Velika Srbija

ВРОЈ 374.

СОЛУН, СУБОТА 22. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

■ВСРБЕЈА 1Л 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Иссечно 3 франка, тромесечио 9 нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ

РУКОПИСИ СЕ НЕ 8РАЋАЈУ Стаи уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Русија и централне државе — Последице велике руске револуције *оо^|оое Немачка је, као што нам је познаго, одавна очеки вага појаву велике руске резолуције, за коју је везивала све своје наде и будуНе војне и политичке комбинаци>, које би бнле као прироцна госледица тих догађа а. Тако ка прикер централне држаЕе су у тим евентуалности/уа предзиђзле закључете се псратног мира са Русијом или би у другом случају имали нереде великих размеј-а што би у сваком погледу елиминирало оео

налних авгономија, из)авила је, да за себе не тражи никакве нове земље, јер се у овом рату неЦе р\ководити завојевачким мотнвима и плановкма. У озоме зна а';ном чину ми констатујемо једну од најрећих побе:а заг.обивених у озом сЕегском рату, чије се последице још сада назиру и предсчазају. У Немагкој се јазља силна бура негодовања које, аго сви знаци не варају, наговештава вели! е и значајне

свима социјалним сло-евима немачког народа, други позизају начредне елеле!те да пођу путем руских реЕолуцкогара, а свп једновремсно траже од владе да и онадостази јавности циљезеоЕога ра а Аустрија је отишла ;ош и даље. Она је ту скоро об азига лре о полузваничнсг бечког листа „Фремденблага" да не жели никакве нсЕе анексије, значи Аустро-Угарска се тиме одриче заво;евачких тежњи. И шго е од иктере а „Келнкше Цзјтунг 1 * вели да је та аустријска изјаза га жалеге аје

догађаје од пресудне важцарство из кочцелта рату-ј ности и док једни захтејућих сила. И ради тога Ба у { е0 д Л0жне р е |)ормеу су и Немци и Аустри анци све своје силе и налоре уготребили на то да и они, да својим многобројним и недопуштеним средствима убрза^у и појачају тај покрет, гоји би им донез више користи и од нгЈЕеће задобиЕе::е победе на бојно.м пољу. И гбиља, чим су искр:ли црзи керети, ко;и су убрго обухвагили сзу Русију, немачхи радиограии су легели на свс стра е сба^љујући свима народима дентратних држава да је руска резолуција почгтаксвршеткасветскога рата. Али није требало да прође много, па да насгупи ,едг:о велиго разочарење у вези са те ш<ом депрегифм која је о5ухвати.га све др/штЕене слојеве непријатељских гарода. Јер оли исти листови који догазигаху да је руска револуција претзнак брсог свршегга ратник огераци а, одпочеше до 10 скти изјаве представкика ноге Руси;е, ! о и са одлучним тоголн:гоЕестише, да ће се руски народ борити у друштзу својихсавгзни: а до д ф !нитивне победе кад непри'а’еЂима из разлога, што се сагло таго ложе одржати нови, Двмократски ]:еки;М резолуционарне Русије. И ојј више. Руски народ је ; ед ним великим и з лачајним г е:то,м стЕорио 'едну такВ У елсху у светссој исто Рији, I 0,3 1 е бити кај з

прими гдедиште неуачких листова да у огој ио]ави треба гледаги почегак свршетка, с лом разликом шго ће тај ззврше г а:< оличазати и крај ачсолутизма и империјализма централних народз и држава.

СИТУ1ЦШ У НЕ1АЧК0Ј Соци,алисги траже волитичле слсбоде

Париз, 22. априла »Матен« сгзнаје из Ц^риха да немачка влада сталво испитује гетику опасност, која омета чак и рвд у ратиим фабрикама. Обе1ање да се поЕећа оброк животних намирни-

Управа ратних радионица за муницију прешла је у руке вој нкх власти. У извеснкм гарошима незтдовољни раденици силом су отерани у сво!е пукозе и приморлни да раде по ратним фабрикама кгје зависе од њихових пукоЕа. Јазно лЦшљење великих иемачких вароши је нарочито узбуркано. Оно траж8 хитне економске строге мере и демократске реформе. Јтвљају да су последње суботе поново кзбнте манифестацкје у предграђ/ Барлина. «Ф>сише Цлјтунг* ка«е да не треба рдчунати на тод\ видимо да се раденкци покорввају наредбама социјалистичких ш=фова. Ссц'.јалистичка 6и стргкка одлучила да сазове велики

ца, патеатичан апел Хинденб ; р гв, царски манифест и прета ј кснгрег.Раденици захте^ау про-

Бетмана ХолЕега д® се кспошљу на фронт сви раденици штрајкачи, нису успели да умире раздражење раденика услед велике опасности од глади. И док пргтв штрвјкгчима са озбиљним мерама, Немачка се слрема да да концесије.

ширење њихових политкчких слобода, псбољшање исхране и поЕећање дкезних зарадз. Очекује се хапште ггаших шефова Соцкалистичке независне странке која развија велику активност.

Нота руске владе — Одлучнсст Русије за рат до краја —

Петроград, 22. априла. Минисгар Спсљ. Послова г. (ве за пгцифистичку сарадњу Мнљуков послзо је следећи те- нарсдз, о слободама угњегених леграм предстазницима Русије народа итд. Ати, ослобеђена код Сатезничких земаља: | Р/сија може сада гсворити је

I Изаолите доставити влвди, и до.аје да диплоуа ски| К0Д ко ; е сте аК р е д ИТ0 Еани сле фрОНТ ЦвНГралНИХ дрЖоВЗ де }ју НОТ у : Провизорна Влада РјСије обзкатила је 27 3 манифест грађанима, у коме је из ложила гледиште владе слобод-

има ачоу алије. Аустрија ни је обавестила Неуаччу о ОЕОЈ сеојој полузвакичкој изјави. Бугари пгк, који су пре лве годи:- е тражчл.ч да им :е да чак и Шууадиа касо би за сга^да умирили то гкездо бзлканских реЕолуционара, до азуу данас са „гаучиим" распра зал-а ла је Маћедонија бугарска земља о че лу су сбјазлене мкоге публиказије њихових научника и јавних радника. О Турцила. ге треба ни гозсрити. Изневши озе чињенице, ко'е на први поглед изгх.е дају тако беЈнгчзјге гојаве, ми са туно разлога истичеуо да у овим фахтима газирело и лг е гвиђа ,’,о клице га:тројства које се го ала : у

зиком, који ће разумети модер не демократије и она хнта, да придружи свој глас гласу Са везника. Прожете овгм новим д/хом ослобођгне дтмократије изјаве

не Русије на циљеве садашњег Провизорне Владе не могу прирата. Мииисгар спољ. послоза Р°Д Н0 А ати ни »ајмањ.ч повод налгже ми, да вам Д0С тавим ! шцимг, да је слом старога дотични докуменат и да га про- : Г ежима кзазвао смањивање упратим следећим примедбамЈ. I чеш ^ а У опшгој борби Наши непријатељи трудчли су| свкх СавезниЕа Баш напротив се у последње време да посеју , народна воља да се светски рат ргздор измеђ/ СавезнИка, шч воли ОДЈУ 4 *: 6 победе још је

рећи несмислеке вести о то божњој намери Русије да за-

[.ојачкна благодЈЈећи овом осе • Еању одговорности, коју имају

кључи засеГа! мир саценгргл- сви за > е Д Н0 и сваки натосе. Оје ним мЈнгрхиЈама. Јтежња .е постала још активТскст приложенсг докумекта нија самим фактом, дл је она побиће најбоље такЕе кзмгшљо- упразљена на гелосредан згдатине. Олшти принципи, кзји су так, а који је зближио цео у њему изложеж гд Провизор- се ег, нароч !то да се нелрија не Вњ.де, слажусе пошуно са и , тељ одбчје, који је упао иа тедејама истакнутнм и стално. орију наше отаџбине. прокламоеаним сд најугдедчи-

јнх Савезн!.ч<их држаЕнкка. Ти прннципи нашли сутаксђесјзј

КСД аентргл ЈИХ дрха?а !нога израза у речила предссдЗћтије свгдсианство вели- 0 бити, као што смо Н кка ваше нове гачеза:це, ве Чнне н егсве туше И отуе ; И :такли, аоследице ИДСја:дцкг прекоакеакске репу отие е ,стриктно примљене облв зг

Остеје у вгжности, а то прнложени докуменгт изрнч но каже, да ће Провизорна влгда, бранећа стечгна праза св јг от џбине, ргспектовата

руске реБО .уц»ђе, која ћбјвлада старога режима Рускје! п Р ма Савезницима Русије. ускоро ИЗЕрШ''ТИ читаву није доиста била способнз, да Чврсто убеђена у пабеднички исход садашњег рата, у п.тпуном споразуму са Савезиц ц;ша, Пр.»визорил влада је

иосги његовог карзктсрз Јер гова и утдериа Р.си- ускоро изврш-'ти ччтаву | Н ије доиста била способнз, да I 2 , прокламујући ог.Ш е пертурбацију код наших прозре идели свв м?је оослоСЈ 1ободе за све своје гра-! г:е Јријатеља и не би се ни 'бод^лдч.сом карактеру рата, с ђане, ка иринципу нацио-* најл ање прегерало кгд се ствзрзњу !»дне стсбнлке оснј

такође потпуно уверена, да •*че проблеми, покренути ози* ратом, бити решгнн у смислХ’ |стварањз стабилне основе за 1 трајан мир и да ђе прожете јИ;товегним тежњама, Сзвезничке демократије нађи на, чина да добију гарантије и иотребне саниције, да се у будућности избегну повраћаји крвавих конфликага« .(Агенција »Вестнвк«) Сумаргнски рат — Изјаве Лорда Керсона Л)ндон, 22. априла Лорд Керсон једаоследећу изјаву: Ја бих волео рећи да је крај рата у изгледу. Али то не могу учинити. Рат је још у страшеол раззоју. Пре годину дана ресао сам: Рат ће трајати још једну или две године. Али је от ојдз избила велика пролге а у војној ситуацији. Нема ки једне тачке на борбетоме фро.лу где се, у озоммолетту, нелријатеЂ не г.овлачи. У току прзе годике м прве гериоде друге годите, Немачка је била агресивна и калредовала је — у опште не!а је војска односила победу. Алл ;е сата Немачка изложета великим губитцима и горазима, Може се рећи да ози усгеси пок:а ају сумаренску боЈазан ко а Нам прети. Ја те КЕжел да ога оггаљост није озбиљна. Она је више него ! езгода г а наш нерод. Мл знамо т а су се Немци чврсто одлј чили да воде сумаренски рат. Они верују да ће кроз некслико недел а — чах је и дагум објављен — уепегл да уллоре глађу Енглес.чу и Сазезнике. Ј ј верујеу!, ја сш чзк и уЕе е ! да се онн много варају. Сала, ни кроз I еколико месеца пачас ки иду) е годин.е Не.мци ! еКе моћи постићи тај ретултаг. Могли би нас примо* рати да намирниве делимо ка оброке. Јз лично вср\јем да ће. преу»а свима веровагкостима, то доћи. и мислим да то мора доћ !. Мч требз да уништакамз сулареге и да се г.е узнемирујемо кити жалимо. Ја се нздам дч ће ево обавешгеље вазесги оне, који гласно плачу да буд/ скромнији у ОНОМС ШТЈ гозоре". Гозогећи у Лолдону прекјуче г. Ажвит је рекао: ,Л1о мздг.е м :ш.ге ву