Velika Srbija

СТРАНА 2.

»НЕЛИКА С Р Б И Ј А« _

БРОЈ 590.

негтрИјател,и су морали одложити свој велики, брижл>ивб припремл.еп план повреде швајцарске меу гралности«. Интервенција Јапана П/пи Журнал: „Ако се

Франц. коминике Париз, 9. децембра Одбијен је јак немачки препад у области Сен-Кантеиа. Артиљериска борба на десној обали Мсзе и на сектору западно од Тана. Доцније. — Аргиљериска актцкност у офл^рти шуме Кориере. Одбијен је немачки препад западпо од Сернила. Немци су код Хертманвилеркопфа извршили јак напад и успели да продру у истакнуте ровове прве линије. У против-нападу наши су одреди повратили ровове и причинили непријатељу велике губитке. Италиј. коминике Рим, 9. децембра 0 обласги брда Азолоне исгочно од Бренте наше су трупе успеле да поврате добар део изгубљеног терена. Одбијен јс пепријагељски прогив-напад код брда Пергике. На платоу Азијаго наше су извиднице заробиле пеколико војника. Артиљериска борба источно од Астика и код брда Томба Мон-

интервенција Јапана у европском рату изведс, то •|'.с за све бнти живо задовољство. Идсја о гоме сазрсвала је у тОку три годиие, као што је то у природи ствари“.

тело. Наши су авијатичари успсшно бомбардовали непријатсљске трупе на Пиави. Енглески коминике Лондон, 9. децембра Непријатељ је извршио препад северо-исгочно од Аржикура и користећи се маглом успео да заузме наш истакнут ров. Наши су одреди одбили непријатељски прспад северо-источпо од Армантијера. Заробљеио је неколико војника. У ваздушној борби наши су авијатичари оборили три непријатељска аероплана а два друга приморали да се спусте. Један наш апарат недостаје. П алестина. — Наше су трупе заузеле терен источно од Абу Дис две миље југо-источно од Јсруеалима заробивши 117 војника.

ВАЖНЕЈЕСТИ Париз. Адмиралитет јавља да је немачки сумарен потопио стару Француску крсгарицу ,,Шато

Ренол«. Нестало је десет путиика. Сумарен је потопљеи. Башингтон. — Савезници су до сада примили од Америке 19 и по милијарди фраиака, а сама Белгија 329 мидћона. , Јаш. — Председник Вилсон упутио је румунском краљу једио писмо пупо симпатија и дивљења обећавајући Румунији помоћ Америке за време и после рата.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Петроград, 9. —* Гроцкијесаопшгио Кри ленкудаје могуће прснети украјинске трушЈ на југо-западни фронт стимда бранетај фронт. Берн,9. — ИзПетрограда јав.Ђају да се све социјалистичке странке држе са евим неприја^ тељски према Лењину и његовој влади. Петроград, 9. Јављају из максималистичког извора да је комесар Блогаколи Халинизјавио предсгавницима украшнских социјалиста, да главни комитет радника и војника признаје права Украјине и жели да се уреде односи са Русијом. Ове односе треба да уреде радници а не буржоазија која сачињава Раду.

Г В В 0 Р држан у цркви Се. Сау® поводом рођендана Бђ. К. В. Наследника Прбстола Драги слушаоци! У овом низу крвавих борби, које наша поколења воде за уједињење српскога племена, дочекујемо ван своје земље и ове године рођендан Њ. Кр. В. Наследника Престола Александра. Прошавши тешке путове албанске, Он је, после опорављења, на челу својих јунака опет пошао у бој, окитивши ее славом ослобоћења Битоља, Кајмакчалана... НепријателЈ је осетио дп Србин није малаксао и да Србин иеће опустити оружје док евоју зсмљу пе види ослобоћену. Наша епопеја је одисијада не једнога човека, већ

целога народа. Историја српских грагсдија само јс била повсћапа данима из јсссни Г.115. год. По у догаћајима у Исгорији има равногеже. Има бола, има радости. Велики закон проиорције у историји, наизменичностн и равнотеже и у овом случају нашем, наћи ће примсне. Ми смо попили велику чашу жучи, осетили велики бол, прошли кроз најјезовитије страхоте. Ред је сада на срећу, на радост. На граници своје поробљене отаџбине, српски народ под воћством свога Врховног Команданта показаћеиовом приликом своју издржљивосг, своју очеличену храброст, и у иизу победа из 1912, 1913, 14, 15, 1(1 и 17. г., уписаће нове, које ће омогућити нашем племену слободан развитак и напредак. Југословенско племе грца под јармом ту ћинскога господара. Поробљено, распарчано измефу разних господара, спутано у своме слободном развитку, ометано да доће до своје народне државе са пародном династијом, цело југословенеко племе у срцу своме поздравило је Крфску Де-. кларациј)', као знак нове зоре. Сетимо се улоге Србије у питању југословенском и слободе Србијине задобијене крвљу наших предака. Сетимо се оних језовитих слика из историје, када су народни прваци и жене и деца набијани на коље, вешани и клани, само зато, што су волели слободу свога народа, и само заго, што су остајали верни тој идеји. И у ово време под воћством Њ. В. Наследника Престола, Српски се народ бори за ослобофење оног робља које пишти под притиском модерних варвара интернирано по разним местима; бори се за ослобоћење своје браће и своје земље, — и победа ће бити на нашој страни. Борба је тешка и дуга али је потребно издржати, погребно је исграјати у њој и доказати способност нашег народа да је дорастао свима тешкоћама и да уме да цени слободу и независност своје државе. Од издржљивости наших генерација зависи не само судбина слободе српскога народа, већ и целог југословснског пдемена, зави-

3 А С Л 0 Б 0 Д У НАРОДА Изјава Едварда Керсона Лондон, 9. децембра. Г. НдвардКерсон држао је у .Мансион Хаузу нелики гонор у коме је измефу осталога рекао; »Ја не верујем да у Сједињени.м Државама постоји и један човек који би желео да се рат заврши а да се не осигура слобода малих народа. У садашњим приликама није моменат да се говори о миру. Ја могу рећи онима који олако схвагају мир: »Сетите се Србије, сетите се Румуније, сетите се Белгије«. Ни једна држава не може завршити о вај ])ат постижуФиједино своје егоистичке објекте. Ми се не боримо зато. Ми се боримо за велики идеал, једини идеал, верујге ми, који може да нам осигура безбедност у будућносги и да дефинитивно приведе рат крају; ми се бори.мо ради обезбефења слободе и права да живимо на миру. Ми се не боримо само за Велику Британију, Енглеску Царевину, Француску, Италију и Србију, него за цео свет, како би сваки од нас могао да се развија по својој сопственој култури. Циљ овога рата је да се одрже права малих народности, као и права Вслике Бритаиије«.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

си слободан културни и економски разнитак његов. \ срнски нпрод ће издржати! Окупљеп око свога етарога Краља и 1 Всговог Наследиика, он ће дати доказе неииднме храбрости и још више поди+п! онај лепи глас о себи код наших Савезиика. А на данашњи дан, др. слушаоци, помолимо се Богу Правде и Истине, да нашем љубљеном Престолонаследнику Александру дарује живота и здравља; да целом Дому Караћорће-

вића подари срсћу, те да под скиптром Краља Цетра и Његовог Наследника засија звсзда српске слободе и уједињсња нашег. Помолимо се Богу, да Српском народу дарује победу правде над неправдом и омогући нашем пле.меиу слободан развитак у својој држави под скиптром Караћорћевића. Амин. 4-11-1917. г. Љуба П. Милетић прота скопљански и референт Мин. Војногза црквене послове.

Д Н Е В Н_Е Преминула Пре извесног времена умрла је у Јлуприји! где је била ипгернирана, Перса удова Димитрија ТрифуновиНа, мајка окружиог начелника г. Ранка Трифуповића, шефа службе безбедности. Напаћсној старици нека Бог да вечни Покој, а ожалошћеном сину упућујемо своје искрсно саучешће. Писма из Србије Многи нас моле да објавимо, да се код њих налазе писма или карте из Србије, тражећи да и.м адресанти јаве своју тачну адресу; али не наводе, од кога су та писма или карте; ко пише из Србије. А без тога не можемо да их задовољимо. Стога молимо све, да у таквим огласима наведу: коме је писмо или карта упућена и ко и одакле шаље, или да писмо или карту пошаљу нама, па да се ми побринемо да доће до правог адресацта. Тражи се *~Ф. Љуба I\ Јоваиовић, народни посланик, моли сваког оног, који има »Закон о Народним школама «, да му га донесе или пошаље у канцеларије Српског Трговачког Друштва. У току три дана вратиће га сопственику.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Париз, 9. — Одговарајући на питање француских делегата, који штите француске интересе у Русији, министар спољних послова изјавио је, да ниједна званична вест није објављена да Русија неће при.знати својс дугове Француској. Али ипак француска ће влада предузети све мере К01'е ће обезбедити француекеинтересе у Русији.

ВЕСТИ Атина, 9. — Један епглески аероплан, који је пошао из Лондона и ишао преко ГЈариза, Лиона, Марсела, Пизе, Р и м а, Напуља, Таранга, Албанијеи Солуна, стигао је после 30 часова путовања над Цариград и бомбардовао га на три разне тачке. Вратио се у Лондон, претрпевши мали квар на путу. Мадрид, 9. — Војни критичар шпанеког листа А В С, по повратку са енглеског фронта у Фландрији пише, да ће трупе, које су начеле Хинденб} г ргову линију бити кадре да пробију гвоздену немачку линију. Женева 9. — Максимилијан Харден доноси у »Цукунфтз'« биографију Жоржа Клемансоа и вели за њега, да .јз он 'данас »у Француској све—да је он влада. Његов Јеглавни таленат брза процена догафа 1 а и смишљено одлучивање«. Берн, 9. — Бечки Цајш пише, да ће се ова европска демократија, раздражена завојевачкимтежњама Немачке, извесно придружити Савезницима, ради спречавања Русије да не закључи заеебан мир. Лист додаје: »Морамо се удружити, апелујмо на своје немачке др) г гове, да поведу огорчену борбу против пангерманиста«. Лондон, 9. — Уставотворна Скупштина, која се нше могла састати )' Петроград)\ састаке се у некој другој вароши.

Кијева, среза и округа крагујевачког, да је здраво и добро и моли извештај о целој фамилији. — Каплар Илија Н. Ранћеловић Икић, 3—2, пошта 4, моли суд општине горњоматејевачке, срез и округ нишки, да извести његову фамилију да је здраво и добро, и моли за извештај о фамилији. — Стеван Илић, митрал.еско одељење, пошта 20, извештава Станију 1у ћинца Петровића у селу Белотићу, среза посавотамнавског, округа подринског, да су здраво и добро: оп, Живко, Живорад и Милорад Живковић, Љубисав Исаиловић, Љубомир Новаковић и шурак Душап Јовичић. — Драгојло С. Бучићевић, наредник митраљеско оделење, пошга 20, извеш.тава своју фамилију у селу Смиљевцу, срез моравички, округ чачански, да су здраво и добро: он, Петар, Велиша, Радисав, Чеда, Рајко, Миљко и Милутин. Моли за извештај о фамилији, јер до сада о њој није ништа добио.

Нова американска зубна клиника Д-р ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Егнатија бр. 357 на ублу »Ка ма ра« Једини атеље нове американскезубне клинике, где се могу излечити болесни зуби и начинити вештачке американ. десниса зубима. За г. г. српске официре и војнике анатан попуст у ценама. 1—12

ШТАМПАРНЈА „ВЕЛИКА СРБИЈА" Штампарија »Велике Србије« снабдевсна је с.вим потребним материјалом и машинеријом за израду с.вих штампарских послова, као: књига, формулара, илаката, огласа и т. д. и то осим српског и на свима Савезничким језицима. Послови сс примају у штампарији »Велике Србије«, ул. краља Петра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, идући ка жељ. ста-

ници). Израдабрза, тачна и солидна. Цене врло умсрене. ПРОДАЈУ СЕ (3 фотеља и 1 канабе, потпуно нови. Обра гити се у канцеларији »Л а р и Балкана« од подне до 4 часа, с позивом на И. Ф. СИФИЛИС и све венеричне болести лечи са потпуним успехом директор болнице венеричних болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 8-30

АСТОРИА ПАРК ресторан првога реда. Ај Лајф. Приватни салони за банкете. У 5 часова сваког дана те консер. 3-10

КЊИЖЕВНИ оглдс Написао сам и штампао књижицу »Бол и нада једне српске душе«. КњиЖица има три дела, у Њ 01 су рељефно оцртане: патње нашега живља у поробљеној отаџбини, њихове надс, и врлине нашег победоносног војника. Књижица се можс добити у српско) књижари М. Ристивојевића у Солуну и код писца

на војишту. При нспосредној поруцбини код писца добија се 10 од сто рабата. Цсна књизи 1 драхма. Новембра 1917. год. Бојиште Видак Отавић свештеник проф. колона В. П. 414

Велико стовариште КИСЕЛОГ КУПУСА и разне туршије, ул. Битољска (Монастириу), бр. 31. Продаја на велико и мало. Продаје Александар 1’одоровић, ресторатер »Иове Смирне«. 2 15 Одговорни уредник Бошко Богдановић Штамп. »Вслика Србија«