Velika Srbija

СТРАНА 2.

»ВВЛИКА србија«

ВРОЈ 393

ници. Захтезалаје да Ш ланија пошље зојску у Гибралтар, која ће на~а:ти тврђаау и постаги господар мореуза Н.мачка је влада потрошила милиоке марака, при вршењу пропаганде кроз штампу, да би дала својим мерама из глед једног кародног предузећа. Оза шпанска интервенција, према немачком миш љењу, требала је да се догоди у исто доба кааа

и француско-енглесха офанзнва. Францускабибила примора Ј а да повуче војску са сезеро-источног фронта ради одбране Пнрикеја. Дл би се остваоио овјј плаи потребно јебиго конзерввтив -10 — ултра германофилско манистарство. То је узоо< ]а;<е камлање) противу Романонсса.Огпор краља и либерална реакција осујетили су кемачкИ; план

Са ратних фронтова

Са солунског фронта — Француски коминике Солун, 11. мајж Јуче је рђаво време омело ави]атику и артиљерију да покажу своју уобичајену активност. Фржнцускк коминике Париз, 11. маја,

]учер шњих операдијапреЈпази400љ}гди. На осталом фронту заткшје. Енглески коминике Лондон, 11 маја Претпрошлч ноКи, непријатељ је поноеа бомба,довао ваше псложаје на Хин^енбургово! линији у блнз^аи Билекура. Нвша јје артилерија енергично одгова-

огор?ене борбе, ми сао поводјили наше положаје. Сготинама мртвих ј остало на бојнои пољу. Ззробили смо 60 војника од којих јг 1 с.фацир, и запленили три митраљеза и обилан ратии матсријал. На фронту Јулијанских Алпа непридтељска је артиљерија дејствовала. Покушаји непријатеља противу наших линија северно од Св. Марка одбијени су нашом ватром. Торпиљираиа ла1>а Атина, 11. маја Грчка лвђз »Килос« од 720 то нг, коју су турске власти реквирирале у почетку непријатељства, торпиљирана !е од једног руског сумарена у Црном мору.

У аустрјсш ропству Искази одбеглих Срба

Прекјуче посге подне, ;рала. Није било противнапада. Франпузи су на ТрИ ме-.Нашв су трупе извршиле успео ста на фронту ИЗЕршили препзд југо-источно од Гавреле. ЈЗК напад иа платоу Во- н*ше трупе нису им» 1 в г>би клера и Калифорније који Т ака. је крунисан добрим резултатима. Француске су тру- Румунски коминике пе наставиле ааузеће по- и. маја. следњих ОСматрачницг кп- Актевксст пвтрола, п>шкара]е домииирају ДОЛИгОмЕ- ње и ДејС'-во артилсрије на ралета И прошириле су 03-| 5НИМ секторима фронта. Руска биљно положаје на пгди- је вртилерија слречила келрија нама сезерно. У области тељске радове у области ФауИСТОЧ Ш ОД Шевреа, Фран ре). На Д/нгву ништа ЕЗЖНО. цузи су заугели три линије Итали | анскп к - от , н1ШР немачких ровова. У току итали 1 анск ^ претпрошле ноћи, Ф;ан- Рим - 11 - ма Ј а цузи су сзо]ом ватром од-ј На фронту Тријента избили немачки протиз-напад међ ■ ]е:ера Гарде и Брен на нозе положа]е кгд пла те дејство кепри атељске тоа Калифорније. Непри- артиљерије је било мање јатељ је претрпео тешке интензизно него после лгубитке. Ззроблено је 350 њих дана. У басену Лаги, војника од којих су 11 о- наша су оделења извршила фицира. Про~:ао је један успео препад и заробила немачки покушај на пади- дегетак војника. Водила се нама југо западно од Е- врло ]ака борба претпро паржа. шле ноћи у долини Тра Па?из, 11 . маја вињоло. После јаког бом(доцнијр; бардована, јаке I епри]аНа фронту Шемен-де Тељске сн ге напале су наДам ни]е било пешачких ше положгје на ма:иву маборби. У току јучерашљег лог Калбрикона (2512) и дана Немци су бзмбардо- успеле су да продру у невали вове положаје у о- колико ровова и поред бласти платоа Воклера и чврстог отпора бзаниоца. Кглифорније. Број војника Али чим су наши одреко]И су з робљеки у току ди добили појачања, после —- г— 1 Г г—1 1 П—1 1_Г| Т ГГ>_ЈМЈ1ЈШ—1ДЈ1И ФЕЉТОН Психолошки чиниоци у ратовима —- ~ (4)

ЕНГЛЕСКИ УСПЕСИ Нсмци су бхјени и поред јаквх најачањм. Лјндон, 11 маја Взјни дописник енглеске те лгграфлје без жица јагља даЈе једЈн део одбранбених нем»ч<их линиЈа измеђ/ Араса и Билек/ра са С8им унгштен. Ови су резулгати указали Немцима по■ требу дд сачувају по свтку це ну положаје с друге стране Билекура. Оји положгја сачињава : у један бастаон који везује остатке X шдезбургоае линије, и Билекура са јгдјим дефжн зивнгм системом који се пружа од Б- 1 . екура до Ссзе, сд Скарпе до Лтна. Озај последњи одбранбсна систем је потпуно уништен. Резултати немачког пораза код Билекурв, у току последњих борбЛ и губитци који су Немци претрпели у току против напада северно од Скарпе потврђују се сгда СЕе више и више. Бок њихових одбранбених линија је сасввм огкривеи а резерве су им толике исцрпљене, да су бипи приморанн да попуњавају прагниие са труптма које су дошле са руског ф Јонта. Њихзаа је ситуација дупло опгсаа и узнемиреност их је приморала ра сакрију истЛну у звгничним Извешта има. Могу се очекивати са њкхове стране не сти које ће преггндзвати да су сви енгле:ки напади одбијени и да су они у могућности да напредују. И ако је последњи ен глески напгд извршен са сред

њим снагама, ипакје посгигнут ввн . — ГоЈсовић Илија, ђенемного важнији резултаг него ра л, Гојаковић М. лоје, редов, што је ма који непријатељжи Гавриловић Јгзта, порезн пенз. против напаг. У својим поку Гајић Соетозар, наредник, Гсешајима да поврате Ре, Немци горовић Д шан, надзорн., Грегосу употребили трв пута јаче ВИ 1 , Боривоје, — Грујић Милоснаге, не постигнувши никакав рад поручаик Гаталовкћ Б?анрезултат. 1 ко, (2), ппуков., ГаЈвћ Пњле, обгезн., Гачић Сретеа. — Гру!јић Бзрислав, жглезн,, Гинић Васа, п.пукоз., Глншовић Радаслав, наред. Пре неки дан пребегли су кз Д* Аустрије у 111 ;ајцарску два наша Дерок Никола (2), п.пукоз. војника који су билиу аустриј- Д^и* 1 Р>Д>слав, капет, Деспоском ропству као зарсбљеници. товкћ Ан т° н ије, конд., ДрагачеЈ;дан се зове Војислав Илић, вац Милорад, поруч., Драшковић родсм !3 Сијерчз у ср. рачан- Јован - П П0 Р> 4 ' -« алић Але * сан ском, окр. ужнчксг, бивши вој- Д *Р' наред * ДавкдоВ1 - ћ Даиило, ник чегвртог кадровског пука, ПЛ10 Р> 4 ' Д им ^риЈевић Коста, који Је при повлач.њу био за Х07ел ’ Д« м итријевић Д-р Спира робљен код Берана. Д.спотовић Жнвојин, наред. Д.Други је Мнјаило Ракић из: мг Ј° Д ' нил °. оба, Дунић ЧедоРосића у срезу црногорском и- МИ Р- п.пуков., Драговић Мнлан. стог округв, олет из истог пу-! Демитријевић Драги, инж, ка. Овај Је био рањен на Јало-ј Димитријевић Љ ; ба, чинов.Длавику приликом напада Бупра I ги6евић П * вле - ЛЈДић и пренет у нвшку бзлницу, 0 -1 д >"** н - ма Ј°Р- Д««трЛје»ић Вта-

дакле Је после евакувсан у Аустреју. ОбоЈица прИчају јгзовите ствари н о свом бављењу у СрбиЈи а нарочито у ропству у АустриЈи, где су непреставо морали ргдити и глгдовати. Нешто м>кг, ајош више чежња зг својим друговима на солунском фронту,натерапа кхЈе на бегство, кријући се даљу и

да, каает., Д/љац Недељхо (2), К8п., Димитри)евић Пгтар, наред., Димић Љ^брмир, железн., Длмнћ Бранибор. капет., Димовић Милутвн, поручз., ;Длмкћ Милан, чиаов, Дамјановић Божа. судија Дамјановић Јеша, пуковник, Делић Мднојло, војнн чиноз. Дрггутиновић Дзагомир, рачуновсп., Вукић Ж јвоЈин. мајор, Дтнаћ Взјислав, комесар, Доронтић Милан, железн, Д>ј-

пугуЈући само ноћу, гладни, хра нећи се корењем А > злаж,ћи ; 4 1новић у Р 0Ш < Д/ нн1ј м хаило, се погибији док на послетку ма Ј°Р-

нису прнспели у ШЈајцарску, Дсброћудни Шзајцарцн видећи их онако нанаћеке задржа вали су их да остану у Шзај

Ерић Урошј мајор. Ђ. ■Борић Изан капетан, Ђокић

царској, где их Је Један дома- Спира м»јор, Ђурић Д агиша ћин примио на стан и храну, к»п-тан, Ђгрђззић Милош цаали сни нису хгели, Еећсу тра- Р нник ( 4 ). Тоорђеаић Доагомир ж.-ли да се што пре упуте на капетан, 'Бзрђеаић Јов»а, трг, солунски фронг у своју једики- ; Ђзрђевић Крста капстан (2), цу, што Је и ур*,ђено. ]' Б > хић Жив0 Ј ин сбеезник, ЂорСрбиЈа мора бити еелика н ђгвић Коста капетан Ђоркћ срећнз, кад има овакве синоте! Д- ша; * железн. (2) Ђ.,рђ;вбћ М хаило сбзезннк, ,Ђ >рђзвић ПР03НАНИЦЕ ИЗ СРБИЈЕ \ ппоручник, Ђ.рић Божа чтан Финансиска Дзлегацчја доби- 1 кварт> тјорђевићи: Срећко °6р., ла је од Српског Друштва Ц> ' с6з Рад0в8Н „поручнкк, веног Крста из Женеве орги- * налве признанице извршеним Д>У<5а ппуковник, Мллисав поисплатама у Србији за суме ручник, Свегозар наредчик, ТЗуположене код Д?Л:г:ције и по- ри Ћ Малорад благајник, Ђо^ђззива ргди пријема признаница вић ј 0В1Н поштгр, Ђаја Синвша следећа лица: и н.егослав (2) Ђорђевић Димитрије, Ђзрђзвић СЕет. рачуноиспитач, Ђ/К! ћ Павта ппукоза

Г. Гавриловић Драг. п.пуковник,

Гајић Живота, поруч.ч., Глишић (2), Ђорћевић Жнеојин благ, Љубиша, п.поручн, Глишиђ Жи • Ђ рич^ћ Жавота капетан.

Рдзлагања о добрим илирђа вам странама рата имају, по врх тога, само чисто теориског интереса. Мч немамо да га би рамо, него да га псдносемо, а тим самим боље је узимати у вид самоњеговедобре сгране, В, нарачито бити на њ увек готоб. Најбољи начин припрема за могуће борбе, то је разБијгње те цслине осећања која чини очо што се зове војнички дух. О.ч сачсњава праву силу Једве вој’ ске Ако њага нема, памакакво му било оружање, варод Је само непосто ано стадо без отпора. Сматрајмо дакле зана'горе ибпоијатеље отаџбгни, зг опасне злочи гце, оне писце и оне говсрнике ко,и се нлпрежу да

твгј дух униште у душама. 0 ног дана када он буде унуштен нишга вг ше нећемо имати да изгубимо. Најпустошнија најез да окончаће нашу истор ју. Понављамо то без престанка, и гмајмо уве< у памеги мрачна предвиђања војких писаца р зних земаља о после дицлма скорашњ г рага који прети Езропи. Не заборавима, да ће он бити једна од онсх коначлих борби, качвих је и сториЈа неколико забележила, које доносе конгчно и потпуно вшчезавгње једнога од онихна рода који се буду ухватили у ксштац. Окршаји страховИти који не знаЈу за милост и у којима ће читжви прсдели бгти срачунато пустошени до:< им не

остаае ниједча кућа, ниједао дрво, ниједЕ.н чозек. Ииајмо те појмове Ерло живахке у души кад гајимо своју Дјцу и сво,е војнике, а оста вимо слатксречивцима празне говоре о вечитом мкру, брат стау и другим беспослицгм* које нас сећају на богословске препирке мсђ/ В,!зантинцима у часу кад М>хамед прсд ре крсз њихзве зидине. Питања другојаче животча маме нас. Да се избегне, или бар одложи борба, мора се би ти спреман да је човек поднесе. Ако ова постане неизбажнг, сетИмо се. да победа неће бити га страни војске многобројније, вего ове војске у којој се ује дине најотпорније снаге. Раг је исто толико питање нсихологиЈе кслкко и страте гије. Сзе су велике војсковође

то зчале. »У рату, каже Наполеон. све је мсрал, а морал и мишљ-ње чине више од половине стварности*. Слабо је ста ло до губигака. Успех остаЈе ономе ко вх уме боље поднети. Снизите каракгер војника, и имаћете Ксерксоге гомиле. Уз дкгаите тај карактер, и дсбићете Александзове ратнике. Ако је цоказ.но да се Еред ност војскама мери висиномњи хоаа карактера много више но њиховим броЈем, види се, да рат доиста сачвњава, као што ма ло час рекох, један психзлошки ззд»так. Једно врло просто умовање лако ће објасннти важчост у лсге коЈу у биткаиа играју психзлошки чиниоци. Сзи војни писцч слажу се у томе да јеогранвчзна количина људи чвји губигак мгже под-

нети једаа војскв, а да не одустаке од борбе. Вековна искуства то доказ/Ј): чим јгдна војска изгуби на бојишту 20 од сто своје скаге, она се сматра као побсђ;аа. Тај број 20 од сто сачињава оно што 6л св могло назвати границзм клонућа душевног. Бежанија је оче вндно сгмз плод упечатка чисто психолошксг, а никако неиз бежна нужда, пошго тако десеткована воЈска још има своје четири петиге, дзкле највећн дез своје снаге. Замислимо сада да нека чаробна сила упливише на морал побсђзне војске уто ликом степену, да Је одл)чз на бссконачну борбу, што је, управо, био случај св Јапанцима. Тем самим, што гмо јс ј изменили духовно стање, а не лреображЈвај)1и јој ни оружгње, ни такгику пораз ће се изме-

/