богат ' ди и онда није чудо 1 ■ •"•,) '> настала једна беспр: : ■ анархија коју су наро-Ј ј нодстрекавали и подржавали разни бандити и раније четничке оргаиизације, јер су само под таквил\ погодбама ллогли да дођу добогатог плека. А да би се таква злочинства могла прикрити сд странаца, припадгли оии ма којој групинарода, Бугари ' су чак имисијама Црвеног Крста неутрзлких држава
забранпли свако кретање по освојеним крајевима. Истовремеко ]е строго забрањена и сзака приватна препмска чак и са поданмцима њенкх савезникаи пријатеља, а дз не гс-воримо што је наш карод у ропству осуђен на једну беспримерну злочикачку казну кад му је забрањено ксреспонг.ирање са његовим милим и драгим. Али и поред свих предузетих мера од страке војних и цивилних власти ми смо иг.ак дсбијали тачннх и поузданих извештаја пз свих нзших округа под бугарском управом, о чему смо често гоаорили у нашем листу. Бугари су, по својој омиљеној тактици, оповр гавали та наша документсзана извешћа и то чиме мислите — са изнуђеним депешама и петицијама од поробљенсг народа, који ]е морао да изјављује бугарском краљу сзоју захвалност на ослобођењу и уједињењу! Али истина се ни]е могла сакрити. Силне пљачке, паљевине, убиства и свако]аке злоупотребе и безакоња ко;а се чињаху под заштитом бугарских власти, побудише револт чак и код оних, којн згхтеваху потпуно економско упропашћење грпскога народа. У софи]ском Собрању чуше се протести па чак и иретње, ако се буду у државној служби и дал>е држали прсфесионални робијаши и коцкари; деда Радославоз је сле-гао ралленима и признао у парламенту да стање у новим кра]евима није онако, како би требало да буде, али је обећао да ће се побринути да извиди до кога је кривица. После неког времека бугарски листови «Нпродна Права“ и «Мир“ донели су белешке да су окружни начелници из Призрема, Пирота и Приштине ухапшени због раз них злоупотреба, ала не прође много, па су пуштени у слободу као неви ни, јер сч се пред судг.м 1 „потпуно" справдали! О воме не треба комектара. Да споменемо још нека |документа. Према писању ! „Зар]е м отпуштени су, у интересу службе, трочлане | комисије или општински оабори у В?лесу, Струзи, Кавадару, Призргну, Рес-
ну и још неким местимп и замењени су са лицима по-
ва руска влад -1 водкће рат још енергнчннЈе, него што /е то било
узданијим! Бугарски ЛИС- . раннје. На ссновама принципа Т 03 И Зарја, Кал^бана И Дру- ! да револуција кзбиЈа кад се ' ги недавно су нападали | власт прсшлссти не може слореквизииионе КОМИСИјС' К - жити са схватањима свдашњс! ]е V НОВИМ кра]евима Ч,:-| стн, руска ревслуциЈа моралаје ; Ие НСЧ\ вене злоуиотребе ; узети снажан сблик. Пруска репљачкајући народ, а ОСО"! волуција извршиће се без шума биТО сеЈБачКИ свет, бе-з \\- Јвр говор канцеларов наговеш јкаквих обзира И скрупула . \тава зору демскратске немачке ; Имали сл\о прилике да саз- ! будућности. * ! нгмо и 33 садржику извес- 1 »Келнкше Цајтунг«: «3а нас них поверљивих аката по-| /р взжно да ли ће пет , :]единих дивизијара, тко-, р0 а Ја и јих се види да Јеусвииа; крај крвавсг рвта _ Ако крзјевима подјарллл.ене С.р-' ,. . ; Ј ■ ни ксмитст остане на власти и бије завладало Једнотаквсп „ 1 - I вко /е С 1 ствел.сн из одлучнеобезакоње, какво се тшжо позиције, псзнате под именом да зал\ислити и претпсстакадета, тада мсрамо очекивати вити« Ово ће потврдити и н г настављање рата.«■
'оваЈ допис, који Је, као што ће се видети, писан са пуно обзира, а публи|кован је у листу Народна Права, у броју од 23 ]ануара ове гсдине. ....„Саветујег/:: у многим маћедснским окрузил\а осећа се потреба за чврстол!
»Келнише Фслксцајтунг»: »Не заборсвнмо, да револуци сни елсменти, пропокедају краЈ њи рг.т против свега, што уе немачко. Они нас не мрзе мање ксго влада, коју су оборили. Они сматраЈу централне држа ве као заштитнпце реакциЈе, дон
руком како према извесним ! /е Енглеска за њих земља слоелементима, ко1е ]е ство-ј бо ^ е - 0ви елшентк, докопаврило досадашње бесгфав-: ш,/ се сада. властн, учиниће све но стање У земљи, тако И ј 33 настављање народнсг рата према државним службе-! 77 ^ 77 '* Немачке .« ницима, грађанским или! ' “ зГт и к /е“е„/ а ХТрчка штампа да се ставе на своја ме-1 * ста, јер је прошло време, >>Маке донија«: Елефтерисс бесправја и самовоље, а ■ Венизелос становништву треба дасеј Њу _ јсршки . Етникос Кн загарантуЈв миран живот. риксж к - и • • гигво Ако овоме додамо ис-: си дуг разговор с америчким каз бугарских заробље: и- 1 ррофесором историје „ међ на . ка да су маћедонске пла- п на университету нине преплављене војним- вВашин г . Рол2ном Усе „ бегунцима и другим еле-ј ром< Г-Усер се сматра као ау „ тсритет за питањг о Блиском Истску, и врло често нвјвеће новине у Сједкњеннм Државгма траже његово просвећено мвшљу стално појављују неЈе-| љење 0 н источним ди, ондд ћемо ил\ати при ближну слику садањег ста
ментима, а уз то сетил\о скорашње побуне у Нишу, као и писања аустриских листова да се у Поморав-
'
ња у Србији под Бугарском. стварима. Упитан шта мксли о г. Венизелосу, г. Усер је казао слеДеће: »Нема нДкакве сумње да је
Страна штампа Венузепос к2јвећи човек Грчке
Немци о Руснји
и један од наЈБећих у Европи. Гледа дзље и јасније у будућкост нсго ма који други Грк ме„Л окал Анцгјгер«: џ Чуаајмо ђу свима које је дссад имала се помнсли, даће руска рсволу- ' грчка краљсвина. И кема ниција одлучити одмах мир ил.ч какве сумње да је искрен у рат». . јсвојој политици.« „Берлинер Твгеблат“- „Нова. Затим г. Усер одсечно запируска влгда, састављена од не- та новинара с којим је разгоприЈатеља Немачке потпомогну вврао које је политике он прита је од свих странака изузев сталгца. А кад му је одговорио реакционара. и ј да припада Еерним пристали»Фолксфрајнд«. »Руска рево- ц?ма г. Венизелосовим уззикну: луцн/а нема за узрок против- 1 »Природно, један прзви Грк љсње рату, већ реакциЈН, којз у чијим жилама тече црвена је владала у владаЈућим круго- грчка крв не мсже да не потвпма « \ помаже озог великог патриота.« »Франкфуртер Цајтунг«! »Нс- И додао је: