Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

"ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 5

дине; јер пре четрдесете не: уме човек да нађе у туђој земљи оно што туђи предели скривају нити од туђина што да научи докле није сам ништа научио. Ништа није тако лепо, ве'ико, разнолико као француска земља. Ми можемо разумети ремек дела уметника само тако, ако стрпљиво радимо, уз помоћ великих умова који су их разумели. Е па лепо, чивимо то исто и са ремек делима природе. Наместимо се међу њих. У тишини, радом, изучавајући оне који су пре нас умели дивити се, урадимо да разумемо лепоту природиних ремек дела и 1 обогатимо своју душу. Е

ДЕВЕТА ГЛАВА

УУмно развијање.

Обичан човек је растрзан на сто страна, спољни утисци, навата идеја, осећања што кроз“ свест његову пролазе кинематографском брзином, растурују енергију његова ума. Напротив, уметник) песник, писац, философ, кад су ђенијални они расипају благо своје умне енергије, којим их је природа обларила. Све се то усредсреди у једну главну жижу како би се, и утисци, и идеје, и осећања, преобразила у иКЕ зраке сунчане, без чега би пропали.

Ум мислиоца није као кристално сочиво, Паје се једном за свагда углача. Концентрација умне светлости путем мисли врло је тешка, слаба, јер рас=туреност је обично стање у коме се ум“налази.

Непрекидна пажња захтева 'вољу, безгранично стрпљење, презирање непажње. Само је онај ум потпуно слободан, који уме да мисли само на оно што је одредио да мисли, и да не прима ни утиске ни идеје које покушавау да у'гомили Убу у нас. УеПе ећ поп у томе је цео ђеније: '' ="

Рад даје за свакога од нас дефинитивни уд. Сваки добар рад претпоставља снагу “и јачину да се не буде расејан, да се прикупи сва пажња на предмет који се ради. То ће рећи слобода: против-