Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

168 8 Сожил ПАЈО

(С вечера, што се сутон из долине више пење призор се више упрошћава. Алпи сена влатноме небу приказују као једна страшна маса; затим Алпе запламте силном првеном светлошћу.

Кад се човек замори посматрајући огромне просторе и почне осећати рад вечитих сила свуда око себе, довољно је само спустити очи и видети нов свет. Кад се очи заморе од призора оних огромних стена и неиздржива блеска снегова, кад се насити плавих увала, он може очи одмарати на шумама, на бачијама, а ухо веселом и живом симфонијом: - звонцади. Музичар ће у жуборењу водоскока наћи. савршену хармоничност. Кроз пољанице у шуми око: ће сагледати равнице, иу њима или линије зелених ливада или ивице златне жетве, н села поређана: као у царству кепеца или у дечјим играма.

Биље.

Поред ових побројаних алпијских лепота, што, умирују, по Алпима је расуто дивно биље. Чим их у пролеће сунце разбуди, Алпи оживе. једва се снег отопи а кукурек, висибаба, јагорчевина, саса,. својим шаренилом оживе бачије. И то као и друго, свакојако биље цвати на сунцу пресрећно што се“ ослободило тамновања под снегом, живи пуним: животом. Ко није видео обронке на Алпима како бљеште огромним масама алпијске руже, тај не може да себи представи величанственост Алпа у почетку лета. Алпијске. руже су омиљено цвеће: брђана; кад их виде где год у долини срце им одмах јаче закуца, као и кад чује брђанске гајде...

Алпијско биље поука су за нас. Живот тога биља је тежак, јер је клима на висини где расте“ врло оштра; ледена ноћу, жарка преко дана. Њихово је корење дуго и снажно, да би могли хранити: стабљике. Алпијско биље нема времена да расте над земљом у дуга стабла; оно се одмах развија у богато цвеће, много јаче него што му је стабло. Алпијско биље скупља своју енергију на једно место, све иде у корен и у цвеће. Зар не треба и ми д=