Velika Srbija

)Ј 399

г

СОЛУН, УТОРАК 16 МАЈА 1917. ГОД. —■ 1ч .

СН 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ГОД. 11 ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН» ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечио 3 франка, троиесечно 9 фра иака, годишње 36 фраиака ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солуа.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б

О Р

БРОЈ 10 сант.

Аустрија и Немачка

Од како је германска моћ прешла сеоју кулминациону тачку, односи између ова два сазезника постају сзе хладнији и загегнутији, што се нарсчито сгледа из писања како аустркских тако и немачких листова. Од нарочитог је интереса нагласиги да је Д) сада бало повише бурних сце на у пештанском парла менту, где се је весма јако и изразито исаољавао ре волт свију мирољубивих елгмената противу ратобор е струје га челу које је био Стеван Тиса, једаи сд првих криваца и проузроковача овог сгегског рага. Но најпосле и посец јаке потпоре империјалистичких елеменага, Тиса је об рен, што значи да је паигерманска политика претрпела тим чином једгз велики удгр и страшан го раз. Сви последњи извештаји, који нам долазе из неутралних држава оч/тго нгговештавају да у паду Тисиног кабннета треба гледати остварене жеље но вога цара Карла, ксји енер гич о рвди на томе да ее шго пре дсђе до мира. То потврђ)је и писање бечког полузваничгог листа »Фремденблата“ који вели да Аустрија жели мир, јер не жели да се човечанство и дате крвавиулудо. И.ти лист је г едавно истакао и услове под К( јимбижелели тај м ф, а ти су, да се Аустрија одриче анексије туђих гериторија! А кад је ту скоро огиш о граЈ) Чфнин у немачки главчи стан, посла^ у нарочигој мисији код кајзера, писго је граф Ревентдов у „Дајче Тагесцајтунгу" да је председник аустро-\г рС 1 е владе отишао искљј чиво са том камером, ва захтева што скорије закључење мира и то| на ссновима коф је ис^а-| као содијалистички всђ' Шајдеман. Исти лист завршава са свим речима: Ми Не ци морамо протестоваги противу оваквкх покушаја аустро угарсксг' п^едсеа ика владе, да из врши свој програм иа шгсту Немач<е. Још је занимљивије лисање „Келнише Фолксиа т нга и којидода-ј је: Има код насљуд I ко- ! ји мисле да се Аустрија носи мгшљу да се одно-! ји сд Немачке. Аустро !

Угарска ме*>?тгм м ра имати у виду, да је овај рат избио због Аустрије и ради Аустро Угарске. Цзр Карло кго раније и Фрања Јосиф, свестан је свчга онога што ззвиси од исхода овега рата за б дућност монархије и да би други рат био судбоно:ан по Аустро-Угарску. Они који код нас оснивају свој песимизам на основу држања двојне монархије не могу бити политичари који размишљају са хлацнокрвношћу!“ Као што се из изложе нога види, Аустрија се рогуши и ако је у ствари и у взјним и политкчккм однссима потпуно потчињена својој саЕезницч Не мачкој. Оза се појава ла протул'ачити једино чињеницом је_с 1 .ање у Неуачкој по све ровитоикри1 'ично. То се види и по писању „Келнише Цајтунга“ који вели: >Садањн тре утак је врло критичан за Немачку. Од њега за вчси будућност Немачке. Од политичара Немачк^ зависи да она буде моћна или да постане ичвалид“. Ј,акле сада видимо један чудан обрг, јер док су се до скора сви Немци ослањзли једино ка моћ своје насружанеснаге, да-*а:гле дају свој спас у дичломаци;и, а одгвна је гознато начело да је моћ политичара у сразлери бајоиета који подупиру и ра шоге и праза.

везе са Немачком. ј слепи органи њиховгх супрот- ( цима Т) ђ, м гр?ма њ * ма , Д»су Погпун споразум постигнут )е н-х внтерега, без икаквог свог се <5 или уд Р -, ж јли и дд су окзмеђу тргозачких куКа однос- бжлканског програмз и без ика-! СТ8 аркли лели сан о Балка зко куповине америчког и ка-, КБе слободе д* саме собом' ск ј конф дерацији, воднли би онадс<сг жита за Савезнике. Ксн °ДР ( ђУ)У сво]у судб н/. ни р,. ч на И:току, и ке узЛматрола производње мунг цнје срв-ј Али н*жалост, колико госпо Њ ђн у ч:шћа у кобном касанљеђена је тгксђе сасвгм. да ко ) а ВС Д ? 0В У полнтвку, то- Њ у доб)Л 1 бл оно ш о етноСедињеге Држазе нроучага;у лико и Силе које је кнспиришу, графски прмпада свгкоме од предлог, који је учинчта брн- п Рсв< ђа у једчу озбиљау ч-:ње танска влада сс-нма Севвзннци к !Ц У ма и односно устано?е једке А та да ога Р ат > К 0 Ј а ! е стглие комисије, ччје би седиш- п^Р 6083 и разбудио сзе нароте бнло у Лондону, а која Де а ^аједно сљима и балкгн

се за 1 имзла свима гитањлма ске ' дао свнм последњима дд

муниције, нгмврнице, транспо рат*, уопште снгбдевгња. Покерсњз и кра ња симпатија, који су произ'шти из коч

разумеју д< на в: 1 \а глуг.ост коју су досвд учинили бнла је

њих, и сами бн се економскн користглг од колосалнсг промета који је створио овај рат. Доцкан, али најзгд су бзлкгнци рсз/мгли с 1 оју погрешку. Д 1 кас су бвлквнци појмили да једино . . . . »(Ризоспастис*;е републикански орган, се жали-

такта енглеских к фраецуских мас У ве ^ С У И У СТИЗ,И сао;е вла

та што се нксу сви удружили ј мо што Г4 ге м?5Кем0 даље У ]сд и У непробојну балканску пратнти у њсговим разлггзњи*

дасце да IX потчинг чинио-

ма Број 23)

Ппл Ј1 у1.

Црна Гора у рату — Држање црногорских упра.љача —

иззслгн к? са амерг.чкгм држазвгцимз не може се изразити речима. Сви нвспоразуми и све не]асносги из почегка ко начно су изглгђени и дсшто се до п)ге сагласност? одиосно заједнкчке сарадње, Посета братазске миснје била | л {СТ ,у једкњењев> к -, > - 0 - лијдтив, који је нгшао Израза у Ј ' е од на Р° чите корис ! и Сјед. цеЈ ј. 3 „ жзити у Жекева објавчо сф ц ј лнсм пок. шају диплаД/жаве, јер су еве мрт г - упо , ј е у свсме П рвом бро(" стедећл матскг војнг, и ф^агнсијске узнати гледиштв људи, моји су ј ч , а „ ак: ^нје са Србијом, т е само да није у рату ^.ечли ис Л )с,во. - им ; Народна мисао, којој )е исто- 1 изведен, нсгј се једза дошло до тога, сга >е доприигла, да се , р И С ка Црга Гора посветнла сву почетн х преговзра. С "атус квс, пријлтељстао двв земљ", г аз-; К0В гегстољ « тне борбг и толв- са режимским манам?, са ф 1 двојеке више од ,едног столећа • ко ослвбздилач<их ратовг , одр кансијски* кризама, са јед.ом постави на солидке о.нс.ве. Не | жа1ала ј е Т у маЛ у С р П ску др- П о имену устгвтошћи, продужен спорезуми, КОЈИ су избили ГЗ жав:цу на висини н'родних на-! је у унутрашњем и 'спољашњем мсђу овв две земље зд време| да „ 0ЧеккиЊ1 . Са м.оћнијсм и жи,оту Ц>« Го Р е америчке неутралности решениј већсм Србијом< сгалн0 п0 , рЖ а

су сад сви најпоЕољније. Ос0м | тога постигнут је савршенспо-

разум о тањгма

свима актуелним пи-;

Грчка штампа

н После к©:фгренц?је у Вдшикгтсну Л ндон, 16 маја Један телеграм из Њ јорка саог.штава, да ,’е кснферегцн г измеђ/ енглеске и француске мисије и вашикггонске владе да ла одличне резултате у економском поглед/. С едињене Државе дгће Савезницима првенсгво у свнма трговачкгм предузећии а, Верујв се, да ће се устано вити једна огшта Савезничка комисија, која ће кмати да одреди једнаке 1 е:е зд СЕе Савез нике и ксја ће ссигуратн методски и шгедљиви распоред свих артикала. Одињеке Д -жаве делаће свом снагом, да се одожи бртнска бтокада и пргдузеће врло енергичне мвре, да амерички прокзвгди не иду там.о, где има

У то/исо је букнуо и овај вана дд мајке свих Словена, ве рат, у ком су, и поред свс)0< | лике Русије, сна је б-,ла у/јехд сјајнИх успјеха, Срби а и Цона потлачсних и значајан сарвд Гора надјачане, Непријатсљ је н к на нашем нарсд-шм дјелу. ' преплавно обје српскг држбве. | Р&тови 1876 — 78,1912 — 13, На свзм страховитсм пов/гчеи овај свјстски налазилн су Ср- њу прехо сурових планина, српбе у сб,е српсхе државе кзо С ка се војска каа бујица слије! једну десницу на ;едном прегну- ц&ла у корито старе српске Зл»Ризоспастис*: Балкзнска као . !едан ж ' !в0 ' 1 ка0 ; е А н ) ,те, да ту даде отпор нли д 1 будућност. |Д) Ш У> у сваком судару нашег „р е;<0 С;< 8 Д р а одступи ка мору. Они који против републикан-ј и непрнјатељског оруж,а будио^с бнја је би/а у Црној Гори. И, ских м«нгф:стација н<;шег на-| се кзсовски лав и дрхтало је кад догађг и г.оказаше своју роаа истанљају мудре арг/мен- • г Р’Д е читавог нашег народа пи- неумиткост наше народне трате своје внсоке и сбазрпкеспо : та Ј> С(: *Д* ни Ј е 080 СНЈ ) гедије, што је бало пргртдније љвпте политике, као главин ча<?« I ек тријумф ко.овсхе е- него судбину и дужност Црне свој аргуменат истичу да И з- ■ попеје узнгсе српску душу, Д.’в Горе из)еднс.ч ,ти дз краја са веска или изгеоке Силе из Спо- ! зулумбзр, V оји ,е вијековн- Србг.јод? Одлука Цзногорске разуу.а х:ће та од нас нвправе : ма угњетавао српски народ, од- Нарсд е Скупштике, на некоједног саажног средоземног чн бгч:н је послије свој’х псраза лико дана пред капитулацијомниоца који ће моћн стати на јдалеко од српских земаља Сд |асно и свјесно похаззвешг пуг супрот ззвојевачким тежњамз ва и Д^нзв, Дзина и Неретва,: > ојим треЗа ићи. словенске масе. И стогг налазе; упријешз своје погледе у тс, Па кпак, није се пошло! Уда је у погледу нншег режнма , јер су освећенз Косово н краа прављачл Ц:не Горе уч нигие потребно да сво!е мисли дов;-;ва Брггдлн. ца саставили гра- супрогно: м,есто продужсња демо у схлад са сх аггњзма о-јнице дзвју српских држаза Та, бзрбе, они заточеше п;.еговове или овгх Силв, које наллзе додир бјеше силан, не одољив. ре; м,есто на Д:ач, обрагкше да би једна династнја бсље не Ппреба за првуређсњзм буву- се у Б.ч: м;есто евакуације гз го република обезбедила једин јћих д, жзгнзправн/х одазса Ц / вршише капнтулацију! Л двбе 1 ство држзве, органгзацију њане! не Горе са Србијом избијашз из н п ! , големи и нелробојни бе;ем

силе и сфиса^није противстаја ње спољгшњим опасностима. Озај нсз мисли био би прав!'л.\н и лсгичан ако ба се постдвила основа: да су балкаи ске државе намењеке да увек и у будуће посл^же као извиднице иитереса велвк х европских држава на Истоку и кго

саме природе тог знсчдјногмо наш, ор)же наш", на коме је мента. Твл:си нгродног оду- вјекоанма стјецана слава Ц:не шевљењд б.еху го ош да укло Горг, сзе оно што је било пјосне ипогсњи камеа, који би м> ма и понос цДјелсг српског нагао раздвајати заједнЕцу дге у родд и њзгозе прошдосги српсхих земаљн, Искреност на- предгнд је освајачу по ц<;ену роддих тежња б еше и сувише највећег народног понкжења. То очита. Па кпак ни онахо не је наш завршетак. потпун, а доста иеискрел па Ј Д пломатска и војнд инВцкја-