Velika Srbija

БРОЈ 614.

СОЛУН, БОЖИЋ 25. и 26. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДЛН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 3 драхме, тромссечно 9 драхме, годишње 36 драхмс. РУКОПИСП СЕ ИЕ ВРАЋАЈУ Стап урсдпишгва: улица Крал.а Петра бр. 70.

ПРОЈ 10 лспта ј { Уређујс О Д Б 0 Р

Са најлепшим н<зл>ама честитамо читаоцима велики празник Христова Рођења.

В0ЖИ1 1917. ГОДИНЕ У новим перспективама

Данасје трећи НожиТ., који проводимо у изгнанству, изван свога завичаја, на капијама своје пороб.вене Отаџбине. Минуле су више од две године, како је мрски завојевач обееветио нашу свету земљу, подјармио нашу нејач, изложиоцео наш живаљ највеТи.м мукама истрадањима. Са вером у Бога и у правсдност паше ствари, освештанс и јасне као сунце, напустили смо своја плодна поља и дубраве, оставили смо своје миле и драге, избегли смо у туђину, да под окриљем и уз припомоТ, својих моТ.них Савезника наставимо велико делоослобођења и у1едињења нашег троименог народа. Следовали смо позиву своје савести и дужности и нисмо ни за тренутак двоумили у избору пута, којим треба поТ.и. Наша је девиза била јасна и проста: жртвовати све ради остварења великог идеала, без кога Је нашем народу неминовна пропаст. Прохујале су две године изгнаничких борби и искушења. За то време српски народ је и ван своје отаџбине остао всрансвојим слав ним тренутцима, својој узоритој п рошлости. Њсгово поуздање и всра, његов полет и одушевљење иије могло пишта поколебати. Нови ловори вечне и бесмртне славе увенчали су прспоро'ђене српскс армије, које су умсле и са туђсг земљиш га дивно крчити пут у своју Ога џ б и ну. П рол и вс н и су нони потоци крви, пали су небројени нови хероји — и српска велика замисао добила је још сјајнији орсол у беспримерним пожртво ва њи м а хс рој а са Кај м а кча л а н а, Н и 1,1 е, Ч ука и Црне Реке. Свет је био још једном задивљен славом српскога оружја и наша сгва]) је добила још једну гарантију више за своје остварење. Прови-ђсн.е је хтело да се у размаку од године дана одиграјумно-

ги догађаји. којиеудо некле успорили привремсно победу Споразума, већ и остварење нашег идеала, радн кога смо свс жртвовали. Триумф, који јс прошле године о Божићу всћ нагињао Савезницима, одгофен је непредви ћеним случајевима пррЈпрсмепо. Али. упркос свсму Т0МС,К])03 пуну годинудана, после сјајних подвига на домаку својс Отаџбине, српски војник није клонуо духом. Он јеочувао исту веру, исто самопрегоревање, исту челичну енергију, са ко10 М је п])е шест година започсо дело ослобођсња своје бра ће. Он је свестан јасне и очите чињенице, да је у питању или истрајати до краја, или п|)опасти неповратно. Он зна,да нам ваља испити чашу искушења до дна, или за вечита времена папустити високе идеале, за које сенаш народ борио толико вскова. Предтаквом алтернативом његов избор није био ни тренутка у питању. И српски вошик је прибрао и пбследње снаге, напрегнуо кр:пње силе и наставио с поносом, всром и поуздањемсвоје велико дело, своју заветну мисао. У црироди ствари иије било случаја,даправда није на крају крајева извојевала победу. Њен триумф је увек извесган, иако су често путови ка ње.му трновити и неизвесни. Цео свет је схватио нашу ствар као једну с>д најправеднијих и наши моћни Савезпици нису жалилида проливају крв својих синова ради њенога задовољења. Задате речи Велике Британик\ Француске и Сјодињепих Држава, да 'ће ствар Србије бити задово.Ђепа, за нас су дпвољна гарантија. С обзиром на све то овогодишњи Божић будиу нама нове наде, даје нам новог окрепљечва и наговештава нам нове перспективе. Ма колико наши непријатељи представљали ситуацију као 'повољну по њих, не-

пс)битна је чињеница, да је удружена снага наших савезника јача но икад. И кад г. г. Вилсон, Лојд Џорџ и Клсмансо говоре са пуним поуздањем о скорашН>СМ триумф}\ ОНII СНОју.всру заснивају на ог ро м н бј н а д м оћ н о сти Савезнмка и на јакој исцрпености наших непријатеља. Страх од идућег пролећа испољио се одвећ јасно код наших протхивника. Њмхове интриге за мир показују најбоље њихову ужурбаност, да избсгну слом који им на пролсће предстоји. Вал>а имати само стрпљењс и истрајности и триумф нашс ствари, који ја п|)ошгђсње већ унапред досудило, не можс изостати. Са дубоком вером у уепех наше праведне етвари.са интимном надом, да ће нам први сунчани зраци пролећнег сунца донети зору слободе и мира. са извссношћу, да 'ћемо идући Божић провесги у миру и срећи на домовима своје уједињене Огаџбнне, ми чсститамо данашњи велики празник цслом српском народу са топлим ускликом: Христос сс роди!

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Ри.м, 21. — Италијанскп листови забележили су са гнушањсм, да је за >војног гувернера Удине напменован један вииш турски официр, Цнрих, 24. — У Бечу је под председнииипвом Сајдлеровим одржан заједнички савет обе владе. Ма1)прску је представљао Иексрле. Лутро - Угарски лисшови придају велики значај овом савету. Мидрид, 21. — Први акт нове португалске владе бао је да иусп1и у слободу г. Ма.гадо Сантоса, који се сматра као оснивач републике у Португалчји. Сантјаго, 24. — Изјаве прсдседнпка Ичлсона учнниле су одличан утисак на званичне и трговачке кругове републикс Чали. Онс се сматрају као ноа израз одлучие политике Сјед. Државч, 0а се рат настааи до потпуне победе. Париз, 24. — Председ ник фчнског сената упутао је декларацију француској владп, у којој врли; »Ослањајџћи се на илемените и зј а в е француске владе о праву малах народп на народни суверенитет, фински сенат молч

владу републике да призна финску владу и одобри одаишљаље у Пириз једне делсгације «.

СТРАНА ШТАМПА

Положај лПпаније Даарио Универзал (Мадрид): »Шнанија иије опкол.ема сасвим аараКеиим ;фжапама. Она се граничи групом иарода у рату, са којима може да водн трговину. Пигање, које -се данас паставља, јесте проучавање узајамних кориети и за ту групу народа и за Шпанију.« За победу Виктоар (Гистав Ервеј: »Нека нам ес да један ме•ђусаввзнички генералНсим, који има престижа и веру у нобеду, потпомогнут савезн ички м геие ралшгабом, елергичним и дискретним, у коме би биле заступљене све армије Споразума и за који месец рат језавршен«. ВиЈтоонове изјаве Ф орверц: »Председник Пилсон греши у погледу на околносги, у којима се налази Немачка с обзиром на унутрашњу подитику. Чланови ссцијалистичке странкс одбијају Вилсонов покушај, да немачки народ подстакнс прогив садашњег режима«.

У ПОРТУГАЈШЈИ умерени републиканци иа власти Накнадно стижу појединости о преврату, који је пре петнаест дана изведен у у ГТортугал иј и. Унионистичка ггранка ум-ерених републиканаца, чији јс шеф г. Брито Камахо, с помоћу војиих слемената дочепала се власти. Револуционари су напали трупе бивше пладс у Камполиди и победили и.х после дводневне борбе. Жргава је било релативно мало. 1'. Алфонсо Коста, шеф пладе и демократске страике, био је п))ину■ђсп да поднссе оставку, и побегао јс са породицом у Опорто, где су га револуционари ухапсилп. Шсфови покрста су г. СидониоПаез, бивши мипистар графевина и финаисија, пуковник Рокадаси г.Соарсс Бранко.бив. мин. финансија. Они су образовали провизорну владу и издали одмах манифест, укоме излажу разлоге.са кошх су оборили ранији ре-

жим, и истичу, да је покрет чисто унутрашњег реда и да Португалија остаје и даље верна свима својим обавезама и да ће наставити рат упоредо са Савезницима против заједничког непријатеља. У манифесту сс всли, да досадашњи п ре дсе д н и к р е пу бл и ке осгаје привремено на своме положају.

ЕНГЛЕСКИ НАПОР Извештаји амецичкндописника Лондон, 23. децембра »Њујорк Ворлд« објављује дуге депеше од својих дописника у Лондоиу, Паризу и Штокхолму и сви су сложни у томе, да је б|)иганска снага јача ио икад па мору, суву и у ваздуху. 1 Бена производња муниције јс огромпо повећана, док је немачка ограничсна. Дописмици за тим истичу огромне размере, у којима су повећане трупе, 1 сао и материјал британске сувоземне војске и флоте. Они наговештавају најлепше изгледе за 1918 годину. Један од њих вели: »Енглеска развија своје највеКе напо])е у све.му, што се тиче вођења рата, не штедећи ни новац пи труд, само да се борба приведе победоносном крају«.

ЗА СЛОБОДУ Значајан предлог »Хрватске Државе« Орган Старчевићанаца, Хрватска Држава, што из лази у Загребу, доноси један лсп чланак под насловом Додир с народом. Из тога чланка вадимо ово: »Ваља покренутн добро организовану акцију, која иде за тим, да се систе матски што више долази у додир с пародом. Сви наши народни л>уди нека у непрестаиом додиру масто је да народу протумаче, шга ће рећи имаги своју државу. Иаш марод нанас мучи муку опште народне глади. 'Го је, да тако кажем, аргуменат песнице, који је масама сада сасвим приступачаи и који треба гемељпо искористити. Не трсба иароду говорити једппо о њему магловитој појави Томислава и његових 180 лаћа, нсго му реци.мо: »Иароде, ти гладујеш, јер кемаш своје соиствене државе\ Писи ти газда у сво јој кући. Други су газдс, и ти се за њих мучиш, а они теби одвраћају глаћу. Не одрећујеш ти себи, када си сит и колико ти треба да се добро наједеш; други, други теби оставл>а од твоје муке онолико колико оп хоћс, а пише узме за себе, па ти не смеш чак ни

61*0.1 10 лепта

роћсном брату да даш од свога, па ма он био и гладан, него мораш да даш другоме, који ти није ни брат, ни кум, ни род, ништа! А све то може бити друкчије, јер ти имаш праиа да будеш газда у својој кући, ако имаш слободу, своју сопствену државу, где ћеш ти да газдујеш над својим«. Говоримо о прогонима и страхотама наших мученика, освенародној нашој Голготи, коју сви ми проживљујемо. Ово нека буде циљ и осовина око које ће се окретати разговор, којим треба с народом долазити у додир. Треба изаћи с реалним аргументима и народ ће од једном видети и осетити потребу, да брани само своје, да даје само своме, и начело: ,,Свој своме“ добиће крви и меса и биће и код наше народне масе она трајна и силиа моћ, која ће и најтмурнији час, која ћс и друго и треће Косово и други Гвозд претурити, па изаћи још силнија и разорнија из тих народних погибија...«

БРАТСКИ ГЈ1АС (Преглед југослозенских листова под А.-Угарском).

— Противу аустријских планова Хрватска Држава: »Бечка Ње 1п1огтаНоп пледира поново за анексију Србије и Црне Горе АустроУгарској монархији. Пошто наравно, не може то захтевати, препоручује да се становништво тих земаља само изјави за анексију. То би се имало постићи »југословенском идејом« и цомоћу Хрвата и Срба у овој монархији, којима би се ставила у изглед велика аутономна Југославија са искључењем Словенаца. Господа око бечкс Ње 1п{огтаНоп пе знају ни читати ни писати. Иначе не би чинили овакве бласфемије! Може ли се и у једној разумној глави родити идеја, да ће и једини Србин из Србије и Црне Горе гласати за анексију своје домо винезаљубав некаквој пишљивој аутономној Југославијн, у оквиру аустро-угарске монархије?! Може ли се пак и помислити, да би се могао наћи један једини Хрват или Србип из оие монархијс, који би сс усудио да поће да поагитује у слободну Србију и Црну Гору за ову неслану мисаобечке господе?!« , Минимални захтеви Слобода (хрватски социјал - демократски орган ) :»Верни основпој мисли нашег националиог испове,дања». ми и данас, као и-