Veliki Petar ruski car i njegovo doba, str. 96

84.

прилика, да се ПТведима зада последњи удар. Писа краљу данском, да избегава битку, али тек што измаче стиже вест, да су се потукли. Вођ Отеенбок пође у Холштин и пређе преко залеђеног Ајдера у Фридрихештат и Фленебург. Дрски вођ хтео је да увуче рат у ерце Данске, те да ту или примора непријатеља, шведског на јевтино изравнање, или да из Јитланда на шведској Флоти оде у отаџбину. Али неиспаде план. Петар позван доће у помоћ данскоме краљу, а Шведи већ беху прешли Ајдер, но у мах наста југовина и Отеенбок посла пред њега 4000 војника под Стакелбергом. Данци међутим хтедоше да нападну, а Петар изабра најопаснији пут. Војске се кренуше; Стакелберг побеже из Фридрихштата и мал га не заробише, а Стеенбок се повуче к Тенингену, где се одржаше до 16. Маја. Руси узеше Риген и Штетин. Цар путоваше међутим по Хановерској и дође у Берлин, а одатле у Петроград да се спреми ва шведску Финландску. И краљ дански обећа му помоћ, али превари. 26. Апр. пођу 200 лађа са 16.000 људи из Петрограда, Главни заповедник беше адмирал гроф Апраксин, а цар контр-адмирал, 2. Маја стигоше у Финландско прибрежје и зауставе се пред Борголм. Шведи се опреше, али брзо уступише и Руси продру до Абе. Рат се сврши те године тиме, што Руси одржаше победу код Гелкене (6. Окт.). Код Хелзингеорса запале Руси једну холандеку лађу, држећи да је шведска, и кад Холандци затражише накнаду, мораде заробљени шведски гроФ Шиптер да изда меницу