Velika Srbija

БРОЈ 562.

ГОД. 2.

СОЛУН, ЧЕТВРТЛК 2. П.ОВЕМБРА 1017. ГОД.

ии СРБИЈА БН 6КНИ0Е 8ЕКВ1Е

II 1 ( I П.-т.ТН I КАКИ ДАН ПО подиг I ПМ1 1ПЛ г \ ИЛПО( II МггГЧИО дрлчЧР. фПМСТРЧИО 'I дрп\чР. гпднИГи.р .“>6 драччг

рукошк I! (г: ш прм. \.|> (Там \|М'Д1шппиа: Чотол »Канл.ш« (улица Ллсксандра Волпкпг 6р. 7.)

БР.ОЈ 10 лепто

.УреЈјује () Д Г> () Г

БРО.1 10 лептп

ВРЕМЕ И РАТ Моћан Савезник Споразума

Г1 рс и е кол и ко да н а говорио је опет први бритаиеки министар г. .1ојд Џорџ. Као и увек њсговс иајаве бнле су кратке. јаспе и одлучис. Јединствсна вера и непоколебл>иво повсреи.е провејава увек |;роа речи британскос премијсра. >' Италији, у сред пуног развоЈа аустро-немачке офанзиве против трупа кра.та Гмануела, када јс ситуација изгледала компромитована, г. Лојд Џорџ је гвојим речима разагнао песи.мизам, и показао иам ову величииу британске одлучноети. 1'. Лојд Џорџ, ко'и је минисгар у кабинету од почетка рата и који јс вслике услуге учинио огромном подизању бригаискс војне снаге. створио јс једну формулу, коЈу савезпички дигпрмдти „џрло јкпо поиав.та ју. Он : е у времену нагласио најмокни јсг са вези и ка. Доиста, рад који је извела Вешка Бригапи1а дело јс времена. Бремс је омогукило енглеском народу, да развије своје гигантске напоре, и да постане најопаснији п ротив н и к це нтрал н о г блока. Г. Лојд Џорџ има потпуно право, кад у времену гледа најбоњег и на јпоузданијег сарадника и савезника. Мора се признати. да јс свропскн рат . почсо са нсравним снагама. 11емачка је била потпуно спремна, док еуСпвезници би.ш тек у развоју снага. Изглсдало је у прг.н мах као да ће Споразум и.згубити рат. Шансс су било промсн.Ћивс, али врсмо јс посрсдовало. Оно је Сансзницима. а на|)Очито Енглеекој, дало прилике, да отпочну конкуренцнју 1 1 емачко 1 у ратно) тсхници, а иарочито у гомилању ратног матсријала. Оно јс најзад довело дотлс да су Савезници у томе погледу превазишли у велико своје противни ке. »13])еме 1>е исцрпети паше нсприја гел.е«, рекао је недавно у парламснту бивши британеки премијер г. Асквит и развио јс у дугом говору своју тезу. Он је истакао, шта је еве досад за три годинс рата учинио тај мокии еа-

всзник Споразума. Са а\'тен I ИЧ 1 Н 1 М подацима он је показао, да су цснтралне еиле дубоко нагризепе економском кризом, да еу финансијски V критичном положају, да им јс трговина пропала, индустијска делатног!' укочена, и да им сс чак и војне рсзерве примичу крају. Све јс то учинило врсме. Ла то пак време, моћ Савезника нарасла јс у свима правцима, нарочмто од како су Сједињене Државе ушлс V рат са својим нсизмерним срсдствима. Бреме је даклс најмокнији сарадпик Споразума, и мада је, како јс нагласио Савезнички д и пл о мота, и.Ч 1.1 сда л < > каткад наклоњено нспршатед.у, убрзо је п>сгова наклоњеност опст прилазила дефинитивпо Споразуму. Гечи г. Лојц) 1,1дд)џа.. ид.говоренс лре два дапа уЈелисејској Пазати у ПарНзу, звонс гвозденом одлучнопгку и сигурнопгку. Онс су кадре, да сврјом енпгом и чврсгином развеју сваки псеи.мизам, и да укажу, да јс само једно решењесвсгског конфликта могукс. а то је: победа Споразума. ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТИ Берн. ‘Л //.) Печа јављају: гоаходеиој куки многп чешпп носланпци. нарочито ннс .1 Шварценперг. гпвпри.т су у корист опра. 1 П 11 ШМ 1 Чсшнс крчљсвиие који Нс Гнини верна монпрхији и Аипистији. Копенхаген, 2. Премиједној вссти и .1 Иемачке кајлер јс ии.ишо су.тнши ди доке у Вер.тн. Веровитно је ди 1>с сс султпн одп. 1 оит и но.тту. Петроград, 2. Керснскп и Тсрстчснко пи.т, 1 с сс сади'у Петрограду. Иладч јс ухапсили многадројнс макснмалнетичкс игснтс који су цротурали ри.тс вемтн пдносно унутратњр и војнс ситуицчјс Русије. Псрснекп кс пстити некалико дана у Пстрограду. ндтом 1\с птпутопаит у Москау. гдс 1\с сс дефинитивно настинипт. Берн, 2. Немичкој кри.т још трије. Фон Мпјс /1 и нослпник Фридпсрг. којс је кајлср по.тао да тулму ноложајс нодканцелпри. нису прими.т дужност услед крчтичне ситуације у којој сс данас Исмачки налази.

ЈУГОСЛОВЕНИ ИЗ АМЕРИКЕ Дочек добровољаца у Марсељу

Ди сс уклонити бијсдц и нрогарстаими. мпри.т стс осжити од ро1>снс снојс грудс. нс.ткодуишом крилу омсричког нироди иииии стс уточтитс. \ сиди. нииуштију1\и сној мирон жинот. (7(0/1/ Оиридицу. снојс жснс и нјсрсницс. пи сс додроно.Ђпо при1\чтс нреко мори. Читто? .Чито, дп под сјсиом слиннс зостипс имсричкс. с којим сс у нитим рсдопими поносни слудљују и пишс тродојнице. донссстс с.тбоду нитничкој нцшој домовцнч. Рамс уз римс си јуничким војском српском. ни 1\стс шиксрипт из спију ниших земпља нсрфидног Шнпбу. бихитог Мо1)ира и аарнирског Тнугирини. Ии 1\стс сс нришипш у ујсдшксну цишу домовииу кпо осаетници и ослододиоци. Ии 1\стс биши тпорци нопс нишс држанс и сирпдичци нопог добп кпјс снн1\с. .1 (7 удућн 1\с ниши пакољењи хирно сс сјс1гитн нлсмснинГиз • тинсзова, којп су жртнујуки сс .т ииродту стпор нштсили сјијпн јсдон Л 111 ЧП у нонјссти чпнсчаистви. 11 р 1 тши пос снсмогу 1\и Ног. брп1\о. Жипели ујсдањени др.жана I рби, Хрнити и ("ловенпци". Л.чвршај уСи спо.ј гопор поаиао јс доброиол.цс- д.ч лаједно с н.им ускдикну поадран Кра.пу Гроједне Кра.ксвинс Псгру I и 11>сговом Дому. Говор амсриканског пуковника I Ел и« изасданика генерада Першиига. главног команданта амсримкс во.јске у <1>ранцуској. који јс добровод.цс поздравио ма снглеском јсаику. изражавајуки жсл.у да их слава српски.ч јунака, и.иховпх сгарих ратни.х другова.-одвсдс V и.ихова леиа родна мсста, био је громно пронраксн с.ч ••Ура>. и »Живсо«. • Но1>а овс групс добровол.аца г. Младислак Мрвош одржао је слсдеки говор, поздавл.ајуЈ.и у имс својих другова добровол.аца. комаиданта \1 иојис области гснсрала Друдс-а као прсставника <]>ранцускс војске: »Када ,јс Лустрија 1Г> јуда 101 I 1 ‘одинс наговестида Србији рат, дала јс у ието врс.мс и ову врдо зиа-

Гри дана послс. плвестиза јс Псмачка рат Фраицуској и дал.ч такоСе сличну изјаву кој.ч јс гласила: »Ла 1.’> дана у Париау«. П.а плсмситпу <1>рапцуску и м.сзии добри марод, и на јупачку Грбију н њсз.ииог врсдиог ссл.ака имао сс излитн први иенријлтел.ски бсс и отроп. Мекутим иајнокији Хуни и варвари л.\то сс прсваршлс у своме рачупу. Пс само да аустријск !1 »каанена скспедиција« нијс зауаела Грбмју у 8 д.аиа. него цсда аусгријска војска дожнвл.ујс у .('рбији три пута иотиуни слом и пораа, који јс аадивио цсо ‘С11СТ, .\ њелиил савсаница 11емачка? Оиа јс погодила. ЈБсаипа војска ушла јс појслс 1Г> дана у Парип, али ,10 јс била војска нсмачких з,ч робл.еникакојс плсмс 11 п ги 'Фрлицу.ш послашс у л.аротбл.сиичке логоре проко Парилл. да барсм ти заропд.смици видс лспогс гога најлстисга града аа свету. 11\' 11 с двс годиис борио С 1 ' храбри срп(ч;и њчрод бранс1,и стопу ио стопу својс свсгс зсмл.с од 1(1 цута вск(ч нспрнјлтс.ва. Опкол.сн ' 1 .'оначно са војском I царспинс. српски иарод, повлачски сс кроа Ллбаиију ра'1>с јс поднео муке попу г Христа псго да прими мир који је Грбији у исто врсмс био од нсиријатс.ва иукен, дајуки јој Посну, Хсрцсговину и јсдан дсо Далмацијс. () д б и ј а м о н а јо дл у ч н и је поихду мира! Осг.ајсмо всрни нашим спвсзницима! Сл њима сгојимо и надамо, био јс одговор милс њчм иашс Грбијс. Прсшавти Ллбапију. ост.чјс ср.иски парод ради великих идсала аа којс сс бори, бсскукиик, алм од гога даи.а постаје српски народ всдик. Плсменита Француска отвлра нам врлта својих кука, нрима нас на своје зсмл.иштс р.чширсних руКу као своја чсда. Дадс )Iам приликс да сс оноравимо п сакуиимо. иа дл уз чпомок јуиачке фраицуекс, руске и снглескс војскс повратимо рскама крви наливсну лсмл.у коју сргккн ссл.ак л.уби ипнад

чајну изјаву: "Послаксмо јсдну ка.чнсиу скспедицију, која кс доручкова ги у Бепграду, ручаги у Иишу, а иечерати у Гкоид.у«, Прсма свој изјави цсла Грбија имала јс биги ааузета у 8 дапа по самој Лусгрији. свсг.ч. Го велнко гостод.убл.с нскс српски народ никадазаборави ги 11.1СМСПИТОЈ Фрппц\'(Ч(ој и њсаипом Пароду. Осим всликих Гавсаника (фбијс, који увидешс всличину српскога народа, тамо прско океана, у земд.и Динкоднл, Вашинггона и Ви I

зона. \ зсмл.и слободс и срсГ.с, а.иви парод по крви, говорс и обичајима јсднак с.ч ј\иачким народом Грбије. |,-оји \' победи савезничког. оружја и у вслИчиии Грбијс глсда (ч;ој\ слободу п једНни спас. Г.чј иарод смо ми, Грби. Хрв.чти и ( ловсици, Југословони, подајници или бол.с рсГ.и робови Лусгријс. |;ојс јс г.ч злогдаснп држава \ гњс гавањсм и мучсњом прцсилида да папуетимо своја огњишта. милс и драгс код куће, и да идсмо у беди гвст гражећи кору хлсба. Нас има у Лмсрици вишс од I милиоњч, од којих јс 200.000 епособиих ап војску м епремних ва нолалак у рсдовс срлске војекс. да рамс ул рамс са гом проелавл.сном њчшом браком пролијсмо крв за велики идеал, за који се иашл Грбија бори, и тај идеал јссте ујсдињсње свију Грба, Хрвата и Словенаца и њихових зсмал.а у једиу држа ну. Ми емо први песници пс ппвс војскс ил и.чроднога покрсг.ч и устанка, који је \ Лмерици подигао ве.пн.и наш браг пуковник српске војскс г. Милан Прибиксвик. Пови јснаци долалиГ.с \ буду Г.с стално да сс борс ла идсал који јс јасно означен ил овој малој карти, а коју вам.ч. г. кснер.члс всликс и племените Францускс, п])сдајсм (прсдајс карту у којој су означснс свсјугословсиске зсмл.с) у имс мојкм другова. оних дивних јунака. са молбом да нас плсмеиита Француека, н.езиг]а победничка војска са Марпс и Всрдеиа, и добри Француски иарод помогне у огтпарен.у ги\ идеада, за којо

ми подазимо дл крв наш\ пролијемо. Вечито лахва шп пггп и ми Југословени, који по лазимо у родовс српсксврјскс, ипилазимо па лсмл.ишту француске оно исто гостол.убл.е и пријем који је пре нашега долаека нашла јуначка ерпека војска, молимо в.че. г. 'Бснс ралс. као предсгппника француекс врјскс, да у пмс на 1 не изразите гоплу захвл.шост великом Фран цуеком народу и Председпику г. Поенкаре-у, сп покликом: »Живела Француска«. ИспраГ.епи великим си\г патијама и манифестацнја ма Америке, која пам јс за в] 1 смс нашсг изгмаиства п.т Лустријс била отац и мајка, и њсзиног племснитог и всликог народа, осскам сс особито срскан, да н'л тлу француске имам част поздравити прсдставиика амсричке војске нукопника г. Ила, у нме свију иас Југогловена. у име мојс и мојих другова, кличуки: Чувај Божс Лмсрику, а.мерички народ, и прсдседиика Вудро-а Внлсоиа. Понгго нс долааимо као ерпски војници, пего' као усташн и добропол.ци који ра.мс ул рамс са витсшком српском војском имамо поки на гроб Луетрдје, вае г. 'ћеперале Рашику, као прпелавл.еиог јунака и побсдпика с Цера, а прекб' вас, кпо предстпвника српскс врјскс . поздрав.ва.мо иашу измучену милу нам Србију са ппкликом: Живео Српски Народ! Живрда Српека Врјека! Живео Петпр, Крал. свију Грбо, Хрвага и Словеиаца! Живсо Прее голонаеледник Лдекеапдар! Свршике ее

ПИСМО ИЗ ПАРИЗА Иугирски мансарн по Тнропи. „По.чо.н/ Иог чпршија, нп обадпс стринс (Од нашег допиеиика) )

(Крај) Увићајукн импоратинну потребу Помачке, да пгго 11 ро закм.учи мир, под пгго дакшим услоиима. Буг.чри почин.у осећати хладпооко срца, етрахујуки да нх Немачка мс осгави на цедилу, кад буде почела да збацујс балает, који јој отежава акцију ла мир. Ва го лукави Бугари пек еада тражо начина да доћу у додир еа силама из противпичког табора. »Лсосиатсд Прсс« е.чопшгава из еигурног нзвора, да, докле се Вид.см и <6срдипаид обасипају мекусобно најукрашенијим лажима о нспо |ебд.ино \1 и нечитом

Париз. октобрл 1017. пријагел.ству, дотле су ое бугарскп агсмти размилели по неутралним земфпмр, тражски додира на протипној страии. Колико Бугарн полажу на ту нову пропагаиду, показујс факт, да су само у Швајцарекој потрошилп у последн.е време преко 200.000 фраиака, нс успепши ипак да задобију ла »блгарекуту каузу« нн један поштсн лист Шпајцарске. Карактеристично је да бугарска мегаломпмпја, надувсност, подмуклостн грубост почнњу бивати одвратни и у земл.ама њених еансзника. А бугарски ци-