Velika Srbija

БРОЈ 644-

ГОД. 3.

СОЛУН, ПЕТАК 26. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

- [г —г" 1

лммм

№ 6К НИ Р Е 6ЕНВ1Е 1—^1— ■ииви«Јидм 1 и11ими мнти»|Т|М им ни БРОЈ 10 лепта || Ургјјује 0 Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗПОСЛ: Моссшо 3 драхмс, тромссечио 9 драхми, годишње 36 драхми. 1‘УКОППСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ С/ган уредпиштвп: у.шца Краља Петра бр. 70.

БРО.) 10 лепта

ВЕРСШКА КОНФЕРЕНЦИЈА

Изгледи за Последњих дана држи се нова међусавезничка конференција у Версаљу код Париза. О њој је било веК спомена у нашој штампи, а сазезничка јој је посветила врло опширне коментаре. Француски и еи глески листови задржавају сс на овој најновијој конференцији као догафају од најве-ћег значаја. Дописници всликих лондонских листова шаљу из Париза врло детаљне извешгаје, у којима подробио развијају теме дискусије и велику важност конференције. Опај нови састанак Савезника у Паризу како по свему изгледа, изазван је непосредно посл е д њ и м и зј а ва м а Хертлинга и Чернина. Наступили су извесни догафаји, извесне промене у општој ситуацији рата, к-оји су мо рали донекле изменити и будуће држање Савезника. Иставила се хитна инеодложна потреба за новом изменом мисли на основи новостворене ситуације. ( једне стране развој пре ј>а у Брест-Литовеку, као и изјава г. Лојда Џорџа и председника Вилсона, а с друге објављени ратни циљеви г. г. Хертлинга иЧернина, којима су следовали познати догађаји, у Аустро-Угарској и Немачкој унели су неколико нових елемената у општу ситуацију и условили су нову измену мисли измефу Спвезника. Сви до сад добивени извештаји сл.ажу се у томе, да је и на овој

будуБност последњој ко н фе рен ци ји Савезника констатована пуна једнодушност свих држава, које се бој)бе протиц германизма и испо.ксна на још еклатантнији начин непоколебљива воља Савезника, да истрају у борби све дотле, док се не обезбеде ратни циљеви, који ће човечанству уЈемчити пунуслободу и сва права. лава сова Агснција објавила је опширан коминике са првих седница версал.ске.конференцијс, и може се с правом реЈ.н, да овај одаје јединствено поуздање у будућност и одлучност, да се и највеће жргве принесу ])ади остварења општег мира. Иако рад и одлуке ове конференције нису још познати у појединостима, нсћ сад сс може извести закључак, да је овл зше И 0 и јсдна р а н иј а манифестовала истрајност и решеност Савезника, да истрају на великоме делу. Ни догафаји у Русији, ни зановетања и маневри Чернинови, ни надмене изјаве и претње Херг лингове нису могли поколебати одлучност Савезника. Споразум је остао чврст и непоколебљив. Свестан своје несаломљиве снаге и своје признате надмоћности, он је још јсдном више истакао, да не постоји ништа, што би га могло иоле омести на великоме путу ка општој слободи и правнма. И ма какве одлуке буду донете на овој конференцији, можемо бити уверени, да ће оне бити израз енаге

иодлучностиСавезника.!жсћи свс и одбијају Сл много разлога мо- ћи еве. После њихо-

же се закључити, да јс ова версаљска конфсренцша, ако ие послед-

вих речи, коЈе показу^у КОЛИКО 1 С политика немачка нераздвојна

њл. (сдна од последњих.. од аустриЈСке, маши раСудбина ])ата зависиће зговори у Всрсал.у су несумњиво од њеиих најживља манифсстациодлука. Узимајући пак ја нашс солидарности. у обзи|) оно, што јс већ ; Савезници немајуда реобјав.ћено и познато са шавају о своме држању. ове конференције, мо- Потребно је борити се

жемо само по!ачати сво-;

П])0

гии

непоправимих јс поверење у будућ-'угњегачких држава. 0ност и са пуним опти-јбилне жртве вал.а претмизмом сачекати разва') поставити резигнацији.

наступајући х догафаја.

ПОЛИТИНКЕ ВЕСТК

Италија, као и њени савезници, бори се за свој опстанак и своје право без икаквог незаконигог смера. Игалија је ушла у рат из нужде, нс из •амбицијс, Због својих незгодних и свуда лако повредљивихграница. Италија ће радо пружити рукусвима народимо, који имају да извојују независиост. Не знамо за разлику измефу нашег и завојепачког интереса.

ДОГАВАЈИУНЕМАЧКОЈ

Лопдон ИзВашинг- Лондон, 23. Енглески званични кругови миштонп ' ј(М 1 >аЈ 1 Ј МинипппЈ) љења С У- Д ц немачки штрајкнчки покрет неће имати војни Сјсдињених Држива озбиљиог утнцаја на оишту политику Немачке. л тогЛмКер објавио је дч је са лико п 1 к ' шго 1Ч ’ п.егое. иптепзитет смањује. »У свасвојпм штибоч приспео у' ком сл Г и1 ЈУ> МИШ >’ најутледнији листови, акоједеЈство П арш ге.нерал Б ше, који *г штрајк<ша у Немачкој н у Аустрији било незначајно. оити представник америч-,™ штрајкови чине ипак рћав предзнак за нсмачку ке војске код орховиограт - и0 Ј»У ст Р аик У 11 пангсрманисте. ног савета. ! Цирих, 25. — Ма како да су вести из Немамке Лопдоп, 25. У 1оњг ч' протиарсчне, изгледа, да покрет радиика у Немачкој До. 1 и/ посланикЛити пита Ј ош ни Ј е сасвим угушем. Бсрлинср Т аееблат тврди <)а ш втда зни, да се мио- ,чак - да е У ,,ови штрајкови избили у радничким предша крпљ Константин на- \ г Р ;,1 > ама Берлина и да су извршена нова хапшен.а.

Берн, 2.5. - Према вестима из Бсрлина многи ј радиици оба пола изведени су у току последн.а два дана нрсд р..тни суд и осућени су иа врлостроге казне. Верн, 25. — Лбог прло оштрих члаиака Фороерца поводом немачких ипрајкона, овај социјалистички орган је опет забрањен.

л ази I) Швајцарској у цектру једне врло јаке цропа* гандистичке немачке г/>цпе, џ кајој се нала ш и Теото * кис, бивши преставник Грчкс у Бсрлину. да јс- та група у ста.гној оези са Билооом ч принцем Хоенлоем и какое мсре мисли олада ! БОРБА ЗА СЈ10Б0ДУ

предузме ради спрсчавања такоих интрига ? Ј'. Балфур је одговорио да су горс изложене иНформпције тачне и да олада употребљава све мере. у њеној мо!\и ради спречивиња тг пропаганде.

Бнвши руски прваци делају

Лондон,

). јануара Рајтерова Агенција објављује озбиљност покрета V југо-источној РЕШЕНОСТ ОДВЕЗНИНД Русији противу макси-

Изјаве италијанског премнјера Париз, 25. јануара. Тан објављује следеће изјаве италијанског премијера г. Орланда о верса љс кој ко н фсренцији: »\Iсђусавезн ич ки сапст састао се у т])Снутку, када су иепријатељски шсфови развили свој програм, тра-

малиста, где су се козацима придружили многи познати политичари каоМиљуков, Савинков, Мазуријенко и други. Агенција истиче да коаачкипокрет није антиреволуционарни покрет. како то тврде макснмалисти, пошто су се ге н ерал и м а Д л е кс I \ј е ву и Каледину придружили они који су ослободили Бусију од царизма. У

сималиста. Југо-источна федерација не признаје никакву форму сепаратног мира, који би макеималиети закључили. Војне припреме ове федерације су такођеогромног значаја. Гененал Корнилов искрен и веран сарадник генерала Алексијева, организује велику војску од добровољаца који су ее решили да бране своју слободу борсћи се енергично противу Немаца. Генерал Каледин припрема јаке козачке снаге у области Дона. Значајан је факат, дасе, између добровољаца који ее спремају да се боре за независност Русије, налази врло велики број Мухамеданаца и урођеникасевериогКавказа. РУСКЈД КАО СДВЕЗНИЦА Интерпелације у Доњем Дому

Лондон, 25. јануара У Доњем Дому, пацифистички посланик Кинг упије’ министра спољних

гао

Но во -Чер кас ки о бра зованаје провизорна влада у којој учсствују п редста вн и ци социј ал револуционара и социјал -демократа. Надахнути демократским тежњама козачке су се државице ујединиле и образовале владу југоисточне фсдерације. Ова је влада у )едном с ко р а ш ње м м а н и ф е с ту објавила, да је потребно ступити у односе са владама Бесарабије, Кри ма, Транскавкаске, Укра)ине и Сибира којс морају послати своје представнико код цситралнс руСке владе која ћс бити права уставна влада, после пада мак-!0сим послова на снабдева

послова да ли се Русија још сматра као савезничка земља у војном погледу? Балфур јв одговорио: У колико закључени уговори дају то право, веровагно Русија се сматра као савезничка сила. Г. Кинг је поставио питање: Да ли држање Русије према лондонском уговору, не поврећује ни у чему њен положај ? Г. Балфур је изјавио да то држање неутиче ни мало на вредност тога уговора. ОБНДВЉДЊЕ ОТДЏБИНЕ Санитетски радови После бриге о исхрани осл о б оће 11 о г стано в н и штва прва брига иадлежних фактора била је да очува здрнвл>с наших грађана и по прави здрашл вене услове-

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — У овом уредништву имају карте: 1. Младен Марић од },ерке Зоре из Пожаревца. 2. Сима Мандушић (3)од Катице, Раде и Бранка из Шапца. 3. Петар Јовановић од Животе Јовановић из Ландола (Смедерево). 4. Драгутин Добрипојевић од Милоша Ваеиљевића из Кусадака (Паланка). 5. Миросав Живковић од Кате из Церовца (срез Јасенички, округ смедеревски ). — Код г. Димитрија Ј. Ристића шефа ложионице

у Вертекопу имају карте из Србије: 1. Мита Рисгић ("8 картиЈ од ћерке Мице из Београда. 2. Јован Јовановић, бравар младеновачке радиомице (2) од Милоша Јовановића из Косовеке Митровице. 3. Миладин В. Лазић, поручник од Данила Младеновића из Крагујевца. 4 Танасије Костић, жељезничар од оца .Јована из Врање. 5. Милован Прекић, жељезничар од Јованче из Аранћеловца. 5. Јосиф Биничкиод Ма тнлде Мајерове из Ниша. 7. Живко Живковић, жељезничар од Маре П. Лекић, из Знезданз.

од Ангелине Богдановић из Београда. 9. Никола Младеновић, обућар од Параскеве Младеновии из Ниша. 10. Владимир Ј^аденковић, ученик Крагуј. в.техн. Завода од Марије Раденковић из Ниша. 11. Спира Станковић од ЛзубицеСтанковић из Ниша.

ОДОПШТЕЊД — Из поробљене нам отаџбине стиже тужна вест да је наш добри и непрежаљени о т а ц, брат, стриц и деда Василије РадовановиГ трговац и бив. народни посланпк из Рачс

крагујевачке, испустио сво ју добру душу 6. децембра 1917. годипе у својој кући, одвојец од своја четири сина, као стар остав у поробљену му отаџбину, не дочекав да је види ослобоћену и увеличану, недочекав да види остварен циљ свога политичког рада, коме је он сав свој живот био посветио. Ожалошћени: синови: Витомир (остао у Србији ) Чеда, Божа, Пера (војници на Солунскомфронту) и Илија (у Женеви); снахе: Викторија и Жи-вана, ћерка Наталија, браг Јеврем, сестра Наста, унучићи, синовци и остала многобројна фамилија. ПОШТА ЗА СРБКЈУ

— Драгомир Ђурковић, војник, пошта 801. извештава сина Милована у селу Тоболац, срез трсгенички, окр. крушевачки, да јежив и здрав и моли за извешгај. — Чедомир Јефтић, обавез. коњички депо, пошта 999, извештава стрица Милана Јсфтића, урелу Трновчи, срез вел. орашки, окр. Смедеревски, да је са Јованом Светозаром и Миланом жив и здрав и моли за извештај. — Божидпр Милосављевић, митраљ. пошта 40. извештава свога оца Ђорћа Милосављевића у селу Прислоници, среа љубичски да

су л.иви и здрави: он Никола, Радомир, чича Миливоје Младен, Василије, Средоје, Војислав, Та н ас иј е Јанковић, Милорад Правдић, и Рајко Јанковић. Моле за одговор. — Најдан Радосављевић, редов болничар, пошта 999, јавља се својој фамилији V селу Дуго Г1оље, с])ез соко-бањски, округ нишки да је жив и здрав са братом Светозаром и моли за извештај. — Јеленко Марјановић, болничар, пошта 999, извештава своју породицу у селу Ошљане, да је жив и здрав и моли за одговор.