Velika Srbija

ЈбРОЈ 572

СОАУН, НЕДЕ-Јх. Сг. И06ЕМВРА ГЛ7. ГОД.

ГОД. 2.

ЕН 6КШ0Е 5ЕКВ1Е

БРО.Ј 10 лептл

Урсђу је 0 Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДШг ПРЕТПЛАТА ШНОСИ: Мескчно Л дрлхме, тромесечно 9 дрсхмс, годишње Л6 драхм.с РУКОПИСИ СЕ НЕ Р.РАЋ АГС хлн уредништвл улидв Нраљп Петра 6р. 70

БРОЛ 10 лсптгј

НА НИСКИМ ГРАНАМА Последње аустријско средство

Неколико премена но спом уласку у Београд аустријске нласти покренуле су тамо лист IЈеоградске Н овине. Л иет су намсниле српском гра-ђанству,у циљу, »објективног« оба пештавања и политичког васпитавања »рђаво и.тенденциозно« обансштаваног н »недовољно« паспитаног српског народа. Да би остале доследне својој накленој мржњи .према свему што јс .српско, штампале су га, а и данас штам п ају, л ати нск и м словима; Ф.ирилица им је нзгледала и сувише непрактична, па цак 'и за вид Опасна. Тако су мотивисале доцнију забрану употрсбс и учења -ћирилице у Срби»и. Итај лист, најнаказније иедоношчс свога времена, служно је. одсвог непрнродног рођења, као извор и рсзервоар свију гадости и најподлијих испада противу свега што је српско, а у првом реду п ротиву најчеститиј и,\ п иајрбдол,убивм|ИХ лега л н и х п редста вн и ка једног хсројског, исправног и у свету це њеног народа. Пишући тобоже за народ, у"чи»ој средини и противу чцје се во.ве јављао и наметао, није оставио недирнуту ни најтању жицу интимних националних осећања тога народа, а увек са на метљивим и циничким уверавањем, да то ради за корист народа, о чијој глави његови власници нису престали радити,Нарбд, српски иарод проницљив п бистар, васпитаван у слободи и ла слободу, уочио је генденциозно писање и разумео време и прилике. Он јс с најдубљим презирањем р са неугасимом мржњом посматрао недела својих крвника, и одвратна ласкања, у форми језивих клевета и гадних увреда, правилно оценио и одмериосвојим бнстрим душевнимпогледом. Нису га могле преварити ни обмане нзвикашГх патриога, чше је србовање било и остало само као средство на>ниже пакостии најсрамнијег егоизма. — То су, на кра»у, прозреле и аустријске власти у поробљеној Србији, па су, после неуспеха са најсвирспијим насиљима, латиле се свога старог средства лажних обећања и најпростиЈих иревара. Пало им је у очи, да српски народ и’не чита њихове написе, па ни »Београд-

ске Нопине«. Нису могле разумети, да наш народ ирезире све што је њихово; веровалн су, да је то делом зато, што Србин није впчан латинским словима. И онда су окренули другу страну својих непресушних.обмана. Почелн су штампање спојих умних гадости нашом лепом ћирилицом. Али се народ ни тада није дао преварити; он је живео, као што и данас живи, у непоколебљивој нади, да ће му сунце слободесинути с )уга, где су, у спремању народне слободс, његов Узвишени Краљ, млади Вожд на чслу херојских легиона осветника н умнн представницидраге нам Отаџбине. И те наде распаљипаху народна срца, пуна поноса и вере, а тиранима н злотворима иародннм уливаху сграх променљивости среће н предстојеће одмазде. Да би н томс стале на пут, поколебало сталност и чврСтину , чач№ гр»>ке , поткопалс'Цпродис надс, аустрк : « ке властн у напаћеној нам Отаџбини, не могући уништити одважност и самопоуздањенаших хероја војске и узданице нате латише се других средстава и почеше гађати иза бусије, служећи сс опет обманама и прсварама. Од извесног време на, из непријатељских ровова на солунском фронту добацују се на шим војницима некакви »Прилозн Београдских Повинаа. штампани ћи рилицом, и разни пам флети, написани отровом аустријске бестидности. Интересантно је да сс ови »Прилози Београдских Повина«., према информацијама 11 ссу м њивс тачности, крију од нашег граћан ства V Србији, да тамошљи наш живаљ не би реагирао на страхо витс лажи, које се сервирају нашим војницима на ({»ронту о стдњу у нашој Отаџоини, да бп се приволели на бегство и предају. Али је наш војник и сувише бистар, да би могао подлећи и таквим обманама. Он јеСр бин, чедо јуначког ко лена косовских мучени ка, оспетннк и ослободилац! Његови подвизи задивили су свет, као што су посрамили ове истс непријате.ље, који облећу око њега и, у страху од н.егове песнице, сервирају му најодвратније продукте своје демонске душе, позивајући гп да прими

на сс ужасан терет Лазареве клетве. Зар непријатељ рачуна, да иа нашем фронту можс битн Србина, који бп и за часак посумњао у иетину, да пас је увек лед био са севера и да непријатељ никаДа не може бити прпјатсљ? Зар непријатељ мисли, да ми овамо не знамо, како су прошли сви они наши војници, којс јс постигла несрећа рпбовања? Који нису помрли од глади, они су, уелсдкрвничкогпоступа- ња с њима, постали неспособни не само за војску, него и за живот, или још и сада чежн.иво очекују, изиурени и напаћени, парче хлеба од својих у овој привременој туђини. Такву судбину нико од ■ ,иас нити је пожелео, нити 1.е пожелсти. Знамо да је нашим непријатељима дојадило; знамо да се леде од ужаса пред страшпом несрећом, која им је већ на прагу, а знамо и да је њихово стање неиздрлсљиво; али нисмо знали да те кбд њих тако н толико очајно, > т , *л. жлшћдш- ал ме : 1 ‘дап јуначки, морају лаћати и кукавичкихсредстава. Т*о нам поднже веру и крепи наду, да је на прагу час освете, кад ће н они, као и њихови подли полтрони, бити позвани на одговор за сва нсдела која су починили.

ПОЛИТИЧНЕ БЕОТИ Атнна, 12. — Јучс је посланш: Сједињених Држава, Гроперс, предао краЉ 1 Ј Александру својеручно писмо председника Вилсона. Краљ је 6ио јако дпрнут симпапшјама прсдседника према грчком народу. Лондон, 12. — » Тајмс " јарља: да 'ће Сједињене Државе. објавшпи рат Аустрији. Турској и Вугарсној. Берн, 12. — Бчвиш канцелар Бстиман Холвег приспео је у Швајцарску. Он Јс се. иодужс бавипхи на језеру Туну. Лондон, 12. Мишхспхарспхва Спољних Послова објавило је Белу Књххгу у којој је илнепха коренспонденција шмеђу снглеске и холандске еладс поводом прсноса песка и хххљунка за градусхке немачких утвркења на фронту у Флан дрија. Рим, 12. — Јављају из Цириха листу »Корпјерс де ла Сера«: Председник мађарскс владс, одговарајхДш у парламенту на инхххерпелацију графа Тисе, изјавххо је, да би Угарска бххла среЈ ;на, кад би Пољска ушла у саспхае двојне монархије. Овдс је у питајку попхајна жеља маЂарскс владе да об јиви анексију Пољскг.

Рим. 12. Кардинал Гима упутио је апсл, хсојххм позива свс Италијаххе. дп ссе снаге ронцентришу за спас Отаџбанс. "СИТУАЦИЈА Полнтичка 1'раф 1‘евентлов објавио је у »Дојчс Тагесцајтунг« једаи чланак о ситуацији после досадашњих уепеха у Италији. Он се слаже са својпм многобројним ненемачкам колегама, да главнн, политнчкп циљтеофанзиве нијс постигнут. Он велн чак од речи до речн: »Десило ее Лапротив оно, чему се ми нисмо надади. Заладнн фронт обухватио је италнјАнеко војиште, н остварсно је пе само јединство италијанског народа, веТ и сг.их Савезника. То је крупна чињеннца, са којом у будуће морамо рачунати.« Угледни немачки публицнста извлачп ил опН 1 те војнс и полтнчке ситуацпје злкључак. да лоложај цеитрллних ,сн га није ннуколнко поправљен успесима ; Итплнји. »Док год се В; :ика Бритарија, вели он, Лстиче јцдо н»саломљииа ^ре.пуч ка пред ц.ама, »1 док1бД лт-рјпф стојн верно уз наше протпвнике, Ј отова да нх помаже свима средстиима, наша' је сигуација проблематична«. Граф Ревентлов држн, да је за Немачку иајкритичнији западни фронт и веома .ппаспа еве већа унутрашња криза. »Ие покушавајтс, да заташкапате ову кпизу. узвикује Репентлов, она је. ту као нека утвара, која иас постепено нагриза н прети да нас једнога дана прогута«. Кр оз 'чланак 1 'рафа Ревентлова провејава јак песимизам. Кроз н>ега се добија утисак, да Немачку не могу вишб спасти пикакви ефемернн успеси, већ само брз мир. И теза г. Ревентлова је проста, да Немачка има да управи своје напорс само на то, да обезбеди себн што погоднији мир, а да не греба да јури за вратоломнпм н бескорнсним авантурама. В о ј н а Еиглеску побсду у Фландрији признао је доста отворено »Келнише Цајтунг«, објавивши из пера евога дописиика опширан извештај о страховитом налету енглеских тснкова, »који су иеодољиви«. У »Берлинер Тагеблату« мајор Морпт копстатује, да је план генерала Хега генијалан, и да се снглсскс трупе почин.у служити слсвим иовим методнма, којн до сад ннсу билиу ратној употреби. Енглески листовн доносе, да је падмоћносг британске војске на западиом фронту сваким даном спе јача. Пуковннк Репипгтон резимира војчу ситуацију, реченицом: »У току досагцншх операмија бритаиске

с.у трупе. кад год су то хтеле. постигло све своје објекте«. Ситуација на италнјанском фронту постлје еве повољнија. Немцн су изврпшли серију иовнч покушаја, да опколе пзвесна италијанска одељења и да се пробпју преко Пиаве, али су свн њихови напори осталн узалудни. Италијанске трупе су се потпуно консолидовале, и постоји уверен,е, да ће оне, помогнуте англо-фрзнцуским појачањима, битн не само кадре да осујете свакн покушај нове офанзиве, већ и да предузму успешне противнападе. X.

СОЦИЈДЛИСТМ И РАТ Шајцеманове изјаве Женева, -12. иовембра. Шајдеман јс држао велпкиполитички говор у Кенигсбергу, у коме је дефинисао држање социјалистичке странгсе према Хертлинговој влади. Немачки социјалистички воф рекао је иамсфу осталога: »У царевини је изврд!СН на миран начин аапредак, који би ииаче . стао потока кршт. Ттбт (ч 1 ГГјШТ г .6с:1'(1|)(>! шири и прнмеии на нзборе за пруски ланд-'

таг 1 ! ако се Уепе, да во.ља пе’ђние одређује састав пладе и опредељује правац политнке — а то јесада у нашо* могућностн - даће се доказ, да немачком народу није потребна помоћ споља, да би дошао до слоббде, коју већ ужнвају други народи. Али, соцнјалисти чоће да имају економску слободу, а од ове. смо даље но иклд. У својствуеоцијалиста, ми се мбрамо држати далеко од буржоаске владе. Кад будс. доизао час., ми се нећемо попући од своје одговорности!« Шајдеман јс за тим побро^ао битнс Л'Ж11 ,е соци ј алдемо к ра тс ке странке: изборну реформу у ПрускоЈ, укидање полнтичке цензуре и члан 159 радннчкогзакона, представништво радника у трговачким коморама. Ако влада графа Хсртлиига хоћс да закључи лојалан и трајан мир, без завојевања и без економске зависности ма којег народа, социјалистн ће га подр' ••»чзтн* У протнвном "цу онп ће ро| ’Д1ПЈ: -рбу Н ПрОТИП њега. >:ао против Мнхаелиса. АМЕРИКА У РАТУ Важне седнице у Лондону Лбндон, 12. новембра. • Рајтерова Агенцнја јав.ља, да »е на другој седници шефопа разиих бироа министарстава и извесиих чланоца америчке мисије, г. Лојд ђ1орџ рекао је да ситуација Русијс и Италије изискује вншс но икад, да Сједињене Државе пошљу што пре и што пећи број бораца. Савезиици очекују за 1918. годину б милиона тона робе, обећане од Американаца. Г. Ло»д Џорџ говорпо је по том о пооштрењу блокаде и захвалио је америчко» мисији на услугама. које је чинила и чини америчкп марина у борби против сумарена. Амерички адмирал Бенсои захвално је брнтанској владн у име мисије и обавестио скуп о огромном делу, које »е већ изведено у Сјед. Државама н које се изводи, ие само у погледуобукебораца, всћ и конструкцнјц флоте и производње ратног материјала, као и снабдег.пња и развитка авијатике.

ГРЧКА ШТАМПА ухИсп Елас«; Нетакнута је иаша мо> рална снага Изјаве које је, одмах по доласку у Париз, учинио г. Венизелос прсд заступници.чл тамошње грчке колонијо, садрже пзаесан песимнзам о коме ннсмо никада помишљали да ће се дотаћи душе првог грађанина Грчке, којн се н у критнчним још тренутцима показнвао оптимистом и који је тим својим оптимизмом н душевноч снагом многО доприносио остварењу својнх предвнђања. Али не знамо на чему сс данас г. Венизелос ослања кад верује да »задоцнела поцравка грчкр политцке

у свстскоме судару неће нам моћн донетн оне добитн које бн смп могли нмати, да смо се јошод почетка рата ориентнрали сагласно народннм предан>има«. Зацело, промакла је прилнка кад смо могли еуделоватн у походу на Дарданедс н допрннетн паду Цариграда н променн војне снтуацијс на Балкану, а можда н бржем евршетку рата. Али ако је та прнлнка измакла, не значн да она не може нзнова битн створена, н то створена од странс грчког народа, који јс остао невнн н кога није нагрнзла ннкаква корупција мада јс- под прнтиском тиранског стања привремено бно клонуо.. И, ако смо у фебруару 1915 изгубили ' ггрилику да

уннлимо и еломп чо гпољаши.е непријатељс нпак сс у то доба појавно нспријатељ страшнији, с којнм сс народ, ранијс пли доц нијс, морао судпрнтп (I срушити I а. Овај супарИик ако јс по формн био унутрашн.п кепријатсл. Грчке, } ствари јс бно кспријатељ значајан колико и сваЈ:и другн, н то непрнја тељ колико 1 'рчкш парода толнко и самог Споразума У овом пе.ЈНком рату апсолутистнчка тираннја бнда је најпомамннјн н најпо .1 муЈсшјн пепријатељ споразумне борбе, час осуђујуГ,н победе савезннчких армијз, као што се показало у Руснјн, час изазивајућп немачке успехе и пршеГ.н. као збаченн краљ, шп 1 >унажу за рачуи Немаца, ра дн уннштења савезнвчких војсака. Опај смртнн нспријатељ споразумне борбе, којп је у победн савезннчког оружја гледао обарањ,е апсо лутнзма н подизање демократије, налазно се у Грчкој, и морао је бити бачен далеко, ако је грчкп иарод занста хтео да победн. А факт што су сс у Грчкој иашлн људи који су збацнли тираннца, најбол.Ј| је дсказ да народ ннјс изгубно своје морал не силе; а што је одложно да своју војску стави порсд војсака Споразума, то је бнло сгога шго се ; мећувремену борио да би учиино безопасннм једног унутрашњег подмуклог не прнјатеља којн бн, остављен слободан, стално ометао војне иапретке н тру диоссда неутралнше спољЈте пободе. Пол-Луј

БУГАРСКА И РАТ Опаске ,,Журнал де Деба^ Иоподом ледавне ннгерпелације г. Бекстона у ен глеском парламенту однос.но Бугарске. на коју јг одговорЈЈо г. Балфур, британски мии. спољ. иослова. пнше »Журнал де Деба« у броју од 2. ковембра: »Уобразнмо чак, да г. Радославов буде оборен од Собран.а, будаластоје протпоставнтн, да Г.е бугарске тежње пастн с њнме. Такве ианвне стварн замишљане еу 1915. годнне.Шре, па чак м за време бугар* ске мобнлнзацнје. I . Радославон је просто оруђе 'бердннанда Првог Он нема ннкаквог лнчног значаја. Фердннанд Првн променнће миннстре, кад му се прохте. Било да оде г. Радославов нли не, то нн за једну јоту нсће променнтн полнтнку Софнје Кобуршкн цар је свемоћан. Свечаност трндесетогодншЈкнце његова доласка на престо, послсдњи 2. авгу ст. поднгла је његов престиж Ои данас жање нлодопе оствзрења бугарских операција. Кад 1915. год. није нинјтп мог-чо поколебатЈ)