Velika Srbija

БРО.Т 908 — ГОД. III.

БРО.Т 15 ЛЕПТА

ВЕЛИКА [ и ОВАМОЕ ЗЕВВ 1 Е %

ГОЛУН, СУБОТА%> ОКТОБРА 1918. ГОД.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СИАКИ ДАИ ПО ПОДПГ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мегсчпо 1.50 драхмс, тромесечио 18.50 драхми, годиши.е 51 драхми РУКОПИСИ СЕ ИЕ НРАЂАЈУ Стан уредчиштва: улица крзл.а Петра бр. 70. Уређује ОДБОР

НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Савезнинких Војсахса

На фрснту Дз^нава француска коњкца је у додиру са непријатељеш, који даје отпор у пређелу Брзе Паланке, Пред Београд Срби су дошли до реке Болечице и заузели Авалу, која је на 10 км. од престонице. У Црној Гори српске трупе су прошле Андрнјевицу и дошле 14 окт *то јевне.

БОРБА ЗА СЛОБОДУ

гт^ггч

У овом садањем светском рату нкко, ваљда, није пружио вишс доказа о тежњи за право и сло 4 боду као Српски Народ. Борио се лавовхки противу надмокниЈег и спремнијег непријатеља, тукао три пута Лустријанце и подлежући троструком нападу три државе радије пристао на аовлачење преко дивље Албаније и туђинс, него ли ропстпо. У 111(3 години српска се војска бори на солунском фронту уз дивљеље света и закорачује у Отаџбину. У Ш7. години народ се у Србији диже тако рећи голим шакама противу обесних освајача, гинући радије но робовати, али се побуна свирепо и у великој крви угушује. Али подвизи нашегнарода у поробљсној Срби]и приликом садање офанзиве надмашују све и они се такмиче са подвизима војске српске, која је уз припомоћ савезничку пробила бугарски фронт, муњевитом брзином зашла му у позадину и загрозила боковима и на тај начин изазвала бугарски слом и капитулацију, којој је следовала Турска, а сада Те и аустриска, па зко Бог да и немачка. Ако се може рећи да је због нае и нападом на нас еиропски рат букнуо, ’ми смо сада несумњино много допринели и његовом брзом свршетку. По сигурним извештајима који сс имају.-чим се код нас сазнало за почетак успешне офанзиве на солунском фронту, народ се на све стране почео дизати. У то доба из П])окупач ке побунс познати Коста ПеТанац са неким својим усташким чстицама бавио се између Колашина, Пећи и Митровице, и сазнавши за догаФјаје нареди општи устанак и у Санџаку и у оближњим крајевима Црне Горе,Херцеговине и Зарадне Србије. Све што је било способно екочило је на ноге н дочепачо се непријатељских депоа с оружјем и муницијом, па уда рило на непријатеља \ повлачењу, загрожавајући му позадини и прссецајући му комуникационе правце. Убрзо су били за} т зеги ПеГ, Ђаковица, Митрови ца, Плав, Гусиње, Колашин итд. и у томе крају чете Косте Пе"ћанца заробиле су око 12000 војника и много официра, преко 300. Немци су се маље предавали, али су зише гинули. У ПеТи је Аустријанаца било око два батаљона, а Нсмаца шест. Пећанацихопколи, поседањем положаја, и позоие на прсдаЈу. Аустријанци се и предаду, а Немци не хтедну, ве-ћ се пробију на једнустрану ка Црној Гори,алису у даљем гоњењу половина изгинули, а много их буде ипак заробљено. Разоружане Аустријанце Пе-ћанац је пуштао да иду у Босиу, не могући и немајући их гдс чуваги и чиме хранити, али је све оружје задржао. Плен је свуда велики, нарочито у Пе-ћи, где је заплењено око 40.000 кгр. ше^ћера у коцкама, око 150.000 кгр. соли, на 26.000 кгр. вуне, 8000 разних кожа и много другог профијанта. Црногорци су свесрдно дочекивали ослободилачке српске чсте и придружизали им се. Устанак се шири нагло и по Хер цеговини.

Дкција четнкка у Запвдној Србији је такође врло важна. Рудничани су се показали достојни славних дана из првог устанкз, као и војничких традиција доцнијег и најновијег доба. Њих неко лико стотина задали су на Руднику тсжак удар непријатељској војсци и по том прешли да помажу Баљевцима н Дринцима. Како је војека јурећи одмицала од својих база за снабдевање, жене идеца су са сељачким колима вршили коморску

службу и профијантирали је, те некако јзавршујемо рат са истим ередствима, којима емо и почели. Нзрод са таквим пожртврвањем и таквом ежњом за сдободу мора 'мтги велику и сја]ну будуфпост. Ш ВЕСТИ ЦИВИХ, 2с. — Сви аустријски ..гктови јаа.гају д* "ћс гроф Андр; шн т лп. тг оставку ускоро, и да ке на к.сгоко м.что као минпстар спо.вни.ч послона .тоЈш гроф' Буриан.

ГЛАД У БЕЧУ Унуграшња анархија Цирих, 19. окт. Бечка штампа ' сна истиче дужност нопоствбреног народног савста ла немачку Аустрију, да предузме мсре како ће се Бсч и немцчка АусгриIја спасги глади: Бечка »'1>раје Цреса« пише да бн народна нсмачка дра:ава трсбада да ступи у прего-

1’ешио сам с тога да прекинем ову братотбилачку бор бу. Наш је спас у томе да изаћемо из ]>ата са што ман,е губитака.«

РАСПАД аустрије

ВЕСТИ ИЗ ТУРСКЕ Нов кабилет Атина; 2(1 окт. Из Цириха јављају. да је овако саставл.ен нови турски кабинел:

Немци из Чешке I Цирих, 20 октобра. Не.мци из Чешке држали су ових дана једну народну екумштину с циљем да објаве независност немачког дела Чешке од Чехослована. Индуслриалци те обласги изјаснили су се за јсдинсгвс* са Немачком. Иемачки пародни савет у Тешену прокламовао је право Немаца да сами одлучују 0'својој судбини. Они су тражили да Шлезија буде непоередно спојена са немачком царевином, а да се одбију претензије чехословачке и пољске.

Велики везир Акиф-паша; мин. спољних послова Рифат; правде Нури; граћевина Зиа; просвете Саид; снабдевгн.а 'Вемал-паша.

У ВЕРСАЉУ Укупан извештај

Рим, 2<Ј окгобра 5 свнма овд. полктичким круговима с нестрпљењем се очекују резулт?ти мсђусавезничке конферсиције у Нсрсаљу. Верује се да ћс. савезничке владе ббјавити х купан извештај о решен.ича до којвх су дошли први министри и војни савет 1 .'ици ( поразума.

НА РАЗВАЛИНАМА ЈЕДНОГ ЦАРСТБА

воре с;: својим суседима да би могла живети.; Аус гријски Нсмци не могу се појавити . рени од глади. ц' Бечкт опшгина- упутила је народном сазс.ту немачком молбу да се посТара за исхрану. ."Укулрз анархија, каже се у тој г.;4‘ *би, убаја нзрочито ! ;| рслјт (•«•«, досгдан«} престопзцу. Намирнице су престале да стшку, и папори општине остали су без услеха. Једна варош од два милиона јури у опасчост да умре ,од глади. Брашна и к])змпира пмх Једва за неколико педеља. Масти, меса, угља и гаса готово нимало нема. Беч је пред катастрофом.« Бечка опшгина упутила је исти апел и чешкословачкој влади у Прагу, и немачки народни савет ушао је у преговбре са Чесима.

ПГОТИВ НЕМАЧКЕ

Једна нова лига

Вашингтон, 20. сепг. Основана је једналига која ће радити на остварењу коалиције земаља од Балтичког до Црног Мора ради затва рања пута за исток Немачкој. На конферепцији' су били представници Румуније, Југослсвена, Пољака, Литванаца, Украинаца и Финланћана. БУГАРСКА ЗКЕРСТВА У енглеском иарламенту Лондои, 20 октобра Одговарајући на једно питап.е г. Бекстопа, г. Балфур је изјавио да ће бугарска зверства испитати једна строга анкета која је већ одрећена. СУЛТАНОВ ГОВОР Паметна реч

Лондон, 20. октобра Рлјтерова Агенцвја објављује извод из једног говора који је држао ових дана Султан: »Крв мога народа узалуд је пролив<џ)а у унутрашњим борбама и у рату у који смо се умешали без велике потребе.

И дође сућсни час. Ијсјајност твоја, која јежидсђе кр?ј и теби, неза-јвотну лучу добијала из јажљива земљо! До1уе ти крви, теби туђих народа. к нац жввота. проклета Разголи-ћено је твоје о-

монархијо! Чујл е како звони последњи откуцај и часи живота, мрске државе на земљином шаРУ ! Све ти се ните помрсише и покидаше; оста у скелету: ружна и одвратна. Блесак потавне; величина и сила твоја, саломи се на бојним пољима, која си неразмишљено желела! Нигде и ништа од тебе. Насрнула си у својој грамжљивој халапљивости и на земљу Србинов}ц Хтела си да је прогуташ и са свим подјармиш под твој вараклаисани скипгар, да јој крв сисаш; да је сахраниш у море оних силних ропских народа, :<оје једино обманом, стотине годпна држиш под собом. Скрхала си се. Моћ, боготство, надуто господарство и сила,стиорена снагом крви наше — ено где лежи на ограшју: оборено, изрешетано, окрвављено. Царска ти се круна ваља у крви твојој. Посрамљена си ; сатрвена, обрукана — исмејана ! Преваром пригрљена у твоме адском наручју, деца те твоја проклињу; лиетом те напуштају и одричу те се1 Остало ти е још таман толико Арпадовацз, да ти могу рахат гроб ископати — и стену на њ наваљати. Оде у неповрат, земљо зала и порока, охолости и гадости! Срушила се моћ твоја, која је вековима почивала на костима Словенских Народа. Потавнела је

холо господство, које, јкулгуром недотакнуто, а јнапућено у вековима што минуше, — само разврат сејашс. Народи се пробудише. Читаза те племена сада проклињу, јадна и ништаана земљо! У рукама ми је Историја твоја, прелисгавам је: пред очима су ми редови, који стоје исписани и страхоте причају. Читам их: и ридам за оном племенитом крви мојих саплеменика, коју потоцима лише за твој сјај и величину. Читам ове редове и гнушам те се. Земљо без војничких победа и тријумфа. Монархијо без поноса. Државо без државе. Треба ли још да ти сс наругамо? Је ли потребно да то чинимо? Не; доста је. Ти си јадна и бсз тога. Ми те, истина, и не жалимо, далеко је то од нас; ми прелазИмо преко свега, што нам учини — и задовољно по^ђимо путем Богом одређеним — — идемо: да отворимо Двери Слободе, крви нашој — Народима Словенским! Ми, малени народ, који, ево, годинама газимо до колена у крви непријатељској и својој, и сејемо кости синова наших од Адрије до Једрена, одБеограда 'до Кајмачалана, од ДобруЧе до Албаније, па чак горе, тамо к 'Босни нашој — идемо путем који нам Провиђење и дужност одредише, истварамоПлободу Народима... Ми не отимамо и не завојевавамо, ми не рушимо без разлога, нвти па-