Velika Srbija
БРОЈ 612.
СОЛУ11, ПЕТАК 22. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.
ГОД. 2.
ГЛ 6КНШЕ ЗЕКВ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДМЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мессчио 1$ драхме, тромесечпо 9 драхмс, годиши.с 36 драхме. РУКОПИСИ СЕ 11Е ВРАЋАЈУ ('тан уредништва: улица Краља Пстра бр. 70.
БРОЈ 10 лепта | | Ујжђује 0 Д Б 0 Р јј БРОЈ 10 лепта
ГОДИНА ПОБЕДЕ Значајна изјава Лојда Цорџа
Лондон, 22. децембра. I'. Лојд Цорџ, примајући приликом Поис Године изасланство странксурада, рекао им је ове значајне речи: »Година 1917. свршава се добрим знамењсм, и< 1 ко смо поднелн тсшка аскушсња у послсдњс време. »Псмачка жсли мир, ала ми га нећемо примшии, све док тренутак не будс погодан. »Година 1918. биће години иобсде. У овој години закљутгћемо славан и законит мир, заснован на демократским принципима«.
ПРОВИДНЕ ИНТРИГЕ Тенденциозне вести о предлозима о миру
Па ипак, поред свега тога што су Лењинови услови много повољнији за непријатеље но за нас и за наше Савезнике, Централне Силе у свом скроз тенденциозном одговору, формулисале су своје одвојене предлоге, и, примајући привидно главне услове, дијаментрално се разишле од Лењина скоро у свима тачкама. У својим предлозима Централне Силе пристају на принцип без анексија и одштета, али траже да се народи окупираних територија о својој судбини изјасне под окупаторском управом, другим речима под свирепим притиском својих непријатеља. Кад не би било смешно, могло би сега рантоватиЦентралним Силама, Да ће становништвонајприврже- нијег им кр;па гласати, После нс више од године дана туђеуправе,чак и за кинеску власг. Тиме сс, наравно, не изриче сумња у националну свест поробљених народа, већ само апострофира тенденција немачких предлога. Сасвим је природно, што Централне Силе пристају на искључење плаћања ратних одштета, као што је природно и њихово пристајање на образовање за 1 едничког фонда свију зараћених држава за накнаду почињених ште та. У првом случају, оне се, убефене да им је победа бесповратно и дефинитивно измакла, ослобафаЈу једног огромног терета, а у другом, сем смањива-. ња материјалних издатака, Још и опште и целокупнс одговорно-
сги за изазивање и злочиначко и варварско вођење рата. Предлози Централних Сила садрже и неправде вековне- природе. Упоредо своме захтеву, да се народи са поробљених територија, дакле граЈзани других држава, о својој судбини изјасне под надзором њихове свирепе песнице, Централне Силе не признају принцип самоопредељењазаоне народе, чија ; е ева несрећа у томе, што се налазе у њиховим државним границима, већ судбинутих народа подводе под формулу свог унутрашњег државног питања. Са не мање бестидности, оне и уставне гарантије мањина условљавају својим државним интересима. Завојевачка намера у толико је дрскија, у колико Централне Силе пристају напринципнезависности разних нароДа изван својих граница, само не и народа у својим државним о[>ганизацијама и у грани-
Из ових неколико навода види се јасно, какавје одговор Централних Сила на Лењинове услове. А овај свој одговор, који 'е, у осгаОд пре неколико дана подржавају се вести о некаквим немачким предлозима за мир. Необавештени свет сматра их као вероватне, а лаковерни појединци виде у њима довољно озбиљности и дозвољавају комбинацију о узимањупредлога за подлогу стварне дискусије. Међутим, то нису друго но заблуде, потекле из разноликих, недовољно солидиих, врло
много супротних и скоро увек тенденциозних вести. Можда имају основа и у површној обавештености или ограничености погледа на питања из области међун а род н е п ол итичке и војне ситуације. Једно је ипак тачно: нашем свегу погребна су стварна обавештења. ★ Немачка и њене савезнице објавиле су одиста своје предлоге о миру, али не да понуде мир, него да одговоре на услове Лењинове владе. Кад је Лењин, да би утврдио у Русији свој режим, понудио Централним Силама мир, он је, чим су преговори отпочели, поставио своје услове и тражио од ових да се изјасне о њима. Ма да 1 с Лењин, помогнут својим присталицама, увек истицао да је право народа основа будућем миру. он је у својим услрвима, желећи да у сваком случај}^ дође до мира, прилично скренуо од својих принципа, и понудио је мир, који би био много повољнији за Центране Силе, као државе, но за разне народе, као етничке целине. Необјашњиво је, што то скретање од основних принципа Лењинове политичко-социјалне доктрине не иде у корист права малих народа, већ их шта више запоставља, чак и у наЈбитнијим елементима. У својим условима Лењин је оставио широка врата поробљавању малих и држању у ропству вековима угњетаваних народа. Он чак дозвољава и делимично изво-
тике Централних Сила. А предлогом о оснивању заједничког фонда свију зараћених држава за накнаду штета предвиЈза и једну апсурдност: да ми и наши Савезници платимо сразмерно много више, јер смо бројнији, но Централне Силе, које су изазвале рат и'варварским начином вођења ра га проузроковале све штете и несреће. лом, пун двосмислености, оне су тенденциозно пустиле у свет као свој е на роч ите п редлоге за мир. Интрига је одмах уочена и од стране наших Савезника по заслузиоцсњсна.И пред
цама сво|их савсзиика. ' ђење заво евачке поли★ *
седник Сједињених Америчких Држава, и први министар Енглеске, и минисгар спољних послова Француске истакли су, својим освртима на ове предлоге, одлучну решеност: да је победа над милитаризмом и полигиком завојевања, дакле победа над ЦентралнИм Силама, главни цил. рата и први услов мира. Само победа може гарантовати слободу и безбедност малих народа и потпуну накнаду свију штета, почињених и државама и поЈединцима изазивањем и вармарским во'ђењем рата. Свсст о томе намеће истрајност и одлучност, што је неопходно потребно, па да победа буде и извесна и потпуна. Никакве интриге Централних Сила, па ни ове и њима сличне, неће и не могу спречити пораз неправде и насиља и победу права и слободе. То нека буде основ вере и поуздања свију оних, кошма је пред очима лепша народна будућност.
П1ШТНЧНЕ ВЕСТИ Шенева, 22. - Немачка националистичка штампа карактерише немачке * прсдлоге за мчр као победу Савевника. Лондон, 22. — Последње изјаве француског мин. спољ послова г. Пишона сматра * ју се у Енглеској као воља Француске да појача солун ски фронт. Лондон, 22. Ивбори за Уставотворну ('купшти ну у Португалији изврши1)е се у идућсм аирилу. Амстердам, 22. — Дописник »Нелнише Цајтунга« јаа.мг. П рема добивеним извештајима са пбртугалске граиице револуција је тамо избила услед оскудице у животним намирницама. Аметердам, ,22. »Ф ранкфуртер Цајтунг« јав.на да је немачка цснзура забранила да се објави изјава г. Балфура у Доњем Дому која је била одговор Енглеске и свију Савезника на немачки мчр. Мадрид, 22. — Новообразованн кабинет у Португалији изризио је жељу да буде признат од Савезника, али ови још нису дали званично свој нристанак.
СТРАНА ШТАМПА Вилсонова порука Б ерлинер Тагеблат: »Не греба превидсти, да непоколебл.ива вол.а Америке за насгављањем рата води ка неизвесности«. Ф орверц: »Нилсонов покушај да одвоји Немачку уд н.епих савезника узалудан је«. Фошише Ц ајтунг: »Вилсонова порука је важандео велике акције, коју је Америка започела сложно са савезницима«. Одлучна Фаза Дејли Трафик (Лондон): »Треба да смо сви свесни, да је рат ушао у фазу, која изискује још ве-ће напоре, него што су до сад изведени«. Дејли Њус: »Зима ће бити критична периода уНемачкој и Аустрији. Одлучан фактор у овоме рату
биће истрајност, и захваљујући њему ми ћемо потући Немачку«. Британски напор Тајмс: »Садашња војна ситуација изискује више но икад потребу најбо.пе расподеле снага, које имамо у мушкарцима и женама. У овој фази рата ниједан човек, ниједна жена мема права да остане изван послова, који се тичу рата и државног живота«. Француска одлучност Рајнише Всстфалише Ц ајтунг: »Клемансо прокламује рат до краја, и највећи део његове земље то одобрава. Величанствен је призор видети цео француски народ решен да победи или умре. Ма како да нам је мало симпагичка француска влада, ми јој не можемо ускратити своје дивљење, јер она је умела одржати вољу за победом код народа«.
ВЕРА У ТРИУ — Цвеће за јунаке
Ф
Новине доносе допис из Опатије, из »истарског села и светског купатила«, који се завршава овако: »Песма је нашег живо га само замрла. Верујте да ће њени акорди у најјачим и највеличанственијим тоновима загрмети и нашом питомом Опатијом на дан великог ослобођења. Верујте с југословенским поуздањем, с јачином душе Мештровића, с полетом Војновића и озбиљношћу Стросмајера. Верујте и ви, приморкиње младе, и залевајте босиљак и каранфил, којим ћете китити наше јунаке«.
ВЕЧИТИ ЖИГ Пред судом еветске јавности Њујорк, 22. децембра. Под насловом »Нсмачки ратни обичај«, америчка јс влада објавила једну књигу, у којој с.у изнети многоброј1 и документи, који утврђују, да је Немачка отворено погазила женевске и хашке конференцше у погледу држања зараћених држава прсма цивилном становништву окупираних зсмаља. Ова документа допуњују рапорте г. Брира и истражне француске комисије. Између ових докумената од особи ге је важности докуменат г. Вернон-Келоџа, члана комисије за помођ Белгианцима, који је више месеца провео у главном немачком шгабу. Његови подаци бацају врло много светлости на немачка дивљаштва. Тај
документ даје тачну представу о уништава-* њуипустошењу од стране Немаца, а забршаИа се фразом „строгост и страхота немачких закона у окупираној <>бл;Љ сти француске непојмљива је.“ ЏЕЛАТИ Врхунац дивљаштва
Лондон, 22. децембра Рајтерова Агенција добила је верна обавештења о животу избеглица у Аустрији, који су приликом раније руске инвазије били остали без крова и средстава. Ова несретна створења била су смешгена по нарочитим логорима, који су сад укинути. То су били већином старци, деца и жене, чији мужеви служе у аустро-угарској војсци, Са тим избеглицама поступљеноје на најсвирепији начин. Изложени мразу, највише времена без хране, употребљаване су на најтеже радове. Жене су за
1