Velika Srbija
»01 447.
СОЛУН, СРЕДА 5 ЈУЛА 1917. ГОД.
ГОД. II.
1
шжтт ГН 6КНИ0Е 8ЕКВ1Е
ДИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗКОСИ8 Лвссчвф 3 мџлхшг, троаесечвв 9 рри ше : г^днгењч 34 крехмс 9ГЛАСВ СК ПРИИАЈУ ПС ПОГОДВК РУ-КОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ* Стжв урехвавтвв улица Коложбо 33 Солув 2
БРОЈ 1С лепта.
Уређује О Д Б О Р
БРОЈ 10 лепга.
Взмена телеграма — Поводом француског народног празника Прилнком прославе 14. јула, измгђу државних поглавара Србкје к Фр&нцуске, игмењани су сви телеграми: Господину Председнику Републике — Париз Народни правнкк ми пружа дсбропсшлу прилику да Вам обиовим ивраз ватрених жеља које гајим за величину и капредак Француске. Ја сам непоколебљиво уверен у крајњу победу правздне ства* ри 8а коју се сви боримо сд тако дугсг времена и за коју је француски народ поднео и подноси јсш једнако толико плсменитих и славких жртава. К томе додајем поноза уверење о Моме личнсм верном н искреном пријатељству према Вама. Александар. Његсвом Краљевсксм Внсочанству Н&следнику Престола Србије Алексакдру Солун. Веома сам захвалан Вашсм Кр. Височакству на лепим жељама ко;е гајн према францусксм на _ роду а благодаркм Му и на искреном личком сећању. Молим Влше Краљевско Вксочанство да прими моје топле честитке на успесима хр&бре српске војске, моје жеље за скоро ослобођење племеннте Србије и увереље о мом трајнсзм пријатељству. Ремон Поенкаре.
Нова Русвја — Значај Русије у светскоме рату —
. Данашња нова.препоро- тежкх и кеиакнадиаих гуђена и демократсгса Рускја битака услед нечувених тепочнње све већма играти рора и ннчвнзиција ксјкм ону улогу која јој је доде- је подложен наш намученн љена самкм географским народ у поробљеној и опуположајем као и моћно- стошеној Срби|Н, нстом ће шћу њеног сгромног сга-!се онда по;мити и прановнкштва. вклно оценити наша ма
Велика револуција, после извесних трзавкца, нереда и местимичних анархија — што је природна и логична последчца тлквих друштвених пертурбација, срушила је стари, аутократски режим и тако успоста-
ментана узнемиреност кокоја је појачавЈна и учестаннм вестима о намерам& револушионарне Рускј? да закључи сепаратан мир са нашнм највећим непријатељима. Али здрава мисао руско- >
вила новн држ шчо правни га народа, нове н велнке 1
положај ко}и^ће најбоље обезбедитк социјални про грес у свима гранама к слојевима рускога карода. Природно }е што смо ми
идеје слободоумћих и де мокр&тских слојева избише тако силно, да је велики рускк народ заузео једно од најзгвид;шјих места у
Срби, са дсста зебње скеп-јХонцерту светских сила. тицизмапримилипрвевести Творци ове велике р о псјавн руске револуцнје,'
јер смо у томе чмну нааиралн одлагање, ва извесно
револуције, на супрот германског империјглнзма, истакоше јсдан од најузви-
дреме, решења светског, а^шенијих принципа који ће посебнце српског, пробле-Јисторија људске цквилима, коЈи је у кграздвојној|32цк}е забележити као највезн са руским успесимајвећу епоху V оаом светна ратним фронтовима. 0-«с<ом рату. М.лшда Ру:к|а‘ воме ге се треба ни не]*(]е прогоЕсрила и нагдаскда! мење чудпти при помг.слк‘да се борн »а тахаз мирј да смо и сув.чше п; еморе јхсји ће свима народкма нл, а кедсекма у виду и,сбе?.бедкти потиуну неза чињеккцв да нам саака не ]вискост. А га осгвзрење дед»а и месш доноси све овсга качела ока жртвује
све материјалне кздатке, не тражећи нкчакзе ратне одштете или контрибуције. Она прелази преко тога, како би се штс пре дошло до главног циља. Тако је револуцконарка влгдаприхватила у свему наш програм који је изргжен у формулм уједињења српсксг и југословексксгнарода. Оно шго р/ски народ разуме под иојмомнародности, казао је недавно Терешченко, ми?шст&р спољних послова, то је, да ће кародносни проблем бити решен народнЕ'.м гласањем кли општом народном свестн. У овоме великом и значајно.м чину ми видимо сЈедињењ« нашкх жеља, тежњи к схватања у Један опшги, ваједнички, програм, за чије је остварење српскм народ дао све што је кмао, а за ко}и се с&да валаже са пуно полета, демократска Руснја, чкје је име код свих слојева нашега народа, символ слободе поткштених и заштитник слабкх. И тако ће то зајециичко алн значаЈно начело добкти своје право оваплоћење техонда када буде дело напора два братска и демократска народа. Садања руска велика и зн&чајна акција у Галицији мсжа бити и какав гробни покуша}, н? пример кахав всјна пемонстрација, али то Је ист времеко најлепши доказ да се савремена и млада Русија постојано н енергично спрема ва што скорији мир, али таказ мвр који ће бити кзвојгван мачевима оних коЈи се бсре за слободу поткштених н поробљених карода. Зкачај ове акцкје на;боље се огледа и по најно” внјим догађајкма у Немачку, стожеру ценгралног савеза, који су природна последица сацање руске офанзкве. Охоли и необуздани кајзер је појмио да судбина немачксг народа ннје више у његовим рукама. И зато ми са пуно поугдања поздрављамо овај почетак који наговештгва да се полако и постепено помаља на европском хорнзонту велнки и снажни ру:ки колос коЈи ће, у г мг највећесилеи вечитеправде, достојно каштиговатк грубз 8гвоЈевЕче. * Ру:ка револуција Јеистина одлсжала, за не:<о времг, решење нашег исветског проблема, али у толнхо ће његота солуциЈа
бити у складу са оправданим жељама и интересима нашег троименог народа, јер ће печ нове и демократске Русије битк
силна и снажка, у толико вкше, што ће најплеменнтије светсхе идеје н најузвкшенија начела бранити н највећа насружана сила.
Господарство на мору — М.-. к:лико сумлренскл рат пустошио савезоичке флоте, Спор&3)М је ипак апсодуткн гссподар ва мору. (Крај) Излншни злсчБна ; спортчма савезиичквм, ала ех Са. 5 сзн 2 цк гма|у ва површи- нв омета, нк]е кадро дв бх оеи иепобатио гослодарство ва мете. Једса |е цифра у том помору. Има|у гв, ]ер слобсдно, ^ ле ДУ »рло речата: у ведељи од по даиу и по нођи, плове оке- 2 ^ ДО 29 апрвла упловило ]е у аком, пролазе њиме, у свсм в фр»кцуске луке 986 бродоаа, цравцимж, корвсте се њгме да вспловило вз њах 975, а торпреиосе људе в храну Имију га, пиљврано свега 6; а но изгешјер се^сједењеге звсгаае ња- т 8'има брЛтанског адмвралнтехове лепршаЈу слсбсдио по сви- та * ]* У току мжја месема моркма, а всличке су зв- к * У ввглеска прастаништ* стаае ишчезле. Имају га, ]ер 10-325 бродова, нзашло из њех Је у лукама савезннчккм сао- 10 578 а торпедовааз свега 75 браћс] се* већв, а аустро-ие- °Д преко 1600 тоша и 37 исмвчке луке ае дсбвЈају вЕшта под 1600 тока. ввшв , | И бесомучиа реааост с коЈом АлИ га емвју кхо што пош- ^ емца торпвљвраЈу све иа шта тенв људа имају слободу д* и>н ђ- у » перверзва с&дична срцба се крећу по варсши по коЈој се с ке !° м нем »чки мвриици кикрвју ргзбоЈнвци, кмхју га поц Д иса **Ј.У в * бродове и иа њкусловом да се брижљлео чуваЈу, ХЗЗ У посаду без одбраре, докакмају га под условом да расло зу Ј у Д аи8С Ц*Д* Немачка лвжу добро оргжннзоваирм н о- ]* си0 У» Е ђ 9 , Д* <> 2 * б*з поморбученсм полгцкјсм. Морскн се скв т Р г <> ВИЕв сваквм даном све разбоЈвицн шуњзју крзшсм и теже н ; ® же подаоси терег рауби|ају; * најмвња иегмотре-. тв ’ ■ ** У пеморској трговиии, ност, и на.мЈња млатавост даје ј “ У П Р* С0С <»Р» ии чењ«ма сума ем пралику д* Једаим ударцем; Р* вск * * к чија, Савезиици, нж побију гомилу људв: а квко ;- протвв * КМЈ )У полугу на која ннко ннкад иије мсгао помвс- >х кагсни Немвчка којом ће лити дк ће тдхвн злочвни бите ј "* К Р*1У крајева. темеља мсгући у давсшњем веку, то!е' с РУ шнТИ мснсг РУ<>з 0 У зграду н ту перфидија н-:мачка вз ие-: паигерманвзма. буха напала на честите људе в користрла сенековреме сла- Рф1Т11? V ТјуРИШ бсшћу Савезнлка која Је бвла ИпЉа Ј I ЛјЛЈЛ прссз^од њгхоее лсјаавссти н Победе на фронту су одушењзховог керовења у дојалност’ ** ле Н *Р°Ддругога. Грађење спзцијалних; патролбзх бродоза, наоружањз
трговачхзх лвђа н?је се могло за хреи трен ока извршвтн. Не
Паркз, 5. Јула Вести коЈе гласе зз РусиЈс су ?рлв псвољне, Оне покгзуЈу
мачки сумгрени користнли су ј В* се јавво руско мишлење стисе твме и сејали жалсст, с.чрт шало. Цгла штампа семдцдор-
и з^чгн. Алв ипак зсто нису он
го-
гана, потпсмаже владу и Јако напада максималнсте в приста-
спсдгра еа мору, исто оЕакојлвЦв Лгњааа коЈи желе да окао и)го ан апашка банда, чу-јборе сад&шњн кабзнет и завеиа са с?ојдх злочвначких псд-; кључе брз мир без икаквих увига виЈе госиодар у авроши по|сж> в *> коЈој Је пе-л;-’ци]а гоин. Оча ча- Счи лестовј нападаЈу прине зло сеаки пут к*д им се стллицв мгњзна к*о вздајннке прилвка уквже, али ие чнке дж’ ко1а желе »а уииште револу ствара ие нду своЈсм токсм Ц н Ју и зроугроку/у ц^вилви рат Узалуд онк торлиљАраЈу бро- !којш бг говратво првсбитво дове н убиЈкју кеввне, резул- стање. твт Тлх злсчнзк потпуио је Раденачкиоргав «Рабочаја Гане^атевЈн: неће Немачка услед зета» ковстатуЈе да максиматога добчтв нч зр.ча хрше вч*’Листк н прнсталице Лењинасаше ии дрхмд бркшна внше. Су-' чкњавеју гелаку мањ»ну у се* маренз гегмавска чи е оустош цЗјалгстгчкој с^ранци. Огрсмвх Јгдино пустоша р*д<, Пустсшв већУзассцгЈглвста гдсбраг* рад ње тс ?е д јврси Немачкој ни- ? влвде и продужење рата до краЈ ■ какве корксги. Ојо смета тржн- њв иебеде Јер оза јед-,а* мсж;