Velika Srbija

ВРОЈ 403.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 22 МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. 11

ВШВДБИЈА . т 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СЗАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечио 3 др?хмг, тромесечно 9 драх ме, гоаншње 36 др хме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДбИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стаи уредннштва улица Коломбо 33 Солув Е

г»РОЈ 1С лепга.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лзпта

Недељни преглед — Оплти поглед на ситуацију -

Прашла седм?ша унела ког конгрега. Циљ тога је још више олтимизма у то^греса требгло би да погледу прилика у Русији. б/де изме а погледа одИУ|ава р с.ог вој.чог ми- нос.о усптгззљ^на мирз нистра г. Керенсксг, да је на основи формуле, истаксеабд вање народа и вој- нуте од рккг Прочизорке ске б »ље, него што је бл- Владе. Саеез.чкчка шга.мта ло пре револуцкје показује, оспорава с празом значај дасу адмчнистративзе влз- и важност конференција сти у Новој Русији ЕеМ такве врсте у Шгокхолму. отпочеле да правилн.о функ- француски .микистар предцнонишу. Тиме је постиг- седник г. Рибо изјавио је, нуг несумњиво в-елики и д а поједи^е сгранке не

[ју нгјширу помоћ укаже ! Русији, која са Савезкијцима путем слазне победе I ссигурати ускоро мир. Порука председника Вилсона ■коментарише се од штамјпе врло повољно, апретла вестима из Пегрт.града, она је учинила најлепши ути!сак на све сло:езе слобод|н.г руског народа.

Те државе кздре су да примеие јаху привлач«у снагу, која 6и моглј одуојити знатае двлзве од Хабзбуршке монархије. Та опасност осетио би се смвњила, кад би се Русија сдсекла сво:е пакславистичне агктацпјв на Балкану и кад би демокра ти а узела иревагу у А ; стрији И Мгђдрској. Аустрија мораже лгтВ помирљив мир, а не мир који б:? ствсрао нзве иредентиз«е у Езропи“,

ље, не тражимо да се унвпред •доеа? наше м а сто. Конгрес мира не1!е мтћв превидетИ ни жртве наше, н? истрајност нашу у трат циоиалним пријатељствима Ежнизма. (Број 131) Ппа ЛуЈ.

Страна штампа Јрчка ШТаМПа

зчачајан резултаг у погле-

могу решавати питаље о

ду <;огту; огсрсђчзгњапри- мнру и ла мир, који би лика. Последњих дана го-ј мсгла закључати Францутово свз корлсрзције у ска мора бити француски Русији изглгсзле су позе- мио. У св«ком случају рење Прознзорној Влади, резултат конференцчја у и одбациле сложно и је- Штокхолму може се у* дноаушно сваку идеју за- ! натред преавидеги. Русебчога мира. Савет сфи-!ски и Савезнички социцирских делегата упутио јалисти увериће се, које чака^ел, да је потребно лико бибесциљно иизлишпредузеои најхитније мере но биЈзо измењивање по за ег.ергичпо успсстазља е гледа са не^ачким ссција и повећање б рбеке снзге листнма, ксјисложноиодаРусије, као и за геодлож- ии пангерманским идејама но предузимање офанзиве узеше и узимају и данас иа целом руском фронту. учешна у на;већим дивУ савету радничких и вој- љаштвима и насиљима, ка ничких делегата истипено!квз сает ге беше видео до је врло често, да се теко-1данашњих дсна. Јасно је, вине руске револуцијемо-’ да су немачки социјалисти гу очувати једино, ако се !»-.спослати у Штокхолм по сложносаСавезницчма рат ;Налсгу беплинске владе и довеце до победоносног да су прссти, плаћени а краја. јгенти Бетмана Холвега. То Наовај начин, воља ру- ; поторђу;е и скорашњи массог народа почела је да|кезар, када је тобоже г. се енерпчго испољава у јШајдеману , тако-званом смислу једног чистог и уз- јдворсксм социјалисти завишеног патриотизма, који брањено да иде у ШведНову Русију удружену са ску, те је морао из.чети то саетски« демократијама мо- ј 1 а решавање пред рајхстаг. ра од-ести ка великој бу-,Свет није толико наиван, дућнсс и.Убитаччодејство да У овоме ге види једа^ Лењиковеанархистич.чегру пе промашило је потпуно циљ и осгало безикаквкх

одвратач манеБар Немаца. Пре некотико дана упућена је из Взшинггона пореЈултата. Руски народ јејрука преаседжка Вилсона

схватио, куда могу 01 вести раздор и анархија и

р\с:<о) влади. У овој поруци редс дчик најстзри

почео се груписати сложчо .је светске демократи> иохо Псозишрне Вла:е Сеа^стиче америчке ратне циље ким даном сгижу све више ве и услоге мира, који и умирујуће вести из Петро-'зискују успостављзње и ограда. Можемо се надати, слобођење подјзрмљених

да у нл)краћем времену видимо препорођенетруте слобопг.е Русије у новој, славној и победонссној офаззиви народа. Г. Вил;он истич сагласносг тих циљева са форм/лом, предложеном од руске Прозизорне Владе. Он додаје, да сбезбе-

Светска штампа занима;ђ е ' ће трајног мира зазиси се живо сдлуком фран- од коначне побед-з над гер

цуских и италвјанских со-

манизмом, ко)и се испољио

цијалиста, да испошљу де- -као нелоглирљиви противлегацијеу Штокхолм, које^ник слоботе и права на-

ће тамо са другим социјдлистичким изасланствилта претресати питање сазива

рода. Од те победе газиси искључиво и слобода Русије, сгечена револ^цијом.

међ>народногссцијалистич Ау.ерика је всљна, да сво-

Сатугција у Русија «Енформасион:» «Не треба ве роватк, да Ноза Русијз, на пуштајућн лолиткку анекснја на гпње закљ-чењу засебног м?ра и да ће се одрећз Лјкдтнског уговора. Такво вероагњг била би грубч псгрешка и канело би тешку увред/ Русији. К»д се читају руски листовЗ, чак и сни „чо и се код нас називају, »екстремистичкнм* као што су „Рабочна Веснвк« и «3 мља и Взљг» са задоаољством се констатује, да од њ: х нико ве пада у немачку замку.» »Рјеч:« Говорницу,< који су јучг говср:тли једнодушнз осуђују идеју засебнсга мира и признглд су потребу настављзња рата до крзја! »П ополо д’ Игалиа*: »Онсмад смо рекли да Л њииова ззезда поч! њс бдедети. Она је д*нас зашлв. Та) кукавнн човек—који је у Русију дошао у вагону, раскошло удешеном од кајзера — изввждаа јг од саета и проглгшен за спасног па руску слободу од Савета радзичких и војннч.чих делегата. Њ:гов пор?.з нкје могао бити потпунији. М.жг се речи да је руски пролетаријат пре иао од аутокрагије на репубткку, т:з мрака на стетлост. О.т је морао постати свестан оласности и потребе нзстављанв рата до сдома пруског милитарнзма«. Будука робози «Н Јг Пројсише Ц*ЈТунг»: «Пре свега втжно је знаги, да ли ће немачки нарсд изићи из рата као победилац и д» ли ћг тражити накнаде за сгромне штете. Од тога ззвиса судб на Немачке. Ако будемо прикуђенн, да сгми иодаосимо сто ми лијардД ратних трошкова, ми ћемо за дуги период времена Прсвздита ЖИ 80 Т робова. Будућко:т Аустрије ,Берлинер Тагеблмт:* *Велика спасност угрожаеа б)Д>ћ ност Аустро-Угарске. Та опасност долази од држав« сж истока и југа, које теже да добију елементе истога порекла у граиицама Аустро- Угарске.

»Неолегос*: Ако поједиве дожавб које учеетвују у павеврспском рату буду задовсље'ве срезмерво са њиховим жртвама у крвн, у новц/, у оско дицамв, у општем улогу у рату, то ћг кзгесно Нова Грчса добити један изузетан положа!, а њено место на кокгресу М?ра битн веома Збдовољавајуће. Никад* народ није постигао онолиио кслико грчки нзрод, никада улог једле р*се није бЗо свестранији од нашег улога, јер се наше дглр нкје састојало само у сгргдњи са преаставницима г.рава против тириније, не‘ го и у оч шћењу грчксг народа од апсолутизма, и у ожиаљењу његову поеле мученичког стања у ксме се вгђе з5сг смртсносног удара од сгране тобожњ!:Г краљн и тобожње ва:родњгч:<е странке, која Је у ствари заступзла оно неколико љ?дИ кејИ би уживали к*д би Грчка имала само границе од пре 1884. Они који помоћу једте сатвнске пропЕганде хоће да унг ште моралну силу која нас данас локреће, питају нас: »И јмислите да ћете с оно 40000 всјске којом располажете успети да се нагурите Споразуму, ' ^ оји стглно терди да му ке требају грчки бајоаетг?« Из опширног одговора којн „Неологсс« даје на горње пи >тање, доносимо сгмо следгће ставозе: Ни Б?ЛГ«Ј8, ни Србија, ни Румувија вемају 1 онолико војске којом су у по четку располагале. Па ипак се јсматра као дсло части за Спо разум не само да ове државе буду услостгвљекг Еећ и прош«рене до њоховгх првродних граница. Нова држквл није потпксала нИкакав прегхлдчи угзБор о наградама и, о будз ћо' судбг. Слич но је лукавство било само средство зј взговор од стране Кон стантива, ксп ће исторнја извесно жигосати. Уверени у снагу наше расе, увереии у будз ћност наше зек

ДогаЈајЈ у Рјсџ Снтјацијд се наглопс бољшјв« Петроград, 21. мгја С*р*вка кгдета објавила Је проклгмвцију, у којој кзјављује, да од брава одб:>аиу међународп х интереса Русије и да ће своје ттпуно повесењг дати политгин га/ноЕачој на тесном и нечоколебљивом једик ству са С*везнЕц--ма, којој је Ф‘љ одбоана права, достојанства и билн х интереса Русвје. »Н*ш* страчкв, вели се у проклвмгцгји, налсжчла је својкк предстазчгцгмв у кабћчету, да пкзе нв строго гззсђгњг ових прннцип*«. Лчст >Р скаја ВоЉб* гвди живу КЕМПЈЊУ у КбрИСТ Н€ОДложног предузимања оф.нзиве сд страие р>ске војске Сзи шефсви руске војске, интервјуксани од тсг лкста, из|авили су, да су они за то, да се од*ах кзврши општн иапгд. Г Керенскк, мингстар воЈни упутио ]е председекку Еладе кнезу Љчву следећи телеграм: »Изеештаезм Провкзорну владу да сам упсзчавши снтуацкју ва југозагадчом фронту, дош,чо до псзигквн х засључака, које ћу достгвити по своме поврдтку. Ситуацб а у Севастопољу врло је повољна и епкзоде, које су темо кзбРле срећно су уређене. Г. Керенски стиже у Петрсград дакас. Петроград, 22 маја Италчјанска ссцијалисггчка делегацијк стигла је у Петрограа. 0 штз конгрес Сф'Ц:рСКИХ делегата са фзонта взгласаоје рез л: и ју, у којој вели да се тежњеП овкзорневладе ка трајном м*ру и братству народа могу |.о "ићч. само енергкчнкм успосиЕЉлњем борбене снвге војске и ^еодложним предузимг:њем сфмзг.ве. Члансви Поовизорне владе усвојилч су једнод шно предлог заступнгка миакстра флнанскја г. Тгрешченка о проширењу права емисије зајма од две милијарде. На пр-длзг сената финске, Провизорна вдгда објавкла је М 1 Н{ фгсг у ксме потпуно или дел мвчно пон штава КЕЗне, кз речсне п отсв ф -нских грађана до марта 1917. годћве.