Velika Srbija

ВРОЈ 379

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 27. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. П.

ЕЛ 6 КНШЕ 8 ЕКБ 1 Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН* ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Несечно 3 франна, тромесечно 9 фра нана, годишње 36 франана ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ Стан уредништва улнца Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Борбе на западном фронту — Значај и развоЈ блтке на Соми Догађаји, који се у по-|току догађаја на запамоЈ.Гонош*™ /.'еТосно и™ следње време одиграрају ' 1 ' м на галаднзм фронгу почели су на ; зад озбиљно да узнемирују кемачку јавност. Битка на Соми, чији раз I ој постаје све непозољ-

чито полако откривају вео ве лике таме, ксјим је Хинденбург зави ао празу инији, узима карактер ре-јстину о битци на Соми. шавајуће борбе. Ужасна 1 Немачки листови конста артиљеријска бомбардова |торали су, да Савезкици ња, гигантске борбе у ваз-^иуају надмоћност у арги

духу, сукоби великих ма са пешадије — СЕе је то на фрочту Соме у до:аа кечувеним и незапамћезим разуерама. Милиони људи гој центрисани су једни против других и воде једну борбу, каква није никад забележека у и:торији. Досадашњи ток отерација на Соми обележен је сјајним и знауенитим ус песима англо-француског оружја. Удружене Са езничке снаге задобиле су серију великих победа кад кајзерозим трупама. Огроман број заробљеника, силан рагни уагеријал, грд|.е гомиле кеиачких лешева, заузеће читавих низова немачких положаја све су то речити свецоии победоносних напада Савезника. У више махога истига на је досад чињеница, да је сва иницијатива борбе I а западном фронту данас у Савезничсим рукама. Она је то увек била на фронту Соуе, а од неуачкога страховитог гтораза ка Вердену, прешла је и на све остале секторе за падног фронта. Англофратцуска главна команда развија своје отерације ка томефронту, премаједнолт генијалгои плану, који досад није покагао никаквкх слабих страка и чија досадања примена да]е јединстЕене гарантије за кокачан успех. Бзрбе на загаднсм фронту предстазљају за Немач ку Нсјзећу опа;ко:т. Фачкетха н је тврдио, да сеглавна решава ућа битта одиграти на томе фро Јту. Немачка штампа је увек са једва при ајеном стрепњом коме зтарисала о е рације на Соми, али им је сгално приписивала ка :италну важност еа исход рата. И до.< су се кемзчки коминикеи трудили, да јавкост обма 1у о правом

гомилане погрешке изазИвају I за превоз под скиптар Њ В. цоптупалч онако чудаовато и напослетку катастрофе аконнко ; Великог Издајника онђх ста- и ррема Цжогорцима и према не заустави њихоз ток. Не бах новника који су се били прИ- осталом Српству. се »зненадио кад би се десио' дружили влади Веннзелосовој! в део је нако бивши краљ уз клицзња Француској. Никола заге;е Цзногорце за Гс... | Ресао сам да је г. Рг.бо нз- леш планину, али не да сачуза фронту, Бећина немачких ке Константич ињегове герман- менио последњи дез Бријаковог сво ј у војску као што је то улистова почели су, нвро- ске слјге Грци рани’е или ка-1 програма. Ати н,'ко н«;е могао чини0 Вук Бранковић — вгћда у последње време, да сније прсдузетч у споразуму с веровати да је дзвољна ова е- ' ДО зчоли да »шака )ада« аустрк, Виљемом иннцијативу напада лемеитарна хе а. А г. Р/.бо ма сиог обезоружа 50С00 црвогсрпротив нас. ње него ико. И док очечу емо С ких сскола, до сада неразоруНе могу без уждса да пред- да се објави његова г д гука, до- жагих јунгка. ставнм себи гашу красну со-јтле из Лондока доби амо вестј Након тога шго је својим олунску војску од внше стотииа о лгогуЗшзсти једче грчко-ке- ј чнмд видео ту кзда:у ноакх хкљада људи, која је пркмора- мачке сфанзиве, која би нас Бракковиће, горих од Бранкона да буде геактивна у трену- најзад натерала на акцију. вића, Томо П. Ораховац, ксјк тку кад је низ дела чнстсг лу-ј Није сада реч о понављању ј е С гда сгаоац у своЈим шездедида ставио уз бск гекера1у поход1 проткв Конста 1Тинових се тим, ччтаЕих осам месеци Сарају врх кемачког мача који германских чета. Пктање је о бркж.т,иво је испитивао све с.чо држи рука Константика, шти- тсме да ли ће се допустити да што ј е вндјо, потврђивао и:каћеног до данас од цензуре г.јсе овековсчи једно стање ства 3})Ма Цзногсраца које јепосдуБријаноге. ри које ствара неспокојство и ж ла С р е ћа д 1 умакну из замКаква је управо данашња си опасност СарајевоЈ војсци. ке сплетене од стрвне Николе, туациЈЈ? — Из-леда да нико Генералисим Источе војске ви- Ксеније и Пегра Пегров/ћЕ. није у стању да каже. Н;ша ше пута је тражио да разорч ј Сви су му Цзногорци потврфлота стоји непомичнс кодПи-|ову разбојнкчгу пећЗну. Зјвмо дчлв оно што је он видчо свореја да би вршила блокаду коЈу да су ње.-ови воЈници стиглД би- јим очима Ну ни то није било

љерији и брсЈном стању трупа, и сбјашњаЕа;у по влачење и поргзе сво их трупа „изнегтаднилт и рео дољивим гатадима англо фра тц\ских маса“. За „ге■;ије“ Хинденбургов, то је збиља велика покуда. У последње време „гвоздени маршал" сетруди, да пораге својих трупа обја сни „потребним повлатењелт на Сигфридову линију“. Међутим, Савезнич ки коминикеи јављају јасно и убгдљиво, да је и та фауозна лин.ијаначега. Акад се узме у обзир развој и ток ог.ерација на Соми, сгиче се нелоколебљиво уверење, да ^е и та Сигфридова линија ускоро пасти и да ће је Хинденбург заменити неком другом НОВОЛ1. Битка га Соми је несумњиво г.ајвећа у иаорији садашњега рата, по сво

јим размерама у ангажова :ом људ:тву и магеријаау. 0. Ј а ^,е то по свој прилици битн и ГОСЕОЈИМ резултатиуа. Изгледа, да Фалкенхајн имао право са свОјОм претго:тавком, да ће се евролски раг ре шити назападном фронту. Слашемо се с тил е, јер нам цео раззој битке на Соми даје пуно разлога, да изведемо непсбитгн га кључак, да ће судбина Немач. е бити углавном запечаФ.ена на томе фронту. I цуск0 ј. Г. Стезо Богдановић је

ее одржааемо и ради једног ул- ли д) Пиреја, али а се враги- доста Тому П. Ораозцу. Није

ли у Солун не кскрцавши се. јхтео под старост да огрешк Па хоћемо ли сад че<ати да своју душу. Радч тога се решб се поновна немг.чка акција, чија те 15. септембра 1916. године

тиматум* који Константки ужива да не извршу|е. Чете резервиста, плаћеикх од Немачке, саа коднеоно пр'Д ж/ оружје које је позорница у Атини, споји са из Марсеља у Фргнцуској упунам је требало предати. Гоње , са једним од он/.х партијскгх ти Јгдчо д.го писмо б.:вшем ње венизелксга се понавља. Бјн ј препада, коЈи не успевају увек краљу Николи, упразо —бисде комитаџчЈа праве препвде и алн којД се сталнз припреуају шем Николи, јер српскн влад»р убијају франиуске предстр*же.• у немачкој врховној команди?« престаје бити владарем оног И док су наши мрнара падалн (»Неоло.ос*, броЈ 101. Дзн ле часа кгда помислн на вздају. У за време бешчасие декембарске ’ и све остале грчке новине) јтомпи:му ТомоП, Ораховгцсазаседе, дотле Је г. Бријан упо-ј Пол Луј требљавао наше ратне бродоге

Црна Гора у рату — »С .опала га брука Бранковгћа !«

опшгава бившем Николн све што је сазнао о издбји ЦрнеГсре и износи му 75 чињенг.ца, из коЈих се ;асно вкдч да је та издаја извршена са знањем, са ! одобрењем, и са упутством краљевим. Ради тога, уш ћуЈућа ово писмо, Еел л Томо П Ораовац: „желим дати могућност Амерички »Српски Дчевник« који се разбнјали муслимгнски вашем Взличанстау да све опо доносиу 1284 броЈу, од 27. фе-1 таласи. Кучч су били згд о ко)и изволи прочитати, проучити в

бруара ове год. под пстписом се ргзбијали арнаутски таласи. ј наре д ИТМ ' да се по СН(!М 08(<м М Јевтгћа слгдзћи чтанак: Г. Стево Богдановић издао Је развилК у вековној борбн ових дана једну књижкцу

Сге.ни сзо;е живе снаге коју су ! тачкама донесе и сдгоЕор, моса лећн да се ово не тумачи рђап°ДјједнИм страшагм непријатељем. Е0 _ него онако как0 је> га насловсм »П 1 Смо Њ.-говом Ве-:Кучи су од самог почетка раз Чу1СТ0М Н амјером, за долазак личачству Краљу Ннколк«. Ујвнлн две дивче полагичке о-| кратком поговору те књижице’собине: с једне стране засоли- 1 г. Богдановгћ прича да му је то ли су слободу више него ма-

писмо прсдао г. Томо П ОраоЕац, који се сада нглазиуФран-

Грчка штампа Познати грчки пргјагељ г. Те Клемансо сбјавно је нов врло сштар чланак против краља Кзнстантина, у коме вели: »Атгнски дописник »Та_м:а» телеграффада никгда ситуа ција није била тако езбиљна,’

гуша, потомах старога

с Њекнеза истине напгсано, ге да се чује и оно што противу Вас и Вашзх власти и врховне комакд*, ко Је друго племе наше, с друге Ј>ј?| КЈ0 к оно што поб :а пак уве:< је код њих била нез- ак0 сл>ча ј Н0 имате кдквих влбиччо жгга СЕе„т о националној љаних И зговора, врИједносг опзаједници са осталгм деловима т>ж б. в1 српског народа У^л д тога и; Пуна чгтир месеца чекао је Р/да, о коме пева »Горгки Вије- |дошла ]е њихова трагедија коЈа Томо п Ораовац одговор на снгц«- Ј° ш нв - е кашЛ1 свога песникг: в0 пи:мо . Ну СДГОВОра није 6 „ Г. Тсмо П. Ораовац Један је; оаи НИС У мзгли рззумеги 3;шго ло Никола није бчо устањуда од најстаријих цлногорских еми ј Пгтровгћи чине д^е ствгри ; одговори. Никола је муком г.ризгазе своЈ народ иод аају се од на} да је по ранијој погод6({ ссталог Српст!а. ! издао Цзногорце Аустрија ц Гсмо П. Ораховац читгв х ч« ма — да Н х обезор)ЖЈвају, сратрдесет г.дчиа носио је тај бзл мзте и сада, везане, прогоне сд у прсима. Ог.чшјо је сам у из •

кемила до нгдрага.

јавља за потпунн неуспех по мврљиве политике, триу/т.ф наоружане странке.

гра ага, који је јсш пре четрдесет година био принуђгн дј отиде из Црне Горе — да својим очама не гледј недела потсњгг владара из куће ПетровКћа Куч је; члан једзог од најЈуначниЈ! х ] гнанство; мучно се гаворио Кад је ка овај качин Н ко/а чгкао време да му сбјаски ту потврдио сое оно шго ]е бзло бзлну загонетку. Чзхази дзче ! напнсано у сеом писму, Томз кго. Стргшне 1915. годинг био П. Ораовац предао Је тс писма је у Црној Гори и својим очима јавности.

и истичеји најслободаијих срг.сквх пле германске мена. То племе у малсмз агра ј ло је ону исту улогу

коју Је

О.е весги понављзј/ оношто I кграо српски народ у велчко смо одавно утзрдилв. И.трајко ме. Српски народ био |е знд о'видео — залто су Пе г ров>.ћ'Л; Мд ћгмо што је могуће крг-